[ BBC ]

15. 05. 2024. 11:12   >>  16. 05. 2024. 08:28

Izbori u Beogradu: Ko učestvuje, ko je s kim u koaliciji, a ko bojkotuje

Izbori za Skupštinu grada Beograda 2. juna bitno će se razlikovati od prethodnih u decembru prošle godine.

Tekst će biti dopunjavan kako koja lista bude potvrđena

Politička bitka za Beograd - čin drugi.

Šest meseci posle izbora za Skupštinu grada, glasači u Beogradu će 2. juna ponovo izaći na birališta, jer nijedna stranka ili koalicija posle decembarskog glasanja nije sakupila dovoljan broj odbornika za većinu.

Političke karte su, međutim, promešane u odnosu na decembarske izbore.

Srpska napredna stranka (SNS), pojedinačno najjača u zemlji, na izbore 2. juna izlazi u širokoj koaliciji u kojoj su, između ostalih i Socijalistička partija Srbije (SPS), ali i one koje su na prethodnom glasanju bile opozicija, poput Zavetnika i Srpske radikalne stranke.

Ni Zavetnici, koji su u decembru išli u koaliciji sa pokretom Dveri, kao ni radikali u decembru nisu prošli cenzus.

I na drugoj strani političkog spektra ima velikih promena.

Najveći opozicioni blok koji se zvao Srbija protiv nasilja više ne postoji, a pojedine stranke koje su bile u toj koaliciji odlučile su da ipak izađu na izbore 2. juna.

Ne i najveća snaga tog bloka - Stranka slobode i pravde čiji je lider Dragan Đilas, koji je u jednom intverjuu izjavio i da neće pozivati građane na bojkot izbora.

Na nove izbore u Beogradu, prema najavama, neće izaći ni drugi opozicioni blok - koalicija NADA, čiji je predvodnik Nova Demokratska stranka Srbije (DSS), koja smatra da ne postoje fer i pošteni uslovi.

• Izbori u Beogradu: Novo glasanje 2. juna
• Zašto su važni izbori u Beogradu
• Lokalni izbori u Srbiji raspisani za 2. jun, zajedno sa beogradskim
• Kako se glasalo na lokalnim izborima u decembru 2023.

Na izborima izborima 17. decembra, koji su održani na 1.180 biračkih mesta, učestvovalo je 14 lista sa skoro hiljadu kandidata.

Prema podacima Gradske izborne komisije, u Beogradu je glasalo nešto više od polovine upisanih birača.

Lista SNS je osvojila 49 mandata, a opoziciona lista Srbija protiv nasilja 43 odbornička mesta od ukupno 110 u Skupštini Beograda.

Zajedno sa socijalistima, dosadašnjim koalicionim partnerom, koja je osvojila pet mandata, SNS bi imala 54 odbornika i nedostajala su još dva za tesnu većinu.

Presudna je mogla da bude odluka liste „Mi - Glas iz naroda", koju je predvodio doktor Branimir Nestorović, neočekivani dobitnik beogradskih izbora, jer je osvojila šest mandata, a u međuvremenu se i ovaj pokret pocepao na dva dela.

Ipak, Nestorović, najistaknutiji predstavnik pokreta „Mi - Glas iz naroda" u više navrata je ponovio da ne žele u koalicije sa jednima ili drugima.

Kompletne rezultate izbora 17. decembra pogledajte ovde.

Za šta se glasa?

Da bi neko vladao Beogradom, potrebna mu je većina od 56 od ukupno 110 odbornika u Skupštini grada.

Ni posle tri pokušaja posle decembarskih izbora, gradska skupština nije konstituisana, jer nije bilo kvoruma, pa glavnim gradom Srbije i dalje upravlja Privremeni organ.

Prema tvrdnjama opozicije i pojedinih domaćih i međunarodnih posmatrača, decembarske izbore obeležile su neregularnosti, posebno u glavnom gradu Beogradu.

Tvrde da je bilo kupovine glasova, paralelnih biračkih spiskova, zastrašivanja glasača i posmatrača.

Vlast je sve te optužbe negirala.

O gradonačelniku srpske prestonice se ne glasa direktno na izborima, već ga bira većina u Skupštini grada, tajnim glasanjem.

Mandat gradonačelnika je četiri godine.

Beogradom je prethodnih godina upravljala SNS, uz podršku koalicionih partnera.

Drugog juna biraće se i lokalne vlasti u 23 gradske opštine: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.

• Izbori u Srbiji: Šta je zaključio ODIHR, a šta kaže vlast
• Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak
• Opozicija pokušala da zauzme Skupštinu grada Beograda, povređeni i policajci i demonstranti
• Hiljade ljudi na protestu inicijative ProGlas, poništavanje izbora jedini zahtev

Koliko je ljudi sa pravom glasa u Beogradu?

Prema poslednjem preseku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave od 23. aprila, u Beogradu pravo glasa ima 1.609.139 ljudi.

Na izborima 17. decembra, Gradska izborna komisija utvrdila je da je ukupan broj ljudi koji imalo pravo glasa 1.613.910, što je približno četvrtina ukupnog broja u Srbiji.

Birački spisak biće zaključen 17. maja, saopštila je ranije Gradska izborna komisija.

Prema popisu iz 2022. godine, u regionu Beograda živi 1.668.273 ljudi.

Ko sve učestvuje na izborima 2. juna?

• 1. Lista Aleksandar Vučić - Beograd sutra

Četiri dana pošto je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić saopštila da će izbori za Beograd biti održati 2. juna, kutije sa prikupljenim potpisima predala je široka koalicija okupljena oko vladajuće SNS.

U koaliciji su i socijalisti, koji su u decembru izašli samostalno, ali i još neke stranke koje su naprednjacima bili rivali.

„Ovi izbori su jako važni i za Beograd i za Srbiju jer su zbog opštih dešavanja definisani daleko iznad lokalnih izbora.

„Ovo su vrednosni izbori, ovo su nacionalni izbori, izbori u kojima se Srbija kroz Beograd definiše i odlučuje kojim pravcem želi da krene", rekao je Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa grada Beograda i kandidat za gradonačelnika.

Pre funkcije gradonačelnika, Šapić je od 2009. do 2012. bio pomoćnik gradonačelnika Beograda u mandatu Dragana Đilasa, a potom je deset godina bio na čelu Novog Beograda, opštine u Srbiji sa najvećim brojem stanovnika.

Osim Šapića, u vrhu liste ove koalicije je još jedan nekadašnji vrhunski sportista, teniser Janko Tipsarević, nekada među prvih 10 igrača sveta, koji je u maju 2023. postao član SNS-a.

Na spisku od 110 kandidata na drugom mestu je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada Beograda do 2023, neurološkinja Jelena Drulović, glumac Branislav Milićević poznatiji kao Branko Kockica, visoko rangiran je i preduzetnik Milan Bosnić, tu je i glumica Iva Štrljić, zatim Stefan Krkobabić, sin predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milana Krkobabića.

U prvih 20 je i advokat Toma Fila, član SPS-a od 2017. godine.

Pre nego što je ušao u politiku, kao advokat je učestvovao u mnogim poznatim sudskim procesima.

Između ostalog, bio je i branilac Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, tokom postupka pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.

Na listi je i Aleksandar Antić, sada direktor Javnog preduzeća Koridori Srbije i nekadašnji ministar energetike.

Ministar finansija Siniša Mali je na 58. mestu.

• 2. Lista Ruska stranka - Srbi i Rusi braća zauvek!

Ova lista ima tek 15 kandidata za odbornike, što je dva manje nego na decembarskim.

„Politika Ruske stranke jeste da prati politiku predsednika Rusije Vladimira Putina, da se zalaže za širenje ruskog uticaja na čitav naš region, da se još više osnaže bratske veze naša dva naroda i da budemo uvek na strani pobednika", navodi se u njihovom saopštenju.

Lider Slobodan Nikolić na sajtu navodi da se ova stranka zalaže za ulazak Srbije u Evroazijsku ekonomsku uniju, i za punopravno članstvo Srbije u Organizaciji Ugovora o zajedničkoj bezbednosti (ODKB) koju su 1992. godine osnovale pojedine bivše sovjetske države, među kojima su Rusija i Belorusija.

Osim što je logo stranke mapa Rusije, slogan je: „Pokret srpskih rusofila - jedan narod, jedna vera, jedna krv, zauvek!".

Ruska stranka je na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru uspela da uđe u Skupštinu Srbije - ima jednog poslanika.

Prema popisu 2022. godine, u Srbiji se više od 10.400 ljudi izjasnilo da su ruske nacionalnosti.

• 3. Lista Grupa građana „Ćale ovo je za tebe- Petar Đurić"

Na izbore ponovo izlazi i grupa građana „Ćale, ovo je za tebe - Petar Đurić".

Prvi od ukupno 11 kandidata na ovoj listi upravo je Petar Đurić, sportski trener i instruktor ekstremnih sportova.

Ova lista nosi naziv po paroli koju je on isticao na majici tokom protesta u julu 2020. godine.

Prilog o njemu možete da pogledate ovde.

• 4. Lista Grupa građana Za zeleni Beograd, kad ako ne sada- dr Dejan Žujović

Prvi na ovoj listi je pulmolog Dejan Žujović, koga je šira javnost upoznala tokom pandemije korona virusa i bio je kritičan prema potezima zdravstvenih vlasti.

On je na decembarskim izborima imao isto mesto, ali na listi koalicije u kojoj su bili i stranka bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića (Socijaldemokratska stranka), kao i bivšeg ministra Saše Radulovića (Dosta je bilo) i Grupe građana Otete bebe.

• 5. Lista 1 od 5 miliona - Beogradski front - Ritam grada, Dušan Teodosijević gradonačelnik

Listu predvodi advokat Dušan Teodosijević, a među 61 kandidatom su i studenti, pravnici, ekonomisti, nastavnici i profesori, frizeri...

• 6. Koalicija 'Biramo Beograd' Dobrica Veselinović - Miloš Pavlović (Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Ekološki ustanak - Ćuta, Pokret slobodnih građana, Novo lice Srbije)

Opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja više ne postoji, ali je većina stranaka koje su bile u bloku ipak odlučile da izađu na ponovljene beogradske izbore.

Prvo mesto na listi koalicije „Biramo Beograd„ pripalo je politikološkinji Nataliji Stojmenović iz Zeleno-levog fronta, dok su odmah iza nje nosioci liste Dobrica Veselinović i Miloš Pavlović.

„Dosta je vlasti SNS-a i SPS-a.

„Videli smo na izborima 2. decembra da Beograđani i Beograđanke ne žele SNS vlast i zato ponovo izlazimo da se borimo. Imamo ljude koji imaju rešenje za probleme grada", rekao je Dobrica Veselinović, kandidat za gradonačelnika ove liste.

Veselinović je iz Zeleno-levog fronta i na gradskim izborima 2022. godine izabran je za odbornika.

• 7. „Mi snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović"

Neočekivani dobitnik beogradskih izbora u decembru 2023. bila je lista „Mi - glas iz naroda", koju je predvodio doktor Branimir Nestorović, osvojivši šest mandata.

Lista se u međuvremenu podelila na dve frakcije, te je Nestorović formirao pokret „Mi - snaga naroda - prof. dr Branimir Nestorović".

Pozivajući ljude da im daju potpis za izlazak na izbore poručio da su na prošlim napravili čudo, a da će na izborima raspisanim za 2. jun napraviti „dvostruko, trostruko čudo".

U proglasu deljenom u centralnoj beogradskoj opštini Stari grad piše da će se ova stranka, između ostalog, zalagati i za „vraćanje prvobitnog izgleda Trga republike", čija je izgradnja izazvala velike polemike i kritike, pre svega zbog popločavanja celog prostora.

Iako je trg rekonstruisan pre nekoliko godina, u međuvremenu su popucale i potonule kocke na kolovozu kod Narodnog pozorišta, pa su u februaru ove godine godine ponovo izvođeni radovi.

Nekadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je prvobitna obnova trga koštala oko 6,4 miliona evra.

Više o tome kako su tekli radovi na centralnom beogradskom trgu pročitajte ovde.

Kandidat za gradonačelnika liste „Mi snaga naroda" je Borislav Antonijević, koji je i narodni poslanik.

Antonijeviću, koji je lekar ginekolog, ovo neće biti prvi put da se kandiduje za prvog čoveka prestonice.

On je to prethodno uradio 2022. godine kao kandidat Patriotskog bloka, koji su činili Dveri i pokret Branimira Nestorovića.

Branimir Nestorović široj javnosti postao je poznat na početku pandemije korona virusa kada je izjavio da je „reč o najsmešnijem virusu u istoriji" i da „ljudi nemaju čega da se plaše".

On je na početku pandemije bio član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

Nestorović je priznat dečiji lekar, stručnjak za pedijatriju, pulmologiju i alergologiju.

O tajni njegovog uspeha na putu od medicine, preko numerologije do politike, pročitajte ovde.

• 8. Narodna lista - Ključ za pobedu (Narodna stranka - Vladimir Gajić, Nova stranka - Velimir Ilić, Pokret živim za Srbiju - dr Jovana Stojković)

Gradska izborna komisija proglasila je i osmu izbornu listu koju na ponovljenim beogradskim izborima predvodi advokat Vladimir Gajić, predsednik Narodne stranke.

On je na tom mestu zamenio Vuka Jeremića, nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije, koji se sa te funkcije povukao posle neuspeha na decembarskim izborima.

Narodna stranka se pre nekoliko meseci pocepala, pa je Miroslav Aleksić sa delom članstva osnovao pokret koji je bio u koaliciji „Srbija protiv nasilja", a sada je deo novog opozicionog bloka koji na ovim izborima izlazi pod sloganom „Biram Borbu".

Na trećem mestu ove liste je doktorka Jovana Stojković, koja predvodi pokret „Živim za Srbiju".

Široj javnosti postala je poznata tokom pandemije korona virusa, jer je označena kao jedna od najvećih protivnica vakcinacije u Srbiji.

• 9. Beograd naš grad - Vasilios Proveleggios - Marijana Ivović Vukotić - dr Ferid Bulić - Koalicija snaga

Koaliciju čin Bošnjačka građanska stranka, Vlaška narodna stranka, Stranka Crnogoraca (SCG), Savez Jugoslovena, Građanska stranka Grka Srbije (GSGS) i Savez za budućnost i razvoj.

Listu predvodi Vasilios Proveleggios lider GSGS, a među 15 kandidata uglavnom su ekonomisti.

GIK je ovoj koaliciji odredio status liste nacionalne manjine.

• 10. Unija Roma Srbije - Za Beograd

Status nacionalne manjine ima i ova lista koju predvodi preduzetnik Nenad Stojanović.

• 11. Beograd je svet(a) - Stranka pravde i pomirenje - Usame Zukorlić

Listu stranke koju predvodi Usame Zukorlić sa sedištem u Novom Pazaru, na ponovljenim izborima za Skupštinu grada Beograda predvodi preduzetnik Muhamed Tutić.

Među 22 kandidata su ljudi različitog obrazovnog profila i zanimanja, između ostalog psiholozi, medicinski radnici, automehaničari....

• 12. DrSavo Manojlović - I ja sam Beograd - Kreni- Promeni

Novo ime na glasačkom listu 2. juna, ali ne i u politici jeste pokret Kreni-promeni.

Kandidat za gradonačelnika biće direktor kampanja ovog pokreta Savo Manojlović.

Široj javnosti postao je poznat krajem decembra 2021. kada je učestvovao u organizaciji ekoloških protesta.

Hiljade ljudi na ulicama i putevima širom Srbije krajem 2021. godine tražilo je zaustavljanje eksploatacije litijuma u Zapadnoj Srbiji, čistiji vazduh u gradovima koji su među najzagađenijim na svetu, zaustavljanje gradnje mini hidrocentrala.

Vlast je bila primorana da menja zakone koji su mogli da otvore put ka projektima koje su aktivisti smatrali spornim.

Pokret se odlučio za izlazak na izbore zato što veruje da sa ljudima sa kojima su, posle mnogo godina, odbranili prvu zelenu površinu u Beogradu, može da napravi promene u celom gradu, naglasio je Manojlović, dodajući da izborni uslovi jesu važni, ali da je u ovom trenutku bojkot izbora besmislen.

„Dok je ova vlast nadati se da će ova vlast dati izborne uslove, to je kao nadati se da će mesar postati vegetarijanac. Jedini način je da izađete svi i da ih pobedite", poručio je.

• 13. Saša Radulović - Dosta je bilo (DJB) - Rešenje za promenu

Na izbore ponovo izlazi pokret Dosta je bilo, ali samostalno.

Prvi na listi je Saša Radulović, nekadašnji ministar privrede u vladi koju je tada predvodio Aleksandar Vučić kao premijer.

Sledi Branka Stamenković, koja je bila kandidatkinja na prethodnim predsedničkim izborima.

Na decembarskim izborima, pokret Dosta je bilo udružio je snage sa Borisom Tadićem, nekadašnjim predsednikom Srbije.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk