Б.Бу. [ n1 ]

30. 01. 2023. 10:44   >>  10:40

УМЈЕРЕНОСТ КАО ЛИЈЕК

Гихт познат и као „болест богатих“ људи, значај дијете у лијечењу

Гихт је познат још из доба старог Египта, 2600 година прије Нове ере. Отац медицине, Хипократ је своја запажања о гихту написао у облику афоризама који су и данас тачни. Он је описао и повезаност неумјереног начина живота и појаве гихта, показајући да је гихт болест богатих људи.

 

„Гихт је врста запаљења зглоба – артритиса, који настаје као посљедица таложења кристала мокраћне киселине у зглобовима код особа са повишеном концентрацијом мокраћне киселине у крви. Осим у зглобовима, кристали мокраћне киселине се могу таложити у кожи, меким ткивима и бубрезима. Тако настају мали, чврсти беличасти чворићи – тофуси у кожи, ушним шкољкама, а у бубрезима каменчићи“, каже за портал Н1 др Ксенија Божић из Клинике за реуматологију, Војномедицинске академије.

Она објашњава да се, када концентрација мокраћне киселине достигне горњу вредност њене растворљивости у крви, стварају фини кристали који се таложе у зглобовима.

„Имунолошки систем (људски одбрамбени систем) препознаје кристале мокраћне киселине као страна тијела и почиње борбу против њих. Та борба доводи до запаљења зглоба и узрок је бола, црвенила и отока. Тако настаје гихт“, истиче наша саговорница.

Најчешће обољевају мушкарци у средњим годинама
Према њеним ријечима, од гихта најчешће обољевају мушкарци у средњим годинама. Жене обољевају ређе, обично у менопаузи.

„Врло ријетко се гихт може јавити прије 25 године живота, када је потребно испитати ређе узроке као што су могуће урођене грешке у метаболизму или бубрежну слабост“, наглашава др Божић за портал Н1.

Она наводи да већина болесника са гихтом има поремећај у излучивању мокраћне киселине путем бубрега, а око 10 одсто има повећано стварање мокраћне киселине као што су: повећан унос хране богате пуринима, прекомјерна употреба алкохола, генетске склоности и друго.

„Немају све особе са повишеним нивоом мокраћне киселине у крви гихт. Процјењује се да код 10-20 одсто од њих ће испољити симптоматски гихт. Обично се код ових особа уз присуство ‘покретача’ јавља гихт“, каже наша саговорница.

Могући покретачи гихта су: прекомјерни унос хране богате пуринима и/или алкохола, дехидратација организма, интезивна физичка активност, акутне инфекције, хирушке интервенције, повреде, употреба неких љекова (диуретици, аспирин, леводопа), код болесника са малигним болестима и на хемиотерапији, вишегодишњи бубрежни болесници.

„Осим карактеристичног описа тегоба болесника и прегледа љекара, потребно је одредити концентрацију мокраћне киселине у крви. Највећи број болесника има хиперурикемију. Међутим, није ријетко да вриједност мокраћне киселине у крви код акутног напада гихта буде нормална, тада не одражава њену праву концентрацију у зглобу јер се већ исталожила“, истиче она.

Према њеним ријечима, савремени ултразвучни преглед зглобова је од велике помоћи код постављења дијагнозе, јер се њиме види наслаге кристала мокраћне киселине.

„Ради коначне дијагнозе љекар може игленом пункцијом обољелог зглоба да извуче одређену количину течности – синовијска течност и пошаље је на микроскопски преглед. Ако се под микроскопом виде кристали мокраћне киселине дијагноза гихта је сигурна“, објашњава она.

Како почиње напад гихта и колико траје
Др Божић наглашава да се најчешће напад (атак) гихта испољава на једном зглобу и то коријену палца стопала.

„То се зове ‘подагра’ и јавља се код три од четири болесника са гихтом. Напад гихта обично почиње у току ноћи, нагло и брзо у току неколико сати. Прст постаје јако црвен, отечен, болан и топао, а кожа изнад сјајна и глатка. Чак и лаган покривач преко прста изазива бол. Нагли почетак тегоба љекар назива – акутни“, каже саговорница портала Н1.

Најчешће напад гихта траје неколико дана (5-7), ређе две недеље, а може да прође спонтано, указује она.

„У даљем току како вријеме пролази, напади могу бити учесталији, дуготрајнији, а могу захватити и већи број зглобова. Напад гихта, осим на типичном месту, може се испољити и на другим зглобовима, нарочито зглобовима ногу: колену, скочном зглобу, а ређе на лактовима, ручјима и прстима шака“, наводи др Божић.

Првих неколико напада гихта обично не доводи до оштећења зглобова, каже она и додаје да ако су напади гихта учестали и бројнији доводе до оштећења хрскавице и коштаних структура зглобова.

„Тако настаје дуготрајни – хронични гихт. Ретко је истовремено захваћен већи број зглобова, што се зове полиартикуларна форма гихта. Овакав облик се обично јавља код особа које дуже вријеме болују од гихта и нису адекватно лијечене“, истиче она.

Др Божић каже да су основни циљеви лијечења гихта спречавање акутних напада, нормализовање вриједности мокраћне киселине на дуже стазе, откривање и лијечење често придружених болести (повишен крвни притисак, шећерна болест – диабетес меллитус, повишене масноће у крви – хиперлипидемија и гојазност), спречавање настанка бубрежних каменчића и очување функције бубрега.

„У акутном нападу гихта се примењују лекови који смањују упалу зглоба. То су у првом реду нестероидни антиинфламаторни лекови (напроксен, диклофенак, индометацин, етерикоксиб и други), колхицин или глукокортикоиди. Избор лекова зависи од тежине клиничке слике, општег стања болесника и присуства других болести. Поред тога се примењују локалне мере: мировање, растерећење зглоба као и локална примена леда“, наводи докторка.

Животне навике и дијета
Након смиривања акутног напада гихта, потребно је отклонити могући узрок, променити животне навике и увести дијетални режим исхране. Уколико наведене мере не доведу до смањивања мокраћне киселине у крви или се понови напад гихта, лекар уводи у терапију лекове који снижавају ниво мокраћне киселине (алопуринол, фебуксостат, пробенецид), истиче саговорница.

„Све особе са хиперурикемијом и гихтом треба да се строго придржавају дијететских препорука и општих мера. Правилна исхрана је значајан корак у превенцији гихта. У прилог томе говоре чињенице да у току Првог и Другог светског рата је појава гихта била ретка, што се објашњава ниским уносом хране и са мало протеина и пурина. Након рата, а нарочито у последњим декадама, неправилан начих исхране довео је до значајног пораста броја оболелих од гихта“, указује она.

Опште препоруке за исхрану обухватају: нискокалоричну исхрану, ограничен унос намирница богатих пуринима (од којих настаје мокраћна киселина) на 200 мг дневно, максимално смањен унос намирница богатих простим шећерима и алкохола.

Намирнице које не треба конзумирати због велике количине пурина су: изнутрице, месне прерађевине (паштете, наресци, саламе, сухомеснати производи), сарделе, морски плодови (дагње), кавијар, скуша.

Оне које треба максимално ограничити су: црвено месо (јагњетина, свињетина, говедина, телетина), месо дивљачи, пастрмка, махунасто поврће (пасуљ, грашак, сочиво), печурке, пилетина, интегралне житарице.

Храна која је сиромашна пуринима и која је дозвољена у исхрани болесника са гихтом је: обрано млеко, сир, јаја, коштуњаво воће (ораси, бадеми), хлеб, житарице осим интегралних, чоколада, бутер, маргарин, тестенина. Такође, препоручују се биљни протеини из поврћа (купус, тиквица, празилук), коренасто поврће (шаргарепа, целер, цвекла, рен), агруми, воће (јабука, крушка, вишња, трешња).

„У акутном нападу гихта, треба потпуно обуставити узимање пурина у исхрани, уз довољан унос воде 2-3 литра током дана, уз цијеђене сокове и мало двопека и обраног млијека. По престанку напада полаго уводити храну са ниским садржајем пурина“, савјетује она.

Додаје да унос алкохола треба смањити, нарочито пива. Горња дозвољена граница је 3-4 јединице алкохолног пића дневно за мушкарце и 2-3 јединице за жене. Јединица преставља однос јачине и количине алкохолног пића. Тако например чаша белог или црног вина од 175 мл има 2,3 јединице, а сличну јачину има кригла пива од 500 мл, објашњава.

„Савремени начин живота који укључује неправилну исхрану богату прерађевинама, простим угљеним хидратима, конзумирање алкохола су најчешћи покретачи настанка гихта. Постоје докази да дијета која се препоручује у гихту, успјешно смањује ниво мокраћне кисјелине у крви, као и да смањује ризик од метаболичких и кардиоваскуларних ризика. Стога код особа са хиперурикемијом и гихтом неопходно кориговати начин исхране и придржавати се хипопуринске дијете“, наводи саговорница портала Н1.

У случају настанка артритиса, савјетују се локалне мјере и довољан унос воде којим се поспјешује излучивање мокраћне киселине. Љекови који смањују ниво мокраћне кисЈелине се не смију узимати на „своју руку”, већ само по индикацији љекара, упозорава др Ксенија Божић.