Sara Rajnsford - dopisnica iz južne i istočne Evrope  [ BBC ]

21. 07. 2025. 07:31   >>  21:08

'Gradić će izumreti': Italija traži odgovore na pad nataliteta

Mogu li podsticajne mere italijanske vlade da reše lošu demografsku sliku države?

Šetajući uskom glavnom ulicom njegovog gradića na severoistoku Italije, Đakomo de Luka pokazuje na zatvorene objekte: dva supermarketa, berbernicu, restorane.

Na svima su spuštene roletne i izbledeli natpisi iznad vrata.

Broj stanovika lepog gradića Fregone, u podnožju planina, kao i mnogih u okruženju opada, jer Italijani imaju sve manje dece i sve više njih se seli u veće gradove ili odlazi u inostranstvo.

Sada lokalnoj osnovnoj školi preti zatvaranje, i gradonačelnik je zabrinut.

„Nastava za buduće prvake možda neće ni početi, jer imamo samo četvoro dece.

„Hoće da je zatvore”, objašnjava De Luka.

Da bi škola dobila sredstva od države, potrebno je da ima najmanje 10 učenika u svakom razredu.

„Pad broja rođenih i ukupnog broja stanovnika ja izuzetno veliki”, kaže De Luka.

Gradonačelnik procenjuje da se broj stanovnika Fregone, udaljene oko sat vremena vožnje od Venecije, smanjio za gotovo petinu u poslednjih deset godina.

Do juna 2025. godine rođene su samo četiri bebe, a većina od oko 2.700 preostalih stanovnika su stariji ljudi - od muškaraca koji ispijaju jutarnji proseko, do žena koje pune torbe cikorijom i paradajzom na nedeljnoj pijaci.

De Luka kaže da bi zatvaranje prvog razreda bila tačka bez povratka za Fregonu.

Ako je deca napuste radi školovanja, plaši se da se nikada više neće vratiti.

Zato obilazi okolna mesta, a čak je posetio i obližnju fabriku za proizvodnju pice, pokušavajući da ubedi roditelje da upišu decu u njegovom gradiću i tako pomognu opstanku škole.

„Nudimo prevoz minibusom od kuće do škole i mogućnost da deca ostanu u školi do šest popodne i to sve o trošku opštine.

„Zabrinut sam i ako se ovako nastavi, malo po malo gradić će izumreti”, kaže gradonačelnik za BBC.

• Jedan dan u „školi na točkovima" na istoku Srbije
• Kako zemlje treba da se bore protiv pada nataliteta
• Komadić slagalice koji nedostaje u padu nataliteta – muškarci

Isti problem u celoj Italiji

Demografska kriza ne pogađa samo Fregonu, već i celu Italiju i sve je ozbiljnija.

Tokom poslednje decenije, broj stanovnika u zemlji smanjio se za skoro 1,9 miliona, a broj rođenih beba opada već 16 godina zaredom.

Danas, Italijanke u proseku rađaju samo 1,18 dece, što je najniža stopa ikada zabeležena.

To je ispod prosečne stope fertiliteta u Evropskoj uniji od 1,38, i daleko ispod ukupne stope od 2,1 deteta po ženi potrebne za prosto obnavljanje stanovništva.

Uprkos nastojanjima da se podstakne rađanje i brojnim političkim govorima o podršci porodici, desničarska vlada Đorđe Meloni nije uspela da zaustavi ovaj pad.

„Mora mnogo da se razmišlja pre nego što se odlučite na dete”, priznaje Valentina Dotor, dok razgovaramo na glavnom trgu u Fregoni, a njena desetomesečna ćerka Dileta guče u kolicima.

Tokom prvih godinu dana od rođenja ćerke Valentina prima mesečnu naknadu od oko 200 evra, i za malo je propustila državni podsticaj od 1.000 evra za decu rođenu tokom 2025. godine.

Dražava je uvela i nove poreske olakšice, kao i duže porodiljsko odsustvo za roditelje.

Valentina sada mora da se vrati na posao i kaže da je i dalje veoma teško obezbediti ko će da brine o deci po pristupačnoj ceni.

„Nema mnogo beba, ali nema ni dovoljno mesta u vrtićima.

„Imam sreće što moja baka može da čuva moju ćerku, ali da nije nje, ne znam gde ili kome bih je ostavila”, kaže ona.

Zbog toga su njene prijateljice obazrive u pogledu majčinstvu.

„Teško je – zbog posla, škole, novca

„Postoji neka pomoć, ali nije dovoljna da bi ljudi odlučili da imaju decu i to neće rešiti problem", dodaje Valentina.

• Svetski dan stanovništva: Jedan dan u seoskim pustinjama na jugu Srbije
• Mali vodič za roditelje u Srbiji: Kako do pomoći države kada dobijete dete
• Aktivisti koji žele da svet ima više beba i veruju da u Beloj kući imaju saveznika

Samorganizovanje

Neka preduzeća u regiji Venetu rešila su da stvari uzmu u svoje ruke.

Nadomak Fregone, u dolini je velika industrijska zona, gde ima mnogo malih i srednjih preduzeća, od kojih su mnoga porodična.

Kompanija Irinoks (Irinox), koja proizvodi industrijske rashladne uređaje, odavno je prepoznala problem zaposlenih da usklade roditeljstva i posao.

Odlučila je da preduzme određene mere da ne bi gubila dragocene radnike.

Udružili su se sa još sedam firmi i zajedno otvorili dečiji vrtić nadomak industrijske zone.

Nije besplatan, ali je znatno povoljniji od drugih i veoma je praktičan.

Prvo je obdanište te vrste u Italiji.

„Bilo mi je veoma važno da znam da mogu da ostavim sina dva minuta od posla, jer ako zatreba, mogu odmah da stignem do njega”, kaže Melanija Sandrin, jedna od rukovodilaca u sektoru finansija kompanije.

Bez vrtića, povratak na posao posle porodiljskog odsustva bio bi joj mnogo teži, jer nije želela da se oslanja na njene roditelje, a državni vrtići uglavnom ne primaju decu na celodnevni boravak.

„Postoji i lista prioriteta, a mesta ima veoma malo”, kaže Melanija.

I ona, kao i Valentina, odlagala je rađanje deteta do kasnih 30-ih, želeći da se najpre ostvari u karijeri.

Čak ni sada nije sigurna da će imati još jedno dete.

„Nije lako”, priznaje.

Sve više žena u Italiji odlučuju da kasnije rađaju, što takođe doprinosi niskoj stopi nataliteta.

Italiji su, zbog svega togapotrebne „temeljne, sveobuhvatne promene” za rešavanje demografskih problema, smatra Katja da Ros, izvršna direktorka kompanije Irinoksa.

„Nije pomoć od 1.000 evra ono što pravi razliku, već usluge poput besplatnih vrtića.

„Ako želimo da promenimo situaciju, potrebne su nam odlučne mere”, kaže Katja da Ros.

Drugo moguće rešenje je povećanje imigracije, što je prilično sporna tema za vladu Đorđe Meloni.

Više od 40 odsto radnika u kompaniji Irinoksu su stranci.

Na jednom zidu fabrike postavljena je mapa sveta na kojoj su obeležena mesta iz kojih dolaze zapolesni - od Mongolije do Burkine Faso.

Da Ros smatra da ako nataliet neočekivano naglo poraste Italiji, kao i regiji Venetu, biće potrebno više stranih radnika da bi se održala privreda.

„Tako će izgledati budućnost”.

Kraj jedne škole

Čak ni imigracija nije uspela da spasi školu u obližnjem Trevizu.

Osnovna škola Paskoli je u junu 2025. zatvorila zauvek vrata, jer nije bilo dovoljno učenika za održavanje nastave.

Oproštajnom skupu na školskim stepenicama prisustvovalo je samo 27 učenika i tada je spuštena italijanska zastava.

„Tužan je ovo dan”, rekla je Eleonora Frančeski, koja je poslednji put u ovu školu došla po njenu osmogodišnju ćerku.

Od septembra, moraće da je vodi u drugu školu koja je mnogo dalja.

Eleonora ne veruje da je pad nataliteta jedini krivac.

Škola Paskoli nije imala nastavu u popodnevnim časovima, što je otežavalo život zaposlenim roditeljima, pa su decu upisivali u škole u drugim mestima.

Direktorka škole ima drugo objašnjenje.

„Ova oblast se promenila jer je ovde došlo mnogo ljudi iz inostranstva”, izjavila je za BBC Luana Skarfi, aludirajući na dve decenije imigracije u regiju Veneto zbog velikog broja fabrika i raspoloživih radnih mesta.

„Zato su neke porodice odlučile da decu upišu u škole u oblastima gde je manji priliv imigranata.

„Iz godine u godinu, sve je manje roditelja želelo da upišu decu u našu školu”, rekla je direktorka na engleskom jeziku, aludirajući na napetosti u zajednici.

Ujedinjene nacije procenjuju da će se broj stanovnika Italije, kojih sada ima 59 milion, smanjiti za oko pet miliona u narednih četvrt veka.

Istovremeno, stanovništvo stari što je dodatni teret za italijansku privredu.

Mere koje je do sada primenila vlada za rešavanje ovog problema su samo zagrebale površinu.

Ali, Eleonora smatra da roditeljima poput nje treba mnogo više pomoći u vidu raznih usluge, a ne samo novčana davanja.

„Dobijamo mesečne čekove, ali nam je potrebna i praktična podrška poput besplatnih letnjih kampova za decu”, kaže ona, misleći na tromesečni letnji raspust koji počinje u junu i koji može da predstavlja noćnu moru za zaposlene roditelje.

„Vlada želi viši natalitet, a istovremeno nam ne pomaže

„Kako u ovakvoj situaciji da imamo više dece?”, pita se Eleonora.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koliko ljudi može da podnese Zemlja
• Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom - pet razloga
• Žene koje ne žele da rađaju zbog klimatskih promena i uticaja na svet
• Da li je svet spreman za masovne migracije zbog klimatskih promena
• 'Bela kuga' je svetska kriza: Zašto ljudi nemaju onoliko dece koliko zaista žele
• Kako je ljubav postala državno pitanje u Južnoj Koreji