Б.Бу. [ н1 ]

27. 03. 2023. 11:34   >>  12:01

ОСЛУШНИТЕ СЕБЕ

Све је чешћа појава орторексије – знате ли о чему је ријеч?

Орторексија је дијагноза у настајању коју карактерише нездрава опсједнутост здравом храном. Иако знатно нарушава квалитет живота појединца и у пракси се сусријеће све више – због недовољних истраживања још није званично класификована као поремећај у исхрани, пише Н1.

 

Ријеч је о релативно новом и недовољно истраженом појму који је термин и концепт добио крајем деведесетих захваљујући америчком љекару Стивену Братману.

“Орторексија се још назива и “дијетни перфекционизам” јер код особа које од ње пате избор хране постане толико рестриктиван – и калоријски, и у врстама намирница – да угрожава здравље, што је ироничан обрт за особу која је потпуно посвећена здравој исхрани”, казала је Хини водитељка Центра за поремећаје храњења “БЕА” Јелена Балабанић Мавровић.

Дијагноза орторексије у настајању је и званично још није класификована као психички поремећај, тј. поремећај исхране.

Зато није уврштена у дијагностичке приручнике те не постоје јасни и општеприхваћени дијагностички критеријуми и смјернице за лијечење, истакла је Николина Вујчић Стипчевић, специјалисткиња психијатрије из Дневне болнице за поремећаје прехране Клинике за психијатрију Свети Иван, чији програм Град Загреб суфинансира износом од 15.900 еура годишње.

Због тога је орторексију тешко мјерити, тј. тешко је рећи што она тачно јесте, који су узроци и коју популацију најчешће погађа, појаснила је Хини докторанткиња психологије Дивна Блажев која пише дисертацију о биопсихосоцијалном моделу орторексије.

На својој је кожи о орторексији научила 26-годишња фитнес тренерица код које се тај поремећај јавио када је кренула озбиљније тренирати и проучавати исхрану. Тада је дневно уносила 800-1000 калорија.

„Лежала бих у кревету и размишљала што ћу све јести идући дан. Мислила сам да све вријеме размишљам о храни јер ме веселе кување и исхрана, а у ствари нисам схватала да је то зато што сам гладна“, рекла је Хини.

Карактеристике орторексије

Особе с орторексијом опсједнуте су здравом храном и ментално су преокупиране њеним поријеклом и начинима припреме. Једу само „здраву, исправну, биолошки чисту, добру“ храну, а избјегавају „нездраву, погрешну, лошу и прљаву“.

У повећаном су ризику особе које знају много о храни и имају осјећај несигурности, студенти нутриционизма, спортисти – поготово бодибилдери и фитнес индустрија – те особе склоне психо-соматици, тј. које пате од физичких симптома без установљеног медицинског узрока, навела је терапеуткиња Балабан Мавровић.

Тренерица, која није жељела бити именована, сматра да јој се проблем јавио управо због укључености у свијет фитнеса.

“Калорије морају бити ниско и мораш јести здраво да би изгледао боље”, казала је.

Најчешће се избјегавају: вјештачке боје, појачивачи укуса, конзерванси, пестициди, генетски модификована храна, масти, шећер, со, месо, млијеко, млијечни производи и друге „нездраве“ намирнице.

Такође, особе себи намећу врло ригидна правила и рестрикције чије кршење изазива анксиозност, срам, самоосуђивање, кривицу, тјескобу и депресивност.

Све то доводи до негативних посљедица за ментално и физичко здравље те озбиљно нарушава свакодневно функционисање.

Особа се боји да ван куће неће моћи “исправно” јести и избјегава храну коју су припремили други. Удаљује се од пријатеља и чланова породице који не дијеле сличне погледе на храну, што доводи до социјалне изолације и осамљивања.

Могуће су нагле промјене расположења и развијање депресије, али и напади панике ако се не може конзумирати “исправна” храна, истиче Балабанић Мавровић.

“Била сам свјесна да нико не схвата у којој огромној мјери то мене заправо оптерећује. Стварно сам знала плакати због хране – и никоме то нисам могла објаснити”, казала је тренерица.

Како се генерално троши претјерана количина времена и ресурса на исхрану, отежано је и фокусирање на академске и пословне задатке, упозорава докторанткиња Блажев.

Уз то може доћи до опасних тјелесних стања попут дефицита есенцијалних нутријената, малнутриције и гладовања – што доводи до губитка килограма и потхрањености, наглашава Вујчић Стипчевић, па због тога особе с орторексијом могу развити сличне тјелесне сметње као и оне обољеле од анорексије.

Ремећење менструалног циклуса на неколико мјесеци био је најстрашнији дио поремећаја фитнес тренерици, с чим до тада никада није имала проблема.

Теорија орторексичног друштва

Као друштвеним бићима важно нам је бити прихваћенима у друштву па према томе мијењамо и своја понашања. То утиче и на начин прехране, казала је Блажев.

Данашњи велики притисак по питању прехране долази од породице, вршњака и медија, а ствар се додатно интензивирала појавом друштвених мрежа.

Према теорији орторексичног друштва, појашњава, западњачко друштво на одређени је начин утицало на настанак орторексије због претјеране рефлексивности код одабира хране.

„Здравље се данас изједначава с атрактивношћу. Људе који се здраво хране сматра се привлачнијима и приписују им се позитивне особине“, примјећује психолошкиња.

Напомиње да се на друштвеним мрежама могу објављивати нетачне, неистините и непотпуне информације те се на нереалан начин приказује живот, укључујући и начин храњења, што је проблематично поготово за младе који су најрањивија група за поремећаје храњења.

“Пратиш некога ко наводно зна више од тебе, и учиш од њега, а не знаш да учиш погрешно и не знаш с чиме се он носи… не знаш је ли та особа здрава са својом прехраном – што најчешће испадне да није”, казала је тренерица.

Такође је показано да друштвене мреже негативно утичу на расположење, самопоштовање и задовољство тијелом. То доводи и до ризика од развијања поремећаја прехране, додаје Блажев.

Границу између здраве и нездраве бриге о прехрани тешко је одредити поготово данас када се у јавном простору људе подстичу на селекцију и пођелу хране на добру и лошу, истиче терапеуткиња Балабанић Мавровић.

Најчешћи поремећај храњења

Поуздана процјена учесталости орторексије прилично је отежана, наглашава специјалиста психијатрије Вујчић Стипчевић.

Она варира у различитим државама, популацијама, културним нормама и здравственим системима, при чему је најмања забиљежена у Италији с око 6,9 одсто, а највиша у групи бразилских студенткиња нутриционизма, и то до 88,7 одсто.

“Будући да учесталост анорексије и булимије у општој популацији не прелази два одсто, можемо закључити како је орторексија свакако најучесталији поремећај храњења”, казала је Вујчић Стипчевић.

Двије године биле су потребне да би тренерица фитнеса научила неоптерећено јести. У томе јој је помогао разговор с психологом прије којег се вртјела у круг. Зато терапију препоручује свима.

Међутим, њена оптерећеност прехраном није нестала само тако.

“Научиш живјети с тим, али не нестане у потпуности, и даље је негде у позадини – али држим то на минимуму”, рекла је.

Потражити стручну помоћ

Орторексија се лијечи мултидисциплинарним приступом с нагласком на психотерапију, али уз сарадњу психијатра и нутрициониста специјализованог за рад с поремећајима храњења.

Нутрициониста помаже особи напустити строга прехрамбена правила и црно-бијело размишљање о храни те раскринкати митове у прехрани, што води почетку флексибилнијег једења и увођењу разнолике хране у прехрану.

“То може бити јако стресно и зато је потребно правити мале кораке” казала је Хини нутриционисткиња Кристина Бељан која као коначни циљ истиче здравији однос према храни.

Увидјевши колико разни режими у прехрани могу утицати на психичко стање особе, окренула се недијетном приступу прехрани чији је фокус на уравнотеженој прехрани и промјени образаца храњења, а не на губитку килограма.

Њиме се тијелу допушта да само дође до своје здраве тјелесне масе праћењем сигнала глади и ситости – али се особа не осуђује ако је јела када није била гладна, напомиње Бељан.