Jelena Subin - BBC novinarka [ BBC ]

10. 09. 2025. 11:09 >> 14:15

Koliko će Srbiju koštati Nacionalni stadion

Dok vlast u Srbiji ovaj projekat predstavlja kao jednu od najvažnijih investicija za budućnost i razvoj, stručnjaci za BBC kažu da se takvi stadioni 'skoro nikada ne isplate'.

Dok fudbalska reprezentacija Srbije posrće i prima teške udarce na međunarodnoj sceni, na obodu Beograda niče novi grad na pesku i zemlji i novi skupoceni stadion.

Prema planovima, usred plodnih oranica u prigradskoj opštini Surčin, umesto žitarica izniknuće mnogo objekata povodom Međunarodne izložbe EXPO, a među njima i najveći sportski objekat u novijoj istoriji Srbije - Nacionalni stadion.

Radnici u fluorescentnim prslucima kreću se po gradilištu koje se prostire na više od 30 hektara, što je oko 40 fudbalskih terena.

Dok vlast u Srbiji ovaj projekat predstavlja kao jednu od najvažnijih investicija za budućnost, razvoj i međunarodni imidž, opozicija, pojedine nevladine organizacije i ljudi koji su nezadovoljni vladajućom politikom, pitaju da li je takav stadion potreban, koliko će koštati i koliko je takav objekat uopšte isplativ.

„Izuzetno je teško profitabilno upravljati ovakvim objektom, a većina takvih projekata se nikad ne isplati.

„Veliki stadioni zahtevaju državne subvencije i ako on bude koštao skoro milijardu evra, možete zamisliti koliki će biti troškovi održavanja", kaže Aleksandar Buzije, stručnjak za ulaganja i profesor Poslovne škole Univerziteta Oksford u Londonu, za BBC na srpskom.

Uveren je da se Nacionalni stadion „nikada neće isplatiti".

„Ovakvi objekti se grade kako bi se projektovao značaj zemlje na globalnom nivou", naglašava.

Šta je sve sporno oko Nacionalnog stadiona?

Nacionalni stadion je do pre nekoliko dana bio bez građevinske dozvole i do sada je imao samo onu koja odobrava pripremne radove.

Otuda majstori, građevinske mašine i radovi na temelju.

Zbog nepotpune dokumentacije, Ministarstvo građevinarstva nedavno je odbilo da izda građevinsku dozvolu podnosiocu zahteva, a to su njihove kolege iz finansija.

U međuvremenu, građevinska dozvola za drugu fazu izgradnje dobijena je 9. septembra, na dan kada je reprezentacija Srbije usred Beograda pretrpela debakl u meču protiv Engleske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026.

Odsustvo transparentnosti i nepoštovanje građevinskih zakona najviše brinu ljude u Srbiji, naročito posle tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 16 ljudi, a jedna žena teže povređena.

Ništa manje se ne polemiše ni o ceni, koja je prema izveštaju Fiskalnog saveta, nezavisnog državnog organa koji analizira preduzete mere i podstiče rasprave o fiskalnoj politici, od početnih 560 miliona evra, bez prateće infrastrukture, narasla na 960 miliona - sa svim sadržajem i saobraćajnicama.

Ta cifra bi mogla da ga svrsta među najskuplje stadione u Evropi, ali i u svetu.

Recimo, izgradnja Olimpijskog stadiona u Londonu 2012. godine koštala je oko 597 miliona evra 2012, a kada je posle Igara rekonstruisan uloženo je dodatnih 394 miliona evra po tadašnjem kursu.

Posle Igara, fudbalski klub Vest Hem je sa gradskim vlastima potpisao sporazum o korišćenju stadiona na 99 godina, a po sezoni plaća između 2,5 miliona i 2,9 miliona funti (2,88 - 3,34 miliona evra).

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, na Nacionalni stadion gleda kao ostvarenje „njegovih snova".

Vidi ga kao veliku ekonomsku šansu i tvrdi da će „doneti veće plate, penzije i privredni rast".

Vlast angažuje i poznate, pa su tako ambasadori EXPO-a čuveni atletičar i najbrži čovek na planeti Jusein Bolt, kao i holivudski glumac Džeki Čen, rođen u Honkongu.

Nije saopšteno koliko su plaćeni za ovu ulogu.

Ima i onih koji ne misle kao Vučić da će EXPO i Nacionalni stadion doneti novi privredni rast.

„Stadion će isključivo služiti da se državne pare prenesu u privatne džepove", uveren je Mahmut Bušatlija, arhitekta i konsultant za strana ulaganja u Srbiji.

„Nacionalni stadion neće imati neku ulogu u našem društvu, a naročito u fudbalu, jer se tu nismo nešto pokazali poslednjih 30 godina", kaže za BBC na srpskom.

Koliko će koštati, koliko se transparentno gradi, na koji način su odabrani izvođači radova samo su neka od pitanja na koje BBC na srpskom, do objavljivanja teksta, nije dobio odgovore od ministarstava finansija i građevinarstva Srbije.

Šta kaže vlast?

Na Međunarodni praznik rada 1. maj 2024. zvanično je počela gradnja Nacionalnog stadiona.

Umesto ašova u rukama, da se zabode u zemlju za kopanje temelja, Vučić je potpisao fudbalsku loptu zajedno sa zvanicama.

Poveo je u obilazak i fudbalske legende, među kojima predsednika nacionalnog saveza Dragana Džajića i selektora srpskog tima Dragana Stojkovića-Piksija.

Stadion će biti među tri najlepša u Evropi, rekao je Vučić tad, ponosno pokazujući i da će biti građen po najvišim ekološkim standardima.

„Sve smo priredili, samo da sačuvamo mir i stabilnost i da za dve i po godine ovo otvorimo i onda da pobeđujete", rekao je Vučić fudbalskim gostima.

Tri meseca kasnije, poručio je da će biti „najlepši u Evropi".

U maju ove godine, Vučić je ponovo bio na gradilištu, poručujući da „radovi napreduju neverovatnom brzinom".

„I dalje kasnimo, ali mora da bude gotovo sve, jer je predviđeno veliko otvaranje", napisao je Vučić u objavi na Instagramu.

Ništa manje ne hvali ga ni Siniša Mali, ministar finansija.

„Besmisleni su komentari opozicije o prezaduživanju Srbije.

„To je čist primer podsticaja razvoja privatnog sektora. Ogromni su pozitivni efekti za našu ekonomiju, i direktni i indirektni.

„To se zove investicija koja je sidro", rekao je Mali 2024.

U izveštaju Fiskalnog saveta iz 2025. piše da je stadion na periferiji Beograda prvobitno trebalo da košta oko 560 miliona evra, ali bez puteva, struje, kanalizacije i pratećih objekata.

Izmenjena fiskalna strategija kasnije je pokazala da će stadion koštati oko 960 miliona evra, sa pratećim sadržajem i infrastrukturom.

Na tu računicu odmah je reagovao Mali, tvrdeći da nije istinita.

„Cena je definisana ugovorom i neće biti veća - 464 miliona evra za stadion plus porez na dodatu vrednost (PDV)", rekao je Mali.

Fiskalni savet mu je odgovorio da nijednu njihovu ocenu nije doveo u pitanje i da stoga „zadržavaju" prethodni stav.

Zbog objekata za međunarodnu izložbu, vlada je izmenila i budžet, namenivši najviše novca upravo za EXPO, a opozicija kritikovala, tvrdeći da se zemlja prekomerno zadužuje.

Budžet iz 2024. i 2025. prikazuje troškove za stadion u okviru većeg projekta „EXPO i prateća infrastruktura“.

Prema budžetu, u 2025. za ovu manifestaciju će biti izdvojeno 46 milijardi dinara i 47,5 milijardi dinara u 2026, što je utvrdio u analizi i Fiskalni savet.

Međutim, iz budžeta se ne vidi jasno iz kojih će sve sredstava biti finansiran EXPO 2027, a ona su uglavnom iz kredita, rekao je ranije Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Šta kažu kritičari?

I dok vlast u Srbiji ponosno i glasno hvali Nacionalni stadion, podjednako bučno odzvanjaju i kritike i zamerke opozicije.

„Za Nacionalni stadion vlast je predvidela 900 miliona evra, jer su nas ubedili da smo prvaci sveta u fudbalu.

„Da li vam je mala sudnica Specijalnog suda pa pravite stadion gde će vam nova vlast suditi“, komentarisao je ranije Srđan Milivojević, predsednik opozicione Demokratske stranke.

Ukoliko se nastavi gradnja stadiona u užoj zoni zaštite beogradskog vodoizvorišta, Beograđani mogu da ostanu bez pijaće vode, upozorili su aktivisti organizacije „Beograd ostaje".

Upravo zbog ovog „kriminalnog akta sva dokumentacija je skrivena od javnosti", tvrde oni.

Podnete su i prve krivične prijave.

Tako je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo krivičnu prijavu protiv Siniše Malog, kao odgovornog investitora za izgradnju Nacionalnog stadiona, koji se, prema njihovoj oceni, gradi bez građevinske dozvole.

RERI je tužio i Ministarstvo za zaštitu životne sredine zbog, kako navode, nezakonite saglasnosti koju su dali na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje stadiona.

U tužbi, RERI ukazuje da je na lokaciji već izvedena izgradnja više od 2.300 dubokih armirano-betonskih šipova i drugih elemenata temelja, i to kako ističu, bez prethodne procene uticaja na životnu sredinu.

Postoji li Studija izvodljivosti?

Ministarstvo finansija je raspisalo tender 2024. o izradi Studije izvodljivosti, ali BBC na srpskom nije dobio odgovor dokle se stiglo i da li je ona urađena.

Ako ne postoji studija izvodljivosti objekta ili je ona poverljiva, to je prvi znak da nešto možda nije u redu, kaže Majkl de Noi, stručnjak koji se bavi ekonomijom sporta i analizama društvenih troškova, za BBC na srpskom.

„Zvuči da je to mnogo novca za sam objekat, iako nacionalni stadioni koštaju više od prosečnih, kako bi impresionirali grandioznošću.

„Pitanje da li je to dobro za narod Srbije, naročito kada se uzme u obzir kvalitet nacionalnog fudbalskog tima.

„Možda vlast očekuje da će biti organizovani mnogi koncerti", kaže Noi.

Uveren je da gradnja takvog stadiona „nije ispravna ekonomska odluka", već da je doneta iz političkih razloga.

Ako je neko i radio studiju izvodljivosti i ona je pokazala da će se vratiti uloženi državni novac, onda njemu treba oduzeti diplomu, jasan je Bušatlija u razgovoru za BBC na srpskom.

„To su državne pare koje se ulažu, a ne privatne kao što se radi u svetu.

„Pljačkaju državni novac, a to ćemo sve mi vratiti, jer država nije zaradila to", kaže Bušatlija.

Da bi se nešto gradilo od državnog novca, dodaje, mora da postoji urađena studija izvodljivosti.

„Ako ja hoću nešto da radim sa zarađenim vlastitim novcem, u svakom trenutku moram da imam dokaz kako sam to zaradio i onda mogu da investiram u šta hoću.

„Ali ako uložim u budalaštine, moja porodica može da traži od suda da mi oduzmu pravo upravljanja kapitalom. I sa državom je tako", kaže.

Stadion ne može da vrati uloženi novac, a ne treba zaboraviti ni da fudbalski klubovi duguju državi desetine miliona evra, dodaje.

Da mnogi stadioni u svetu posluju u gubitku pričao je ranije i Milan Nedeljković, profesor FEFA fakulteta.

„Čak i londonski Vembli, na kome se ne organizuju samo sportski događaji, imao je godine kada je poslovao sa gubitkom od oko pet miliona funti.

„U minusu su i Puškaš Arena u Mađarskoj i nacionalni stadion u Rumuniji", rekao je Nedeljković.

BBC na srpskom je pokušao da dobije odgovore od nadležnih u Puškaš Areni i Olimpijskom stadionu u Londonu, ali do objavljivanja teksta oni nisu stigli.

Šta kažu stručnjaci?

Bušatlija zamera što nije urađena studija izvodljivosti izgradnje Nacionalnog stadiona i EXPO2027, jer je to neophodno kada se ulaže javni novac.

„Nijedan stadion u Srbiji ne može da donese pare ni za održavanje, a kamoli da povrati uložena sredstva.

„Novac koji planiraju za njegovu gradnju neće se vratiti ni za 50 godina", smatra Bušatlija.

Studija izvodljivosti je sveobuhvatna analiza potencijalnog investicionog projekta kojom se utvrđuje njegova isplativost, tehnička, organizaciona, finansijska i društveno-ekonomska opravdanost pre nego što se ulože finansijska sredstva.

I Aleksandar Buzije smatra da se izgradnja stadiona skoro nikada ne isplati.

„Održavanje olimpijskog stadiona u Londonu njegove stanovnike košta više od milion evra nedeljno, uprkos tome što se on iznajmljuje.

„Južnoafrička Republika je za Svetsko prvenstvo u fudbalu izgradila različite stadione i svi su na gubitku, osim jednog u Johanesburgu, ali i on se muči", kaže Buzije za BBC na srpskom.

Pročitajte kako je Katar hladio stadione tokom Svetskog prvenstva 2022. godine.

Kako se Nacionalni stadion ušunjao pod kapu EXPO?

Kada je Srbija izabrana za domaćina Specijalizovane izložbe EXPO 2027, vlast je iskoristila priliku da poveže velike infrastrukturne projekte za ovaj događaj.

Više o EXPO 2027 pročitajte ovde.

Projekat Nacionalnog stadiona u Surčinu, koji je planiran i ranije, postavljen je kao „centralni objekat" EXPO kompleksa.

Ipak, kompanija koja je osnovana da se bavi organizacijom međunarodne izložbe ističe da stadion nije u njihovoj nadležnosti.

„Nosilac izgradnje stadiona je Vlada Srbije i ovaj projekat nema nikakve veze sa Ekspom, osim što su na istoj lokaciji", kaže Danilo Jerinić, direktor EXPO-a 2027.

Stadioni u Srbiji

Poslednjih godina, vlasti u Srbiji izdvajale su sredstva za gradnju više manjih, modernih stadiona u unutrašnjosti, na kojima ponekad igra i nacionalni tim.

Ipak, kritičari spočitavaju vlastima da su uložile sredstva u stadione koji uglavnom 'zvrje prazni' i da se njihovo održavanje ne isplati.

Preduzeće „FSS Stadioni", osnovano krajem 2023. zarad upravljanja novih fudbalskih stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici, ostvarilo je prošle godine gubitak od oko milion evra, podaci su iz finansijskog izveštaja Agencije za privredne registre, preneo je list Danas.

U Srbiji ima desetine stadiona, od kojih su dva najveća u Beogradu - Crvene zvezde i Partizana.

Ali, izgrađeni su pre mnogo decenija i osim nekoliko 'umivanja' proteklih godina, sve teže ispunjavaju evropske standarde za domaćinstvo nekih velikih međunarodnih utakmica.

Lična karta Nacionalnog stadiona

Kako se može videti iz rešenja, građevinska dozvola je tražena za stadion koji će imati suteren, prizemlje i sedam spratova.

Biće visok 51,5 metar i moći će da primi 52.000 gledalaca.

Finale Lige Evrope 2028. igraće se na Nacionalnom stadionu u Beogradu, najavio je Vučić.

Kompletnu projektnu dokumentaciju za izgradnju stadiona uradio je španski studio Fenvik Iribarem, specijalizovan za izgradnju sportske infrastrukture.

Iz ove firme nisu želeli da za za BBC na srpskom komentarišu finansijske, političke i strateške aspekte gradnje stadiona.

Odgovorni projektant je Mašinoprojekt kopring iz Beograda, investitor projekta izgradnje je Ministarstvo finansija, a glavni izvođač radova je kineska kompanija Power Corporation of China.

Stadion će imati kafiće, kioske, restorane, hotel, zelene zone i šetališta, kako bi se, kažu vlasti, koristio tokom cele godine.

Rok za završetak predviđen je do kraja 2026. godine, sa ambicijom da do 1. decembra objekat bude u potpunosti funkcionalan, najavio je Vučić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему