Kristina Kljajić - BBC novinarka  [ BBC ]

18. 10. 2025. 15:14   >>  15:50

Kako je Srbija razumela poruke Ursule fon der Lajen

Dok predstavnici civilnog sektora čuju oštriji ton predsednice Evropske komisije u odnosu na raniji period, država nabraja pohvale.

Jedna poruka i nekoliko interpretacija.

Kada se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Beogradu susrela sa predsednikom Aleksandrom Vučićem poručila je da su potrebna „dela, ne samo reči".

Bitno je videti i napredak u oblasti vladavine prava, elektronskih medija i izbornih zakona, dodala je.

Dok predstavnici civilnog sektora u ovome čuju oštriji ton u odnosu na raniji period, država nabraja pohvale.

Fon der Lajen je „pohvalno govorila o napretku koji je Srbija postigla", kaže ministar za evropske integracije Nemanja Starović u pisanom odgovoru za BBC.

To se posebno vidi u navođenju „izbora članova Saveta REM-a, usvajanja izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i rasta usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU na 61 odsto", dodaje.

Ipak, kao i obično problem je u onih 39 odsto neusaglašenosti, odnosno u činjenici da Srbija, jedina uz Belorusiju, nije uvela sankcije Rusiji od početka rata u Ukrajini.

Iako Srbija već duže od decenije vodi pregovore o pridruživanju u EU, nijedna grupa pregovaračkih poglavlja nije otvorena već godinama.

Kroz manje ružičaste naočari, predstavnici civilnog sektora gledaju na poruke zvaničnice iz Brisela.

„Jedine dve pozitivne stvari koje su pomenute su dve relativno manje važne stvari, a to su najava usvajanja zakona o biračkom spisku i najava formiranja saveta REM-a.

„Ni jedno ni drugo se još nije dogodilo", kaže Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA za BBC na srpskom.

On dodaje da su to „male stvari, jer se u srpskom društvu dešavaju stalni institucionalni potresi".

Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je listu kandidata i ovlašćenih predlagača za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali tek treba da se raspravlja o njima i da oni budu izabrani u Skupštini.

Predloge Zakona o jedinstvenom biračkom spisku ranije su predavale i opozicione stranke i civilni sektor, navodeći da za razliku od predloga vlasti, njihovi ispunjavaju preporuke ODIHR-a.

„Naš stav podrazumeva slobodu, a ne represiju, poput prava na mirno okupljanje.

„Zalažemo se za partnerstvo, a ne potčinjavanje, i za diplomatiju umesto agresije", rekla je Fon der Lajen posle sastanka sa Vučićem.

Ova izjava govori da je „demokratija u Srbiji ugrožena i koliko razmemo njena poruka je da Srbija treba da odluči da li će biti deo demokratskih ili autoritarnih društava", ukazuje Nedeljkov.

„Ona želi da vidi Srbiju u Evropskoj Uniji, ali da bi Srbija to postigla, ona mora da poštuje evropske vrednosti, poput poštovanja ljudskih prava", dodaje.

https://twitter.com/vonderleyen/status/1978403141189038523

Fon der Lajen se jedino u Srbiji, tokom poslednje regionalne turneje, srela sa predstavnicima civilnog društva, što dosad nije bio manir.

„Od civilnog društva su tražene ocene ne samo o procesu evropske integracije već i o opštoj situaciji u Srbiji.

„Takođe, najavljeno je da će se nastaviti ovakve konsultacije, koje nisu bile dosadašnja praksa", objašnjava Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji za BBC na srpskom.

• Ursula fon der Lajen u Beogradu: 'Dela, a ne samo reči'
• Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen
• Koje poruke Balkanu donosi Ursula fon der Lajen

'Oštar ton'

Komentarišući zajedničku konferenciju sa Vučićem, Minić ocenjuje da je ton Fon der Lajen bio vrlo hladan, a nastup predsednika odisao nezadovoljstvom.

Prenela je poruke Evropske Komisije, ali i „atmosferu koja vlada u Evropskom parlamentu sa jasnim, suvim stilom i preciznim zamerkama i očekivanjima."

„Ove poruke se redovno javljaju u godišnjim izveštajima o napretku poslednjih godina, a najnoviji ćemo dobiti do kraja meseca.

„Ton poruka Fon der Lajen je uvek bio mekši od onoga u izveštajima, sve do ove posete", kaže Minić.

Možemo očekivati da će poruke u izveštaju biti još oštrije nego do sada, zaključuje ona.

https://www.instagram.com/p/DP1hn3lDJpk/

Potvrda napretka ili upozorenje?

Uopšteni utisak je da je Fon der Lajen bila kritičnija prema vlastima nego tokom ranijih poseta, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija za BBC na srpskom.

Srbiju očekuju reforme, poručila je Fon der Lajen.

„Za njih su potrebni istrajnost, strpljenje, svi segmenti društva i političkog spektra moraju biti uključeni, ali vredi uložiti trud jer se time približavate cilju", rekla je.

To priznaju i predstavnici države.

„Pred nama je veliki posao kojem smo kao Vlada maksimalno posvećeni“, dodaje ministar i dodaje da Srbija radi na otvaranju preostalih klastera i ispunjavanju prelaznih merila za poglavlja 23 i 24, objašnjava Starović.

Klaster predstavlja grupu srodnih poglavlja u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji.

Ključni problemi Srbije za ulazak u EU su poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava, usklađivanje spoljne politike sa Briselom, kao i normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Ambiciozni plan, koji je predsednik Vučić, najavio, a Vlada nekoliko meseci kasnije formalno usvojila - da sve reforme budu gotove do kraja 2026. podrazumeva 900 obaveza i promena zakona i podzakonskih akata.

Na tome se predano radi, napominje ministar.

„Značajno je da Fon der Lajen će pratiti realizaciju reformi", kaže Nenadić.

Ipak, političari u Srbiji ne treba da čekaju posete visokih zvaničnika da bi nešto realizovali, ukazuje on.

„Problem je u tome što vlast poruke iz Brisela često tumači kao političke ustupke, a ne kao prilike za rešavanje stvarnih problema.

„Kada se o reformama govori kao o nečemu što se radi da bi se nekome udovoljilo, a ne radi boljeg života građana to je pogrešan pristup", kaže Nenadić.

Koji bi mogli biti sledeći koraci Brisela?

Ministar Starović očekuje da će u narednom periodu Brisel i Beograd „blisko i efikasno sarađivati“, kao i da će, uprkos političkim i geopolitičkim okolnostima, Srbija dobiti „jednaku šansu za formalni napredak" kao i ostale zemlje kandidati.

Početkom oktobra su stupile na snagu američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), većinski u ruskom vlasništvu, jednoj od najvažnijih kompanija za funkcionisanje celokupne srpske privrede.

Senka tih sankcija i mogućih problema sa energetikom tokom predstojeće zime obojila je i konferenciju Fon der Lajen i Vučića.

EU je spremna da dalje ulaže u projekte poput Transbalkanskog energetskog koridora i gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, kojim Srbija dobija gas iz Azerbejdžana.

Princip evropske solidarnosti veoma je važan, jer „po značaju nadilazi sve tehničke procese, a rekao bih i politička pitanja", ističe Starović.

„Mi smo to na veoma delatan način prikazali tokom pandemijske krize, pomažući čitavom regionu, ali i državama članicama EU.

„Ukoliko bi eventualno došlo do nekih poteškoća u snabdevanju energentima, verujem da bi na scenu stupila evropska solidarnost, te da bismo dobili određenu pomoć iz užeg i šireg okruženja", kaže ministar.

Energetsku krizu u Srbiji pogoršava i gasni sporazum sa Rusima koji je postignut samo do Nove godine, a Srbija je zavisna od ruskog gasa.

Mimo samog pregovaračkog procesa, ministar očekuje i važne korake u pristupanju Jedinstvenom tržištu EU, pre svega uključivanje Srbije u sistem 'Roming kao kod kuće', za šta će Srbija biti spremna u prvoj polovini naredne godine.

Upravo ta opipljiva korist najavljena je u Crnoj Gori, balkanskoj zemlji koja je najdalje odmakla u evropskim integracijama.

Tokom poseta Zapadnog Balkana predsednica EK pohvalila je ubrzanje ne samo Podgorice, već i Tirane na putu ka Evropskoj uniji.

Po završetku balkanske turneje, objavljeno je da je u Albaniji, Crnoj Gori, Moldaviji i Severnoj Makedoniji početkom oktobra zaživeo sistem Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA).

Srbija bi tek u maju naredne godine trebalo da se uključi i ovaj u sistem koji olakšava transakcije i štedi novac i onima koji ga šalju i onima koji ga primaju, najavljeno je ranije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Nova pravila za ulazak u EU: Kako da se prijavim
• Kako je Crna Gora postala balkanski lider u približavanju Evropskoj uniji
• Da li Evropska unija menja stav prema Srbiji
• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji
• Zašto Srbija i dalje čeka EU novac koji su njeni susedi dobili