Edrijen Marej - BBC  [ BBC ]

24. 08. 2025. 08:23   >>  12:54

'Nekada sam mislio da ljudi jedva čekaju da dobiju pismo'

Nagli pad slanja papirne pošte uglavnom je uzrokovan digitalizacijom, a danska kompanija PostNord je u martu objavila da će krajem godine prekinuti usluge slanja pisama.

Dok pakuje gomile pisama, malih paketa i časopisa, Herman Mojano se sprema da odnese jutarnju poštu.

Bicikli i kombiji izlaze iz depoa severno od Kopenhagena, dok Herman seda na skuter.

Poslednjih sedam godina dostavlja poštu za dansku državnu poštansku službu PostNord.

„Nekada sam mislio da svi ljudi čekaju nešto - posebno pismo, poruku, paket", kaže on.

Vremenom, Herman je primetio da pošiljke postaju lakše i da se danas uglavnom šalju računi i bankovni izvodi, umesto pisama.

„Video sam da ima sve manje pošte, ali se to se ubrzalo u poslednjih nekoliko godina.

„Danas gotovo i da je nema", dodaje on.

Nagli pad količine pisama uglavnom je uzrokovan digitalizacijom, a PostNord je u martu objavio da će krajem godine prekinuti usluge slanja pisama.

Time će se okončati četiri veka isporuke pisama ove državne kompanije.

Uz to, biće otpuštena trećina zaposlenih, jer se ukida 2.200 radnih mesta u odeljenju za slanje pisama.

Umesto toga, posvetiće se profitabilnijem poslu - slanju paketa i otvoriće 700 novih radnih mesta.

• Istorijsko putovanje poštom u Srbiji - od pismoraznositelja i markica, do pejdžera i mobilnih telefona
• „Mogla bih celu noć da ti pišem, zauvek tvoja verna žena": Pisma koje francuski mornari nikada nisu pročitali
• Veštačka inteligencija dovela do otkrića prve reči u drevnim svicima

„Danci gotovo da i ne dobijaju pisma.

„U proseku dobijaju jedno pismo mesečno, to nije mnogo", kaže Kim Pedersen, šef PostNorda u Danskoj.

„Više vole da kupuju onlajn, elektronska trgovina značajno raste u svetu, a mi to pratimo", dodaje on.

Pre petnaest godina, PostNord je upravljao nekolicinom ogromnih postrojenja za sortiranje pisama, ali sada postoji samo jedno - na periferiji Kopenhagena.

Od 2000. godine, količina pisama koje kompanija šalje smanjena je za više od 90 odsto, sa oko 1,4 milijarde na 110 miliona prošle godine - i nastavlja da opada.

Dok se PostNord sprema da obustavi dostavu pisama, 1.500 crvenih poštanskih sandučića se uklanjaju sa danskih ulica.

Međutim, čini se da ih malo stanovnika u prestonici koristi.

Stanovnik Kopenhagena, Nikolaj Brohner Andres, kaže da se ne seća kada je poslednji put poslao pismo.

„Mislim da nisam poslao pismo godinama, iskreno, više nisam ni siguran kako da to uradim", kaže.

Od imejla i bezgotovinskog mobilnog plaćanja, do digitalnih zdravstvenih kartica koje se nose na pametnom telefonu, u Danskoj postoji aplikacija za skoro sve.

Danka je jedna od najdigitalizovanijih zemalja na svetu, odmah posle Južne Koreje, pokazuje OECD-ov indeks za 2023. godinu.

Danska vlada je usvojila politiku po kojoj se više od decenije prepiska sa javnošću obavlja elektronski.

„Suočavamo se sa razvijanjem digitalizacije, možda ranije nego neke druge zemlje.

„U Danskoj smo pet ili deset godina ispred", objašnjava Pedersen.

Visoka cena slanja pisma u ovoj državi takođe je faktor koji utiče.

Tokom 2024. godine, novi zakon je doveo do povećanja cene poštanske markice, koja je u kompaniji PostNord skočila na 29 danskih kruna ili 4,5 dolara po pismu.

„To je bio još jedan od faktora da se pisma manje šalju", kaže Pedersen.

• Oslikane razglednice iz Prvog svetskog rata
• Pronađeno pismo poslato preko goluba pre više od 100 godina
• Arheolozi pronašli 200 godina staru poruku u boci

Širom Evrope goinama je primetno opadanje slanja pisama, kaže Hejzel King, stručnjakinja za poštanski sektor i urednica časopisa Parcel and Postal Technology International.

Pošta u papiru je opala za 30 odsto na svetskom tržištu, prema izveštaju firme McKinsey.

Situacija je najpovoljnija u Nemačkoj i Švajcarskoj, kaže Florijan Nojhaus, koautor studije.

„Tamo je slanje papirne pošte opalo za 40 odsto, dok je u ostalim zemljama od 50 do 70 odsto od 2008. godine", kaže Nojhaous.

Sličo je i u Americi, gde je slanje pisama i drugih dokumenata opala za 46 odsto.

„Jasno je da je na ovo uticala digitalizacija i način na koji ljudi komuniciraju uopšte", dodaje on.

U martu je nemački Deutsche Post objavio da ukida 8.000 radnih mesta, dok će napori za smanjenje troškova u 500 godina staroj Kraljevskoj pošti u Velikoj Brirtanije dovesti do smanjenja isporuke pisama na svaki drugi radni dan.

„Mislim da ćemo svedočiti sve manjem broju slanja pisama.

„Međutim, nisam sigurna da će slanje pisama potpuno nestati, što pokazuje da je važno da zaštitimo medicinska pisma i usluga za starije, ljude sa invaliditetom i one u ruralnim područjima", kaže King.

U Danskoj, isporuka pisama zapravo neće prestati.

Umesto toga, privatna firma za dostavu DAO će popuniti prazninu pružanjem usluge širom zemlje.

Pa ipak, DaneAge, grupa koja se brine o starijim ljudima, strahuje da bi oni mogli imati problema zbog promena u isporuci pisama.

„Većina starijih živi u malim gradovima i ruralnim mestima.

„Kada ne bude bilo toliko poštanskih sandučića, biće im teže da dostavljaju ili primaju poštu", kaže Marlen Rišoj Kordes iz ove organizacije.

I iz sindikata poštanskih radnika, 3F Postal Union, upozoravaju da može biti problema u seoskim područjima.

DAO se ne slaže sa ovim strahovima.

Istorijski gledano, kompanija je distributer novina i časopisa i postala je jedan od glavnih kurirskih servisa u zemlji.

Nedavno istraživanje je pokazalo da su isporuke DAO-a bile brže i da je više pisama stizala u roku od pet dana nego kod PostNorda.

„Dolazimo u sva domaćinstva i imamo poslovnice i u ruralnim područjima širom zemlje", kaže Hans Piter Nisen, izvršni direktor kompanije.

Prošle godine je dostavljeno 21 milion pisama, a od 2026. godine, posle povlačenja PostNorda, očekuje se da će DAO preuzeti još 30 do 40 miliona.

Zaposleni će lično dostavljati pisma, a raznosiće i novine i pakete, objašnjava Nisen.

Pošta se uzima iz poštanskih sandučića smeštenih u prodavnice, ali je uz manju nadoknadu omogućeno i preuzimanje na kućnom pragu.

DAO planira da instalira novu mašinu za sortiranje i zaposli još oko 250 radnika, pored trenutnih 2.500.

Kako pisma u papiru nestaju širom Evrope, iskustvo Danske može da bude prozor u budućnost.

Međutim, u sve digitalnijem svetu i dalje postoje mnogi koji pronalaze radost u slanju i primanju pisama.

Među njima je i Jete Ejring Vilijams, stanovnica Kopenhagena, koja piše ćerki u inostranstvo.

„Mislim da mlađe generacije čeznu za tim starinskim osećajem.

„Moja ćerka voli kad dobije pismo, mnogo više nego imejl ili poruku", kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.

• Ko danas šalje čestitke za Novu godinu
• „Pozdrav iz Prizrena“: Upoznajte norveškog čuvara starih razglednica sa Kosova
• Izgubljena ljubavna pisma pronađena nakon 70 godina
• Ljubavna pisma Leonarda Koena vredna 876.000 dolara
• Tražimo jednog Rašu, pomozite nam
• Ajnštajnovo „Pismo o Bogu" prodato za 2,9 miliona dolara