Endžela Henšel - BBC Svetski servis  [ BBC ]

09. 10. 2025. 16:42   >>  19:20

Nova nada: Vakcine bi mogle da zaustave rak dojke

Sa 50 kliničkih ispitivanja širom sveta, naučnici veruju da su na prekretnici u razvoju vakcine kao oblika lečenja.

„Stigli smo do prekretnice", kaže doktorka Nora Dsis, onkološkinja koja je na pragu najvećeg otkrića u njenoj tridesetogodišnjoj karijeri - vakcini protiv raka dojke.

Tokom naredne decenije, vakcine će se primenjivati kao deo standardnog lečenja raka, veruje Dsis, direktorka Instituta za vakcine protiv raka pri Univerzitetu Vašington u Sjedinjenim Državama (SAD).

Rak dojke je vodeći uzrok smrti od raka među ženama u mnogim zemljama.

Prema trenutnoj proceni Međunarodne agencije za istraživanje raka, svaka 20. žena u svetu oboleće od raka tokom života.

Ipak, postoji nada.

Fondacija za istraživanje raka dojke navodi da se širom sveta trenutno sprovodi više od 50 aktivnih ispitivanja vakcina protiv raka dojke koje primenjuju različite pristupe.

Pet od tih ispitivanja već su u poodmakloj fazi.

U poslednjih 18 meseci načinjen je ogroman napredak u razvoju vakcina.

To je rezultat dostignuća u oblasti imunoterapije - revolucionarnog načina lečenja koji aktivira imunološki sistem pacijenta da se bori protiv bolesti, kao i razvoja veštačke inteligencije koja može da analizira desetine hiljada skupova podataka onkoloških pacijenata.

Mogući efekat vakcina u praksi pokazuje primer glumice Viktorije Ekanoje, kojoj je u tridesetim godinama dijagnostikovan duktalni karcinom in situ (DCIS) - rani oblik raka dojke koji nastaje unutar mlečnih kanala.

„To ima ogroman uticaj na vaš poslovni, društveni i porodični život.

„Sve vam se okrene naglavačke", kaže ona.

„Kada bismo to mogli da sprečimo vakcinom, bilo bi zaista neverovatno".

Njeno lečenje bilo je naročito teško jer boluje i od srpaste anemije, zbog čega su joj bile potrebne transfuzije krvi tokom operacija.

Ali, rano otkrivanje i pravovremeno lečenje su joj pomogli.

Pogledajte video: 12 simptoma raka dojke

Kako deluju vakcine protiv raka?

Naučnici već decenijama pokušavaju da razviju vakcine za lečenje i prevenciju raka, ali bez većeg uspeha.

Vakcine protiv bolesti kao što su male boginje ili meningitis deluju tako što pomažu telu da stvara antitela za zaštitu od virusa ili bakterija koje ga napadaju.

To je mnogo teže kod raka jer nastaje iz sopstvenih ćelija organizma.

Zbog toga se većina vakcina protiv raka izrađuje „po meri" i „sastojci" se prilagođavaju svakom pojedinačnom pacijentu i jedinstvenom genetskom profilu tumora.

Ove vakcine uče organizam da proizvodi proteine ili antitela koja napadaju markere ili antigene koji su prisutni samo na tim ćelijama raka.

Koja istraživanja se trenutno sprovode?

Pionirka u pojedinim oblastima istraživanja je doktorka Nora Dsis, koja blisko sarađuje sa Koalicijom za vakcine protiv raka, američkim konzorcijumom koji ubrzava razvoj najperspektivnijih vakcina.

Dis vodi više projekata, među kojima je i proširenje kliničkog ispitivanja vakcine WOKVAC koja se razvija na Univerzitetu Vašingtona.

Ova vakcina cilja protein HER2 koji obično podstiče brzi rast ćelija raka dojke.

U okviru ovog ispitivanja, vakcina se daje uz hemioterapiju i druge terapije pacijentima sa HER2 pozitivnim rakom dojke, koji čini oko trećine svih slučajeva, pre operacije uklanjanja tumora.

„Konačno smo stigli do tačke kada ćemo u bliskoj budućnosti imati vakcine protiv raka koje su odobrene za kliničku upotrebu", kaže Dsis.

U avgustu je završena prva faza kliničkih ispitivanja vakcine koju su razvili biotehnološka kompanija Anixa Biosciences i Klivlendska klinika u Ohaju, u SAD-u.

Ova vakcina na bazi peptida cilja protein alfa-laktalbumin, koji se nalazi u humanom mleku i povezan je sa agresivnim trostruko negativnim rakom dojke (TNBC), jednim od najsmrtonosnijih oblika bolesti.

Pogledajte video: Kako izgleda pregled dojke

„U telo ubacujemo protein koji je karakterističan za ćelije raka dojke i učimo telo da napada te ćelije", objašnjava doktor Anil Kumar iz kompanije Anixa Biosciences.

Naučnici žele da utvrde da li vakcina može da smanji veličinu tumora što bi omogućilo manje invazivne operacije ili čak one ne bi bile potrebne, kao i da li može znatno da smanji rizik od ponovnog pojavljivanja tumora.

Vakcina se ispituje na pacijentkinjama koje su preživele TNBC, kao i na ženama čije su biopsije pokazale mutacije koje ukazuju na prekancerozne promene.

Kod više od 70 odsto tih žena, imuni sistem je prepoznao i napao ćelije raka dojke, pokazali su rezultati ispitivanja.

Doktor Dži Tomas Bad iz Instituta za rak Klivlendske klinike kaže da preliminarni rezultati pokazuju da pacijenti „dobro podnose" vakcinu i da su neželjeni efekti minimalni.

Druga faza kliničkih ispitivanja počeće početkom 2026. godine i obuhvatiće kontrolnu grupu koja neće primiti vakcinu, što će naučnicima omogućiti da utvrde njenu efikasnost.

Kumar se nada da će jednog dana vakcina moći da se daje ženama, i nekim muškarcima, koji nemaju rak da bi se „sprečila pojava bolesti".

Treća faza ispitivanja biće sprovedena na stotinama do hiljada pacijenata u mnogim bolnicama, kada će se nova terapija upoređivati sa trenutno najboljim dostupnim metodama lečenja.

Posle te faze može da prođe još nekoliko godina pre nego što vakcina dobije dozvolu za upotrebu, iako je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) uvela mere za ubrzane procedure odobravanja za određene bolesti, među kojima je rak.

„Ovo je kao da sam dobila na lutriji", kaže Dajana Ines, koja je primila vakcinu protiv raka dojke i već tri godine je u remisiji.

U 39. godina je primetila kvržicu u dojci dok je uspavljivala njenu dvogodišnju ćerku i ubrzo joj je dijagnostikovan trostruko negativni karcinom dojke (TNBC) u trećem stadijumu.

Lečenje je trajalo mesecima, bilo je iscrpljujuće i obuhvatilo je radikalnu operaciju, radioterapiju i 16 ciklusa hemioterapije, među kojima i tri ciklusa najjače hemioterapije poznate kao „crveni đavo", nazvane zbog boje i izrazite toksičnosti.

Zatim joj je saopšteno da bi mogla da bude kandidatkinja za učešće u kliničkom ispitivanju vakcine protiv raka dojke.

U početku je bila sumnjičava, ali kada je dobila sve informacije, bila je srećna.

„Iskreno verujem da je ovo sledeće veliko naučno dostignuće", kaže on.

Pogledajte video: Pet stvari koje treba da znate o raku dojke

Ko će imati pristup personalizovanoj vakcini?

Iako vlada veliki optimizam u pogledu potencijala personalizovanih vakcina, još uvek je rano o tome govoriti.

One treba da pruže izuzetno ciljani tretman, ali su zbog složenog postupka proizvodnje veoma skupe.

Dugoročni cilj farmaceutskih kompanija je razvoj vakcina koje su „gotov proizvod" i koje deluju kod velikog broja pacijenata ciljajući uobičajene tumor markere.

Šanse za preživljavanja raka dojke i dalje izrazito zavise od mesta u svetu gde pacijent živi.

U zemljama koje imaju visoke prihode, preživi 83 odsto žena kojima je dijagnostikovan rak dojke, dok u zemljama koje imaju niske prihode, među koje spadaju gotovo sve države južne Afrike, umre više od polovine žena sa istom dijagnozom.

Neki onkolozi strahuju da savremene tehnologije, poput vakcina, nikada neće biti dostupne velikom broju žena kojima su potrebne.

Već postoje ogromne razlike između onih koji imaju pristup čak i osnovnim oblicima lečenja, poput operacija, radioterapije i hemioterapije, i onih koji taj pristup nemaju, kaže dr Izabel Sordžomataram, zamenica šefa Odeljenja za praćenje raka Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC).

„Situacija je još složenija u pogledu pristupa sofisticiranim, personalizovanim terapijama raka", dodaje ona.

Prema februarskom izveštaju IARC-a, očekuje se da broj obolelih od raka dojke u svetu poraste za 38 odsto do 2050. godine, a da broj smrtnih slučajeva godišnje skoči za čak 68 odsto.

„Svakog minuta, četiri žene u svetu dobiju dijagnozu raka dojke, a jedna žena umre od te bolesti, i ova statistika se pogoršava", kaže Džoan Kim, autorka izveštaja i naučnica u IARC-u.

Viktorija ne može da dočeka primenu vakcine.

Ona vodi kampanju podizanja svesti o raku dojke među crnim ženama.

„Još postoje zajednice u kojima se o raku dojke gotovo uopšte ne govori", kaže ona.

„Postoje krivica i stid - krivica zbog gubitka identiteta.

„To je toliko snažan i potresan osećaj".

Dijana i dalje razmišlja o mogućnosti da se rak vrati, naročito sada kada se približava petoj godini remisije.

„Ali ovo nije naučna fantastika, mi smo u drugoj fazi kliničkih ispitivanja.

„Ja sam danas ovde kao živi dokaz", kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koliko je važna prevencija raka dojke i zašto se u Srbiji loše sprovodi
• Kako zemlje regiona štite žene od raka dojke
• Reproduktivno zdravlje u Srbiji: Rak ne mora da bude prepreka za roditeljstvo