Б.Бу. [ б92 ]

02. 02. 2023. 09:16   >>  09:11

ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО

Антидепресиви могу да изазову емоционално отупљивање

Широко коришћени антидепресиви изазивају „емоционално отупљивање“, показали су резултати истраживања које нуди нове увиде у то како љекови могу да дјелују и у њихове потенцијалне пропратне ефекте.

 

Истраживањем, које је спроведено на волонтерима током три седмице, утврђено је да би „отупљивање“ негативних емоција могло да буде дио начина на који љекови помажу људима да се опораве од депресије.

Али би исто тако могло да разјасни један уобичајени пропратни ефекат.

„Ови љекови одузимају дио емоционалног бола који осјећају људи са депресијом, али изгледа да нажалост одузимају и дио уживања“, каже професорка Барбара Сахакијан са Универзитета у Кембриџу, једна од ауторки истраживања.

Она каже да ова открића могу да помогну пацијентима да буду боље информисани приликом избора љекова, али напомиње и да „нема сумње да су антидепресиви корисни“ за многе пацијенте.

Према подацима Националне здравствене службе (НХС), више од 8,3 милиона пацијената у Енглеској је добило неки антидепресив током 2021-22. године.

ССРИ љекови су међу најраспрострањенијим у употреби и ефикасни су код већине пацијената, иако не код свих.

Неки људи који узимају ове љекове кажу да се осјећају емоционално тупи или да више не уживају у стварима, а једна студија сугерише да се ово односи на између 40 и 60 одсто оних који их пију.

Међутим, дуго није било јасно да ли је овај симптом пропратни ефекат лијека или један од симптома депресије.

Најновије истраживање сугерише да овај лијек сам по себи може да изазове емоционално отупљивање.

У студији, објављеној у часопису Неуропсихофармакологија, учествовало је 66 волонтера којима је даван или ССРИ лијек есциталопрам или плацебо током периода од најмање 21 дан прије него што су радили низ когнитивних тестова.

У готово свим тестовима, укључујући оне којима се процјењује пажња и меморија, показало се да лијек није имао никаквог утицаја.

„Овај лијек нема никакав негативан утицај на когнитивне способности – и са те тачке гледишта је веома добар“, каже Сахакијан.

Међутим, људи који узимају ССРИ су имали слабији одговор приликом учења у интеракцији са околином, које од њих захтјева да одговоре на позитиван или негативан фидбек.

Учесницима су показиване двије опције на екрану, А и Б.

Ако одаберу А резултат је награда у четири од пет пута, док за опцију Б награда слиједи само једном у пет пута.

Послије неколико тура, људи науче да одаберу А.

Потом су могућности опција А и Б повремено замјењиване и од учесника је тражено да науче нова правила.

Група која је узимала ССРИ била је, у просјеку, знатно спорија у одговору на ове промјене.

Сахакијан каже да би ова открића могла да буду корисна за пацијенте.

„Неким људима могу да буду понуђене различите врсте третмана, нарочито ако нису дошли у болницу због озбиљне болести“, закључује она.