Katarina Cimer - BBC budućnost  [ BBC ]

21. 08. 2025. 07:28   >>  09:02

Kako osetljivost na buku utiče na um, mozak i telo

Iako lekari često zanemaruju osetljivost na buku, ona može da ima dugoročne posledice po mentalno i fizičko zdravlje.

Dum, dum, dum. Dum, dum, dum. Opet taj zvuk.

To je neprekidna buka koju prave moje nove komšije iz stana iznad, koji očigledno još uvek kače slike i sklapaju nov nameštaj.

U mojoj dobro izolovanoj zgradi u centru Berlina, ta buka je bila daleko ispod nivoa decibela koji bi uznemirio bilo koga drugog.

Ali mene je razbesnela.

Bila sam napeta i pod stresom.

Još gore od toga bila je anksioznost: „Kada će konačno da završe?"

To nije jedina buka koja me uznemirava.

Primećujem tiho lupkanje po plafonu dok se ljudi iznad spremaju za spavanje.

Negde u zgradi čujem visokofrekventno zujanje usisivača i prigušeni zvuk rada veš mašine.

Komšijin jazavičar laje tražeći poslasticu.

A da ne govorim o zvuku duvača lišća ili šmrkova za pranje ulica.

Buka, koliko god bila mala, ometa mi koncentraciju i narušava unutrašnji mir.

Mogu slobodno da kažem da sam, kao i 10 do 40 odsto ljudi, osetljiva na buku, što znači da me više uznemirava i ometa nego prosečnog čoveka.

Lako bi bilo svesti osetljivost na buku na neku karakternu manu - kao simptom svadljivog, naprasitog ili razdražljivog ponašanja.

Ali, naučnici su poslednjih godina otkrili da ova vrsta osetljivosti ima stvarne biološke osnove.

Mozak ljudi osetljivih na buku drugačije reaguje na zvuk, a neki se zapravo i rađaju sa tom predispozicijom.

Štaviše, osetljivost na buku ne utiče samo na trenutno raspoloženje, već i na dugoročno mentalno i fizičko zdravlje.

Iako ne postoje jednostavna rešenja, svest o uticajima buke može da pomogne ljudima koji su na nju osetljivi da preduzmu korake da bi sebi olakšali život.

• Kako bučni svet ozbiljno šteti našem zdravlju
• Buka u gradu, zdravlje o koncu
• Kad zvuk zaboli: „Slušanje smeha moje dece mi je kao mučenje“

„To je jedan od onih problema koji se, da tako kažem, gura u fioku, jer ga zdravstveni radnici jednostavno zanemaruju", kaže neurolog Danijel Šepard sa Tehnološkog univerziteta u Oklandu, na Novom Zelandu.

Tek poslednjih godina „ljudi su počeli da priznaju da ovo na iskustvenom nivou zaista utiče na pacijente", dodaje on.

„Zaista moramo početi ozbiljno da se bavimo ovim problemom".

Osetljivost na buku nije zvanična medicinska dijagnoza.

Ljudi mogu da saznaju da li su osetljivi na buku pomoću upitnika kao što je Vajnštajnova skala osetljivosti na buku, koja sadrži 21 pitanje (na primer: da li vas uznemirava kada neko šapuće ili šuška omotom bombone u bioskopu, da li vas ljuti kada ljudi prave buku dok pokušavate da zaspite ili radite, ili vam čak smeta i muzika dok pokušavate da se koncentrišete).

Osetljivost na buku razlikuje se od drugih stanja povezanih sa zvukom, poput mizofonije.

To je specifično smanjena tolerancija na određene zvukove poput žvakanja, nakašljavanja, lupkanja, ili kucanja, koji izazivaju snažna osećanja gađenja ili besa, objašnjava Dženifer Braut, kliničarka i osnivačica Međunarodne mreže za istraživanje mizofonije sa sedištem u Sjedinjenim Državama (SAD).

Osetljivost na buku razlikuje se i od hiperakuzije, stanja u kojem ljudi doživljavaju bol ili ekstremnu neprijatnost jer zvukove čuju znatno glasnije nego što oni zaista jesu.

Za razliku od toga, osetljivost na buku predstavlja opštu reaktivnost na sve zvukove, bez obzira na to koliko se glasno doživljavaju i koliko su zapravo glasni.

U najmanju ruku, ljudi koji su osetljivi na buku doživljavaju zvuk kao remetilački faktor i reaguju nervozno, ljutito, pa se čak i uplaše ili budu anksiozni.

„Sećam se čoveka koji je to opisao kao da vam oko glave neprestano zuji komarac", kaže Šepard.

„Jednostavno, ne možete to da ignorišete".

Kod ljudi koji se plaše buke, stanje može da izazove toliki stres da telo ulazi u režim „bori se ili beži".

„Puls se ubrzava, krvni pritisak raste", kaže dr Stiven Stansfeld, psihijatar i profesor emeritus na Univerzitetu kraljice Meri u Londonu.

Osetljivost na buku može da utiče i na kvalitet sna.

U studiji iz 2021. godine, istraživači su pratili obrasce spavanja 500 odraslih u Kini, kao i nivo buke tokom noći u periodu od nedelju dana.

Otkrili su da iako sama buka nije uticala na kvalitet sna, ljudi koji su osetljivi na buku su imali osećaj da se nisu dobro odmornii i da su tokom bili mrzovoljni i da su imali manje energije.

• Koliko vas živcira nečije vrpoljenje
• Afantazija: Stanje koje onemogućava ljudima da sanjaju ili vizualizuju slike
• Kako sam promenila mozak za šest nedelja

Izloženost buci takođe je povezana sa brojnim dugoročnim zdravstvenim posledicama, među kojima su srčane bolesti i dijabetes, a kod ljudi osetljivih na buku to posebno može da utiče na mentalno zdravlje, navodi Stansfeld.

U studiji sprovedenoj 2021. godine, Stansfeld i kolege su ispitivali 2.398 muškaraca u grada Kajerfiliju, u Velsu, koji su bili izloženi različitim nivoima saobraćajne buke.

Ispitanici koji su bili osetljivi na buku imali su veću verovatnoću da razviju hroničnu anksioznost i depresiju.

Iako delimično objašjnenje može da bude da su anksiozni ljudi obično pažljiviji prema okolini zbog čega lakše primete buku, moguće je i da sama osetljivost na buku dodatno pogoršava anksioznost.

A anketa sprovedena 2023. godine, koja je obuhvatila 1.244 odraslih koji žive u blizini aerodroma u Francuskoj, pokazala je da su ljudi koje je buka aviona veoma uznemiravala, posebno one osetljive na buku, češće ocenjivali njihovo opšte zdravstveno stanje kao loše.

Ali zašto neki ljudi reaguju negativnije na buku nego drugi?

Neke odgovore pružaju studije o mozgu ljudi osetljivih na buku.

Kada su Šepard i njegove kolege povezali ispitanike na uređaj koji meri električnu aktivnost mozga, ljudi koje nisu bile osetljive na buku pokazivali su pojačanu moždanu aktivnost samo kada su im puštani preteći zvukovi.

Ali mozak ljudi osetljivih na buku, „ima tendenciju da se ubrza bez obzira da li je zvuk preteći ili nije", kaže Šepard.

I Šepard i neurološkinja Elvira Bratiko sa Univerziteta u Orhusu u Danskoj, nezavisno su pronašli dokaze da to ima veze sa načinom na koji mozak filtrira informacije o nebitnim zvukovima.

Tim profesora Šeparda je otkrio da kod ljudi osetljivih na buku specifična skupina nervnih ćelija u okviru medijalnog genikulatnog jezgra - mesta u mozgu koje služi kao relejna stanica za zvučne informacije - slabije filtrira informacije u poređenju sa mozgovima ljudi koje nisu osetljive na buku.

„Dok većina ljudi može da filtrira te informacije, oni koji su osetljivi na buku to ne mogu tako lako da urade", objašnjava on.

Ovakav proces filtriranja važan je i u snu.

Dok većina ljudi prilikom uspavljivanja pokazuje obrasce moždane aktivnosti poznate kao vretena spavanja, važna za navikavanje na okolnu buku, kod ljudi osetljivih na buku broj tih vretena je manji, što objašnjava zašto ostaju reaktivni na zvukove koji drugim ljudima ne smetaju.

Međutim, zašto se to dešava u mozgu i dalje je misterija.

Finska studija o blizancima ukazuje da je osetljivost na buku često nasledna, što znači da neki ljudi imaju tu predispoziciju od rođenja.

Ali moguće je i da se osetljivost razvija tokom života kod ljudi koji žive u bučnim okruženjima, kaže Elvira Bratiko.

Ljudi koji pate od anksioznosti, šizofrenije i autizma posebno su skloni razvoju osetljivosti na buku.

Iako neki mogu da postanu osetljivi na buku posle traumatskih povreda mozga, većina je obično ima ceo život, objašnjava Stansfeld.

„Veoma je teško, u poređenju sa ljudima koji nisu osetljivi, da se priviknete na zvuk i da vas on manje uznemirava".

Naravno, idealno rešenje bi bilo uklanjanje izvora buke.

Urbanisti bi mogli da projektuju tiha unutrašnja dvorišta u stambenim blokovima, koriste gumirane asfaltne smese koje smanjuju saobraćajnu buku i postavljaju zvučne barijere duž autoputeva i u bučnim zonama.

Neki gradovi u Belgiji i Francuskoj već su počeli da primenjuju mere poput smanjenja ograničenja brzine, izgradnje biciklističke infrastrukture i stvaranja mirnih, tihih zona u parkovima i duž reka.

Iako buka zaista uzrokuje zdravstvene probleme, „ona je nešto što može da se izbegne", kaže Stansfeld.

Međutim, napredak je spor, pa mnogi ljudi osetljivi na buku moraju sami da se snalaze.

Na primer, izbegavaju bučna mesta, postavljaju zvučnu izolaciju u njihovim domovima i koriste čepiće za uši ili slušalica za smanjenje buke.

Ali te metode uglavnom samo prigušuju zvukove, ali ih ne uklanjaju.

„Čak i tihi zvukovi mogu da iritiraju ljude osetljive na buku", kaže Bratiko.

Ponekad, upotreba lekova za osnovna stanja, poput anksioznosti, može da pomogne, navodi Stansfeld.

Kognitivno-bihejvioralna terapija, oblik psihoterapije koji je usredsređen na upravljanje psihološkim reakcijama i ponašanjem, može da bude delotvorna kod ljudi koji imaju strah od buke.

„Lečio sam pacijenta ovom terapijom i mislim da može da bude zaista korisna", kaže Stansfeld.

Bratiko veruje da bi i muzikoterapija koju obavljaju stručni terapeuti mogla da pomogne.

To podrazumeva odabir nežne, umirujuće muzike koja smiruje i gradi pozitivne asocijacija na zvuk.

Onima koji žele sami da se umire, Bratiko preporučuje instrumente mekih tonova poput klavira i harfe, i na primer, renesansnu ili baroknu kamernu muziku.

Kada čak ni muzika ne prija, može da pomogne terapija umetnošću, „nešto što opušta i omogućava izražavanje i kontrolu osećanja", kaže ona.

A što se mene tiče, čepići za uši, slušanje džez muzike preko slušalica koje imaju prigušivač buke i peškir umotan oko glave su donekle pomogli.

Dok svet oko mene ne postane tiši, mogu bar da pokušam da pronađem malo mira u mom umu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Proveo sam 30 godina tražeći tajnu sreće – odgovor nije onaj koji sam očekivao'
• Šta je anksioznost i kako da se borimo protiv nje
• Koje probleme imaju odrasli sa ADHD-om u Srbiji