Б.Ч.Ј. [ Н1 ]

29. 03. 2023. 11:31   >>  11:31

ЖИВИМО ШТО ДУЖЕ

Вјежбе за мозак – једноставне а чине чуда

Сви ми желимо да живимо што дуже, али да бисмо у потпуности уживали у својим "златним годинама", морамо да будемо потпуно ментално здрави.

Баш као и наше тијело, наш мозак треба редовно вјежбати. Ево вјежби које ће вам помоћи да одржите мозак у здравој форми.

1. Вјежбајте своје тијело
Утврђено је да редовно тјелесно вјежбање помаже у одржавању наших когнитивних способности. Повећање протока крви током вјежбања храни наше неуроне кисеоником и храњивим супстанцама које их одржавају здравим. Нема потребе за трчањем маратона — једноставне свакодневне шетње довољне су да бисте осјетили бољитак, пише Мсн.

2. Пробајте нове ствари
Алцхајмерово друштво препоручује промјену ваше рутине како бисте стимулисали свој мозак. На примјер, испробајте нову активност или замијените руке док радите познату активност како бисте промијенили ствари.

3. Немојте престати да учите
Истраживања су показала да што дуже учите, то дуже ваш мозак остаје бистар.

Нема потребе имати докторат да би ваш мозак био здрав. Можете наставити да учите тако да се пријавите за течајеве који се нуде локално и бесплатно. Никада није касно да научите да свирате инструмент или научите нови језик.

4. Изазовите мозак
Нијесу све когнитивне активности једнако тешке или подстицајне. Неке захтијевају много мање труда. На примјер, гледање телевизије једнако је лаганој вјежби за мозак, док је рјешавање загонетке више попут „кампа за обуку мозга“. Покушајте се бавити мање пасивним активностима.

5. Заиграјте друштвене игре
Волите ли Судоку? Па, то су добре вијести — не губите вријеме узалуд. Према Алцхајмеровом друштву, загонетке, укрштенице и претраживање ријечи активности су које стимулишу ваш мозак.

6. Створите нова пријатељства
Друштвене везе помажу у одржавању здравог мозга. Зато Алцхајмерово друштво препоручује упознавање људи и дружење с позитивним особама, разговор и борбу против усамљености. Да бисте задржали пријатељства када је удаљеност проблем, једноставно подигните слушалицу. Као бонус, покушај да научите телефонске бројеве својих најмилијих напамет помоћи ће вам да увјежбате памћење.

7. Стисните шаке
Недавна студија показала је да стискање шака стимулише неуронску активност у предњем режњу, дијелу вашег мозга задуженом за језик. Стискањем лијеве шаке 90 секунди стимулисаћете десну хемисферу и обрнуто. Добра вјежба коју можете радити док гледате ТВ, што је пасивна активност.

8. Радите што дуже
Према Станфордском центру за дуговјечност, наставак рада кључни је чинилац када је у питању здравље мозга. Рад пружа окружење у којем настављамо с учењем, одржавамо друштвене везе и стално смо стимулисани.

9. Провјерите свој слух
Нелијечени губитак слуха код старијих особа доприноси погоршању когнитивних функција. Провјерите свој слух код стручњака.

10. Стварајте нове неуроне
Мозгови одраслих настављају да стварају нове неуроне, али они одумиру ако се не користе у данима након њиховог стварања. Да бисте користили те неуроне, сваки дан научите нешто ново (отворите рјечник на насумично одабраној страници, прочитајте књигу или чланак у новинама) и сљедећи дан направите мали квиз за себе о томе што сте научили.

11. Читајте и разговарајте
Алцхајмерово друштво препоручује не само читање књига, већ и расправу о њима с неким након тога како бисте консолидовали оно што сте прочитали.

12. Слиједите правило 20 минута
Студија Универзитета Станфорд објављена 2009. године показала је да мултитаскинг може имати негативан утицај на различите когнитивне процесе, попут организовања информација или пажње. Како бисте побољшали свој учинак, препоручује се да покушате да обавите највише два задатака одједном и да поштујете правило од 20 минута: обављајте активност најмање 20 минута прије него што пређете на сљедећу.

13. Тестирајте своју толеранцију на сметње
"Строоп" тест користе психолози од 1930-их за тестирање способности мозга да изврши задатак без ометања. Тест укључује именовање боје слова којом се исписује ријеч, а да вас не омета чињеница да ријеч исписује другу боју. Користи се за откривање поремећаја пажње, али се може користити и за стимулацију мозга.

14. Пишите руком
Све више пишемо помоћу рачунара, али наставак писања руком може помоћи вашој можданој активности. Студија која је користила снимање мозга показала је да учење курзивног писања стимулише неколико подручја у мозгу и да руком написане пјесме или попис ствари које треба обавити захтијева синхронизацију двеју хемисфера мозга.

15. Радите менталну аритметику
Рјешавање менталних аритметичких проблема тренира вашу радну меморију и чак развија подручја мозга за која смо прије мислили да су дефинисана нашом генетиком. Другим ријечима, кад бисмо сви мало боље рачунали, сви бисмо могли бити паметни попут Ајнштајна. Или, барем, готово.

16. Медитирајте
Студија објављена 2015. показала је да је нормална кривуља неуролошког пада повезаног са старењем била мање стрма међу онима који редовно практикују медитацију. Нијесте сигурни како медитирати? Постоје многе апликације које вам могу помоћи да се брзо ухватите у коштац с методом.

17. Волонтирајте с младима
Млади вас одржавају младима! Истраживање спроведено на искусним одраслим особама које подучавају дјецу којој је потребна подршка открило је добробити и за младе и за старије. Снимање мозга показало је да су старији учитељи развили нове неуронске везе и да су се њихове когнитивне способности побољшале.

18. Искључите ГПС
Потјерајте свој мозак да ради тако што ћете стићи од тачке А до тачке Б слиједећи упутства навигатора или доћи тамо по сјећању, умјесто да се ослањате на свој ГПС. Студија објављена у часопису Натуре показала је да мозак искључује одређена подручја када вам пригушени тонови вашег ГПС-а показују пут.