BBC Budućnost - BBC Future  [ BBC ]

19. 10. 2025. 15:44   >>  20:10

Tajna opstanka Venecije stara 1.600 godina

Grad star 1.604 godine izgrađen je na temeljima od miliona kratkih stubova, pobijenih u zemlju tako da im vrhovi gledaju nadole.

Kao što zna svaki meštanin, Venecija je obrnuta šuma.

Grad star 1.604 godine u temelju ima milione drvenih stubova, pobijenih u zemlju tako da im vrhovi gledaju nadole.

Ova debla - ariša, hrasta, jove, bora, smreke i bresta - dužine manje od metar do 3,5 metra, vekovima pridržavaju kamene palate i visoke zvonike.

To inženjersko čudo je pomirilo sile fizike i prirode.

U većini savremenih građevinskih konstrukcija, posao koji je ova obrnuta šuma radila vekovima obavljaju ojačani beton i čelik.

Ali uprkos njihovoj snazi, malo bi današnjih temelja moglo da potraje toliko dugo kao venecijanski.

„Betonski ili čelični stubovi danas su osmišljeni sa garancijom trajanja od 50 godina", kaže Aleksander Puzrin, profesor geomehanike i geosistema inženjerstva na Univerzitetu ETH u Cirihu.

„Naravno, mogli bi da potraju duže, ali kad mi gradimo kuće i industrijske građevine, standard je životni vek od 50 godina", dodaje.

Niko nije siguran koliko se tačno miliona šipova nalazi ispod grada.

Samo u temeljima mosta Rialto ima 14.000 tesno zbijenih drvenih stubova i 10.000 hrastovih stabala ispod Bazilike Svetog Marka, izgrađene 832. godine.

• Ovog leta Venecija zabranjuje velike turističke grupe i zvučnike
• Misteriozna zelena voda u kanalima Venecije
• Poplave u Veneciji: „Grad je na kolenima“

Kako su je napravili

Stubovi su bili zabijeni što dublje, počev od spoljne ivice ka središtu temelja.

Obično ih je bilo devet po kvadratnom metru u spiralnom obliku.

Vrhovi su im potom isčeni da se dobije ravna površina, namenjena da bude ispod nivoa mora.

Poprečne drvene konstrukcije, zateroni (daske), ili madieri (grede), bile su postavljane na vrhove.

Preko tog drvenog temelja, radnici bi podizali kamene zgrade.

Mletačka republika ubrzo je zaštitila šume kako bi obezbedila dovoljno drveta za građevine, baš kao i za brodove.

„Venecija je izumela šumarstvo", objašnjava Nikola Makioni, sa Instituta za bioekonomiju na italijanskom Nacionalnom savetu za istraživanje.

Venecija nije jedini grad koji se oslanja na drvene stubove u temeljima, ali postoje neke ključne razlike koje je zaista čine jedinstvenom.

Amsterdam je takođe delimično sagrađen na drvenim stubovima.

Ipak,u ovom gradu kao i u mnogim drugim smeštenim u severnoj Evropi, oni se spuštaju sve dok ne stignu do dna, i funkcionišu kao dugi potporni stubovi, ili kao noge od stola.

„Što je u redu ako je kamen blizu površine", kaže Tomas Lesli, profesor arhitekture na Univerzitetu u Ilinoisu.

Na obali jezera Mičigen, gde Lesli živi, dno može da bude i do 30 metara ispod površine.

„Pronalaženje toliko velikog drveća je teško, znate.

„Po Čikagu se pričalo1880-ih da su pokušavali da zabiju jedno stablo na drugo, što, kao što možete da pretpostavite, na kraju nije funkcionisalo. Konačno su shvatili da mogu da se oslone na trenje tla", dodaje on.

Ovaj princip zasnovan je na ideji ojačavanja tla, zabijanjem što više stubova, što pojačava pozamašno trenje između samih stubova i tla.

Tehnički izraz za ovo je hidrostatički pritisak, što praktično znači da tlo „ščepa" stubove ako su gusto zabijeni na jednom mestu, kaže Lesli.

I zaista, venecijanski stubovi funkcionišu upravo na ovaj način - oni su prekratki da bi dopreli do dna, ali umesto toga drže zgradu zahvaljujući trenju.

Ali istorijat ovakvog načina gradnje korene vuče iz još starijeg perioda.

Ovu tehniku pominje rimski inženjer i arhitekta iz prvog veka Vitruvije.

Rimljani su koristili potopljene stubove da bi gradili mostove, koji su takođe blizu vode.

I vodene kapije u Kini su sagrađene pomoću frikcionih stubova.

Asteci su ih koristili u Meksiko Sitiju, sve dok nisu stigli Španci, srušili drevni grad i izgradili katoličku katedralu na tom mestu, kaže Puzrin.

„Asteci su znali kako da grade mnogo bolje nego Španci kasnije, koji sada imaju ogromne probleme sa metropolitanskom katedralom", dodaje.

Puzrin drži diplomski kurs na ETH-u koji istražuje slavne geotehničke neuspehe.

„A ovo je jedan od tih neuspeha.

„Katedrala u Meksiko Sitiju, i Meksiko Siti uopšte, praktično je muzej na otvorenom svega što može da pođe po zlu sa temeljima", objašnjava.

Zašto drvo ne trune?

Posle više od milenijuma i po u vodi, temelji Venecije pokazali su se izuzetno otpornim.

Međutim, nisu potpuno otporni na oštećenja.

Pre deset godina, tim sa univerziteta u Padovi i Veneciji ispitivao je u kakvom stanju su gradski temelji, počev od zvonika crkve Frari, izgrađenog 1440. godine na deblima jove.

Zvonik crkve Frari tonuo je jedan milimetar godišnje od njegove izgradnje, što je do sada ukupno 60 centimetara.

U poređenju sa crkvama i građevinama, zvonici imaju veću težinu raspoređenu na manjoj površini i stoga tonu dublje i brže, „kao stileto potpetice", kaže Makioni, koji je bio deo tog tima istražitelja.

Otkrili su da je u čitavoj strukturi drvo bilo oštećeno (loša vest), ali da je sistem vode, blata i drveta držao sve (dobra vest).

Oni su opovrgli verovanje da drvo ispod grada trune zato što nema kiseonika, već zato što ga napadaju bakterije.

Ali bakterije su mnogo sporije od gljivica i insekata, koji su aktivni u prisustvu kiseonika.

Takođe, voda ispunjava ćelije koje su ispraznile bakterije i omogućava drvenim stubovima da zadrže oblik.

„Ima li razloga za brigu? Da i ne, ali i dalje treba da razmotrimo nastavak ovog tipa istraživanja“, kaže Ico.

Od poslednjeg uzimanja uzoraka pre 10 godina, nisu uzimani novi, uglavnom zbog zahtevne logistike.

Ne zna se koliko će još stotina godina ovi temelji potrajati, kaže Makioni.

„Međutim, potrajaće dok god okruženje ostane isto. Sistem funkcioniše zato što je napravljen od drveta, zemlje i vode", kaže.

Zemlja stvara okruženje bez kiseonika, voda istovremeno tome doprinosi i održava oblik ćelija, a drvo obezbeđuje trenje.

'Ludački prelepo'

U 19. i 20. veku drvo je bilo potpuno zamenjeno betonom.

Poslednjih godina, međutim, pojavio se novi trend u gradnji uz pomoć drveta, koji obuhvata čak i podizanje drvenih nebodera.

„To je zanimljiv materijal danas iz zaista valjanih razloga", komentariše Lesli.

Drvo je rezervoar ugljenika, biorazgradivo i zahvaljujući njegovoj rastegljivosti, smatra se jednim od materijala koji su najotporniji na zemljotres.

Venecija nije jedini grad sa drvenim temeljima ali je „jedini u kom je masovno korišćena tehnika trenja koja istrajava i danas i istovremeno je ludački prelepa", dodaje Puzrin.

„Nekada je bilo ljudi koji nisu studirali mehaniku tla i geotehničko inženjerstvo, a opet su proizveli nešto o čemu samo možemo da sanjamo danas i što je dugovečno", zaključuje on.

*Ilustracije u ovom članku isključivo su umetničke prirode i ne predstavljaju autentični prikaz temelja Venecije

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Gaudijeva Sagrada familija: Genijalnost ili ludost
• Ako želite u Veneciju, spremite još pet evra da biste ušli u čuveni grad
• Godinu dana od požara u Notr Damu: Krhka stara dama Pariza čeka spas