Milica Radenković Jeremić i Teodora Ćurčić - BBC novinarke  [ BBC ]

01. 10. 2025. 18:13   >>  19:26

Skuplje grejanje i struja u Srbiji: 'Za račune moram da nađem pare'

Dok je cena ogrevnog drveta ostala ista, računi za struju i parno grejanje uvećani su od 1. oktobra.

Svakog marta, tek što očisti peć, Boško Radenković iz okoline Kraljeva započinje istu računicu - koliko će mu drva biti potrebno za narednu godinu i kako će ih platiti.

I pored matematičkih akrobacija, ovaj 76-godišnji penzioner dođe na isto: bez deset metara ne može da prođe, a plaćanje mora u dve ture - jedna početkom, druga krajem leta.

To je ove godine značilo 82.000 dinara za isečena i iscepana drva, uz pomoć sa strane.

„Ogromna stavka, ali nemam izbora", govori Radenković, čija je penzija nekoliko hiljada dinara ispod prosečne od oko 50.000.

Skoro polovina domaćinstava u Srbiji se greje na drva, i iako trošak nije zanemariv, pred ovu zimu su dobro prošli, jer nije bilo značajnog povećanja cena ove vrste ogreva.

Za razliku od njih, oni koji imaju parno ili grejanje na struju osetiće od 1. oktobra novi udarac po džepu.

Cena struje povećana je za 6,6 odsto, dok je granica za crvenu zonu, u kojoj je kilovat skuplji, spuštena na 1.200 kilovat sati mesečne potrošnje.

To znači da ljudima koji se oslanjaju na TA peć ili klimu tokom zime računi mogu da skoče i više od 30 odsto, rekao je stručnjak za energetiku Željko Marković za Insajder.

Iz državne Agencije za energetiku kažu da se povećanje od 6,6 odsto odnosi na prosečnog potrošača koji troši 350 kilovat sati.

Koliki će biti račun za svakoga pojedinačno, Agencija ne određuje.

„To je individualno i zavisi od više faktora.

„Zbog pomeranja crvene zone na 1.200 kilovat sati, povećanje će biti veće za one koji budu više trošili", kaže Dejana Stefanović Kostić, članica Saveta Agencije, za BBC na srpskom.

Sva ova poskupljenja znače i verovatna poskupljenja svih ostalih stvari i potrepština po domino efektu.

• Američke sankcije NIS-u: Kada i da li će stupiti na snagu
• Odložene promene u očitavanju struje u Srbiji
• Kako rade pametna brojila i utiču li na račune za struju

Veru Vukušić iz Beograda, koja koristi TA peć tokom zime, ovaj rast brine koliko i svi ostali skokovi cena.

„Sve poskupljuje, pa i struja, a penzija ostaje ista", govori.

Predstavnici vlasti najavili su povećanje penzija od 12,2 odsto od decembra, i Vera će od januara dobijati iznos koji će prelaziti prosek.

„Za račune moraju da se nađu pare.

„Ja ću se nekako snaći, ali šta da rade ljudi sa manjim penzijama", kaže.

Državne mere za pomoć najugroženijima podrazumevaju da penzioneri sa primanjima od 27.711 dinara ostvaruju popust na račune od 1.000 dinara, dok za energetski ugrožene kupce pomeranje granice crvene zone skoro da ne važi, rekao je Željko Nenadić iz Elektroprivrede Srbije (EPS) za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Pored struje, u pojedinim gradovima porašće cena i parnog grejanja.

Od 60 toplana, 28 ih je predalo zahtev za promenu cene, a za sedam je taj zahtev i odobren, kaže Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije.

Nisu svi tražili povećanje. Tamo gde jeste zatraženo, taj rast nije veći od deset odsto, objašnjava.

Grejanje na drva - najpovoljnije

Za kubik drva u septembru 2025. bilo je potrebno izdvojiti između 6.500 i 9.000 dinara u zavisnosti od regiona, podaci su Agencija za energetiku.

Drva su bila najjeftinija na jugu Srbije, a najskuplja u Beogradu i Novom Sadu, kaže Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

U Novom Sadu za metar se traži od 9.500 do 10.500 dinara, daje primer.

Razliku u ceni uslovljavala pošumljenost regiona i troškovi transporta, zbog čega je u Vojvodini, gde se drva dopremaju sa juga zemlje, ovaj tip ogreva najskuplji, objašnjava.

I kupovna moć stanovnika igra ulogu, dodaje.

Iako su cene ostale manje-više iste u poređenju sa prethodnom sezonom, troškovi ogreva rastu za Boška Radenkovića iz godine u godinu.

On ne može više sam da organizuje prevoz, sečenje i cepanje drva zbog čega je metar bukovine spremne za ogrev ove godine plaćao 8.200 umesto 7.000 dinara, koliko je neisečeno drvo.

„Dok sam mogao sam sve da radim, manje je koštalo.

„Sad jedva da mogu da nacepam drva za jednu vatru", objašnjava.

Agencija za energetiku procenjuje da je za zagrevanje površine od 60 kvadrata potrebno od oko osam do deset kubika drva, dok Radenković otprilike za istu površinu potroši ponekad i više.

„Zamenio sam prozore, ali je kuća pravljena 1970-ih i daleko je dobre izolacije", objašnjava.

Profesor Glavonjić kaže da je ove godine potražnja za drvima nešto veća jer su tokom prethodne zime, koja je bila hladnija, prethodne zalihe potrošene.

To, međutim, nije uslovilo veći rast cena, uz izuzetak manjeg broja stovarišta gde su u drugoj polovini septembra cene skočile od 300 do 1.000 dinara.

„Naša preporuka je da se drvo nabavlja krajem grejne sezone za narednu zimu, jer je tada najjeftinije.

„Uz to, drvetu treba četiri-pet meseci da bi dostiglo optimalnu vlagu ispod 30 odsto i da tako prosušeno emituje značajno manje količine zagađujućih materija", ukazuje.

Javno preduzeće Srbijašume ranije je smanjilo cenu ogrevnog drveta za ljude sa najmanjim prihodima, ali i za penzionere i vojne invalide.

Dok je za socijalno ugrožene kategorije stanovništva cena 2.900 dinara po kubnom metru, za ostale je smanjena na 4.478 dinara, a besplatnih osam kubika obezbeđeno je za 1.000 domaćinstava.

Iako je ovo cena bez prevoza do kuće i sečenja, profesor Glavonjić ocenjuje da se radi o dobroj meri, jer i kada se uračunaju ostali troškovi, ogrev na kraju manje košta.

Grejanje na struju - najskuplje

Dok je grejanje na drva najpovoljnije, grejanje na struju je najskuplje, pokazuju podaci Agencije za energetiku.

Da bi se zagrejao stan od 60 kvadrata korišćenjem TA peći, potrebno je izdvojiti između 102.000 i 140.000 dinara u zavisnosti od toga da li se peć puni samo noću ili i tokom dana, piše u analizi AERS-a.

Ova računica izvedena je na osnovu septembarske cene struje, a povećanje od oktobra može bitno da je promeni.

„Prošle zime, najhladniji mesec je bio januar kada je oko sedam odsto domaćinstava ulazilo u crvenu zonu.

„Ako bi i ove godine bili slični uslovi, možemo očekivati sličan procenat. Ako bude hladnije, to će verovatno biti veći broj", objasnio je energetski stručnjak Željko Marković za Insajder.

„Za te kupce, povećanje neće iznositi 6,6 odsto, već i onoliko koliko budu trošili, a to može da bude i više od 30 odsto", rekao je.

Najskuplji račun za struju koji je prošle godine platila Vera Vukušić bio je oko 8.000 dinara u januaru.

Iako veruje da će ući u crvenu zonu, ona ne vidi kako bi mogla da uštedi.

„Od kada imam peć, punim je samo noću, a grejalicu i klimu povremeno upotrebim da dogrejem spavaću sobu kada je baš hladno.

„Jedan deo kuće uopšte ne zagrevam osim ako nemam goste", govori.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 350.000 domaćinstava u Srbiji se greje na struju.

Iako se značajan broj domaćinstava oslanja na TA peći, klime i grejalice, Željko Marković smatra da je oktobarsko poskupljenje „opravdano".

Ovaj rast cene vezan je za troškove prenosa i distribucije.

Poslednjih nekoliko godina ti troškovi nisu uopšte menjani, zbog čega je EPS imao gubitke, i do 60 miliona, na kraju 2024. godine, rekao je Marković za Insajder.

Za pojedine, međutim, računi za struju su bili previsoki i bez poslednjeg poskupljenja.

U Srbiji ima oko 80.000 energetski ugroženih kupaca koji zbog malih prihoda imaju pravo na olakšice.

Govoreći za RTS, Željko Nenadić iz EPS-a objasnio je da će oni imati pravo i na dodatne popuste.

Pre dve godine, kada su penzionerima sa najmanjim primanjima odobravani popusti, bilo je nešto više od 100.000 takvih kupaca, rekao je Nenadić.

Sada taj broj bude možda i veći, dodao je.

Prema Markovićevim procenama, i do pola miliona domaćinstava je u „riziku od energetskog siromaštva".

Ko ima pravo na popust?

Od oktobra, penzioneri s najnižim primanjima od 27.711 dinara ostvaruju pravo na popust od 1.000 dinara na računu, rekao je Željko Nenadić iz EPS-a za RTS.

„To pravo penzioneri i inače ostvaruju po automatizmu.

„Kategorije kupaca, civilni i vojni invalidi i borci to pravo na 1.000 dinara takođe ostvaruju, s tim što oni moraju da se obrate jedinicama lokalne samouprave i da podnesu zahteve", rekao je Nenadić, pomoćnik izvršnog direktora za snabdevanje EPS-a.

Kaže i da za ugroženu kategoriju „skoro da neće važiti" pomeranje granice crvene zone sa 1.600 na 1.200 kilovat sati.

• Ko su energetski siromašni stanovnici Srbije
• Kakve će efekte na zarade u Srbiji imati rast minimalca
• Šta potrošačima u Srbiji donosi nacrt novog zakona o njihovim pravima

Centralno grejanje

Zvuk vode u radijatorima krajem septembra i toplotne probe najavili su početak grejne sezone od 15. oktobra, ali i veće račune.

Povećanja se razlikuju od grada do grada, a prema izveštajima medija za sada se zna da će veće račune pored Beograđana plaćati i stanovnici Kraljeva i Kruševca.

U glavnom gradu, za stan od 60 kvadrata cena će skočiti za oko 600 dinara.

U Kraljevu bi grejanje trebalo da poskupi za 11 odsto, što znači da će sa sadašnjih 110 dinara po metru kvadratnom cena biti 122 dinara.

Za stan od 60 kvadrata poskupljenje je oko 700 dinara, objavio je RTS.

Razlike u ceni grejanja uslovljene su različitim sistemima koje toplane koriste, objašnjava Dejan Stojanović.

„Neki sistemi koriste miks energenata, neki koriste samo gas.

„Sistemi su i različite starosti i tehničko tehnološkog nivoa", govori.

Poslednje povećanje je racionalno imajući u vidu raniji skok cene prirodnog gasa, dodao je.

„Od septembra 2024. do februara 2025, cena gasa je porasla za 30,44 odsto.

„Potom je počela da pada, pa se nama postavlja pitanje: 'Zašto poskupljuje grejanje sada?'.

„Međutim, troškovi su se menjali, a promena cene nije blagovremeno odobravana u prethodnom periodu", govori.

Cene grejanja odobravaju lokalne samouprave na osnovu zahteva toplana.

„Za toplane su cene energenata i električne energije tržišne.

„S druge strane, cene usluga koje ispostavljamo na računima su regulisane i saglasnost na njih daju nadležni organi", ukazuje.

Nije mogao da kaže da li će računi za grejanje ponovo porasti do kraja zime.

Propisi takvu mogućnost dopuštaju u slučaju rasta cene energenata, dodao je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta polovina radnika u Srbiji (ne) može da kupi za platu
• Dvostruko više siromašnih u Srbiji: „Snalazi se ko kako ume i može"
• Može li vetar da se ukrade
• „Nevidljive“ žrtve nezaustavljive globalne inflacije
• Obnovljiva energija u Srbiji: Mnogo planirano, nešto započeto, cilj daleko
• Nuklearna elektrana u Srbiji: Koliko je atomska budućnost daleko