Džesmin Foks-Skeli - BBC budućnost  [ BBC ]

21. 10. 2025. 09:49   >>  15:20

Kako hormoni mogu da kontrolišu vaš um

Hormoni igraju ključnu ulogu u funkcionisanju našeg tela. Ali oni imaju i značajan, i ponekad negativan, uticaj na naše raspoloženje i mentalno zdravlje.

Svi mi volimo da mislimo da su naša osećanja i emocije pod našom kontrolom, ali da li su?

Naučnici odavno znaju da hemijski glasnici zvani neurotransmiteri imaju ogroman uticaj na naš mozak.

Kako naučnici saznaju sve više, oni otkrivaju da hormoni takođe mogu da nam pobrkaju stvari u glavi na neočekivane načine.

Sada neki ljudi pokušavaju da iskoriste to znanje da bi pronašli nove načine za lečenje stanja kao što su depresija i anksioznost.

Hormoni su hemijski glasnici koje ispuštaju određene žlezde, organi i tkiva.

Oni ulaze u krvotok i putuju po telu, nakon čega se vezuju za receptore na nekom konkretnom mestu.

Ovo vezivanje služi kao neka vrsta biološkog „rukovanja", koje telu govori da nešto uradi.

Na primer, hormon insulin govori jetri i ćelijama mišića da usisaju višak glukoze iz krvi i pohrane ga kao glikogen.

Nevidljiva kontrola hormona

Naučnici su do sada identifikovali više od 50 hormona u ljudskom telu.

Oni zajedno uspevaju da sprovedu stotine telesnih procesa, među njima rast i razvoj, seksualnu funkciju, reprodukciju, ciklus san-budnost i - vrlo važno - održavaju mentalno zdravlje ljudi.

„Hormoni istinski utiču na naše raspoloženje i naše emocije“, kaže Nafisa Ismail, profesorka psihologije na Univerzitetu u Otavi, u Kanadi.

„Oni to rade tako što imaju interakcije sa neurotransmiterima, koji se proizvode i luče u određenim regijama mozga, ali i tako što utiču na smrt ćelija i neurogenezu – kad nastaju ili umiru novi neuroni.“

Učestalost poremećaja mentalnog zdravlja, kao što su depresija, anksioznost i post-traumatski stresni poremećaj (PTSD) veća je tokom krupnih hormonalnih tranzicija.

Ovo posebno važi za žene.

Stopa depresije je suštinski ista između dečaka i devojčica tokom detinjstva, ali u vreme adolescencije, devojčice su dvaput sklonije od dečaka da budu depresivne, što je razlika koja ostaje tokom čitavog života.

Mogu li, dakle, hormoni biti krivi za to?

Možda vas neće iznenaditi da, ako ste žena, polni hormoni značajno utiču na vaše raspoloženje.

U danima i nedeljama pred menstruaciju, nivoi estrogena i progesterona opadaju, poklapajući se s osećanjem razdražljivosti, iscrpljenosti, tuge i anksioznosti kod nekih žena, ali ne i kod svih.

Neke žene čak mogu da iskuse premenstrualni disforični poremećaj (PMDD), teži poremećaj raspoloženja povezan sa hormonima, koji karakterišu promene raspoloženja, anksioznost, depresija i ponekad suicidalne misli tokom dve nedelje pred menstruaciju.

„Za mnoge žene sa PMDD-om to je veoma hroničan problem sa kojim se nose svakog meseca i može da ima zaista snažan uticaj na živote ljudi", kaže Lisa Hantso, docentkinja psihijatrije i bihejvioralnih nauka u Školi medicine na Univerzitetu Džons Hopkins, u SAD.

• Kako sa ćerkom pričati o prvoj menstruaciji
• Šta je andropauza, muški klimaks o kojem se slabo govori
• Šta je suvoća vagine i kako se rešava problem

S druge strane, visoki nivoi estrogena neposredno pred ovulaciju povezani su s osećanjima blagostanja i sreće.

U međuvremenu, alopregnanolon, proizvod razlaganja progesterona, takođe je poznat po umirujućim efektima.

„Ako date nekom injekciju alopregnanolona, to će ga opustiti", kaže Hantso.

I ne moraju žene da se nose samo s onim „periodom u mesecu".

Hormonalne fluktuacije u trudnoći, perimenopauzi i menopauzi takođe mogu da unesu haos u mentalno zdravlje.

I do 13 odsto žena koje su se upravo porodile dožive depresiju.

Ali zašto je to tako?

U perimenopauzi, žene takođe mogu doživeti dramatične fluktuacije u hormonima jajnika.

„Verovatno se ne radi o tačnoj količini hormona koju neka osoba ima, već tranziciji kad osoba prelazi sa niskih na visoke nivoe, ili sa visokih na niske", kaže Lisa Galea, profesorka psihijatrije na Univerzitetu u Torontu, u Kanadi.

„Nekei ljudi su osetljiviji na ovu vrstu fluktuacija. Dok druge samo protrče kroz menopauzu i nemaju nikakve simptome."

I nisu to samo žene.

Muškarci takođe doživljavaju pad nivoa testosterona kako stare, mada je ta promena postepena i nije toliko naglašena kao kod žena.

Međutim, postoje neki dokazi koji ukazuju na to da je čak i ova mala promena dovoljna da pokrene promene raspoloženja kod nekih, ali ne i svih muškaraca.

„Primećujemo promene raspoloženja kod nekih muškaraca dok im se menja nivo testosterona tokom životnog ciklusa, a to je definitivno tema koja ne dobija dovoljno pažnje", kaže Ismail.

Jedan način na koji bi polni hormoni mogli da utiču na raspoloženje je preko sve većeg nivoa neurotransmitera serotonina i dopamina u mozgu.

Nizak nivo serotonina oduvek se smatrao uzrokom depresije, a najsavremeniji antidepresivi pojačavaju nivoe ove hemikalije u mozgu.

Postoje dokazi da određeni estrogeni mogu da učine receptore serotonina osetljivijim i da povećaju broj receptora dopamina u mozgu.

Druga teorija je da estrogen štiti neurone od oštećenja i čak može da stimuliše rast novih neurona u moždanoj regiji poznatoj kao hipokampus - za koju se zna da igra ulogu u pamćenju i emocijama.

Zna se da ljudi sa depresijom i Alchajmerovom bolešću pate od gubitka neurona u hipokampusu.

U međuvremenu, antidepresivi i psihodelične droge koje popravljaju raspoloženje kao što je psilocibin, koji može da se nađe u magičnim pečurkama, dovode do toga da u ovoj regiji izrastu novi neuroni.

„Estrogen štiti neurone, tako da on pospešuje neurogenezu", kaže Ismail.

„Zbog toga, kad žene uđu u menopauzu, viđamo ovu vrstu povlačenja dendrita [grane koje niču iz nervnih ćelija], što su dendritske projekcije koje smo imali ranije u životu."

Zato žene koje prolaze kroz menopauzu često moraju da se bore protiv moždane magle i problemima sa pamćenjem.

• Šest prirodnih načina da se izborite sa perimenopauzom
• Stres, hormoni, bolesti: Najveće ubice libida
• Hormonska terapija može smanjiti rizik od Alchajmera kod žena - novo istraživanje

Kad reakcija našeg tela na stres pođe po zlu

Gubitak neurona u hipokampusu može da ima domino efekat na druge hormonalne sisteme, poznate kao hipotalamusno-hipofizna (HPA) osovina, koja reguliše reakciju tela na stres.

Kad smo nervozni, hipotalamus - regija mozga koja najviše kontroliše lučenje većine hormona u telu - šalje signal hipofizi da počne da luči hormon zvani adrenokortikotropni hormon (ACTH).

ACTH potom stimuliše nadbubrežne žlezde da luče kortizol, hormon stresa.

Kortizol govori telu da ispusti šećer u krvotok, dajući mozgu i telu energiju koja mu je potrebna da deluje u vanrednim situacijama.

„Osovina HPA se aktivira kad je neko pod stresom i, na kratke staze, to je adaptivno, zato što pomaže vašem telu da se izbori sa stresom", kaže Hantso.

„Ali na duže staze, može da bude štetno."

Kortizol koji preplavi vaše telo obično treba da aktivira petlju negativne povratne reakcije, kada hipokampus govori hipotalamusu da prestane da komunicira sa hipofizom, okončavši reakciju na stres.

Međutim, ako osoba doživljava hronični stres - kao kod zastrašivanja, zlostavljanja ili nasilja - to se ne desi i mozak bude preplavljen kortizolom.

To je loše, zato što vremenom kortizol pojačava inflamaciju mozga, ubijajući neurone u hipokampusu, i sprečavajući ga da omogući tu negativnu povratnu reakciju.

Štaviše, kortizol može da uništi neurone i u drugim moždanim regijama, kao što su amigdala i prefrontalni korteks - utičući na memoriju, koncentraciju i raspoloženje.

„Amigdala je naša regija mozga koja nam omogućuje da kontrolišemo vlastite emocije, a gubitak volumena u toj oblasti povezan je sa pojačanom emotivnošću, pojačanom razdražljivošću i poteškoćama u kontrolisanju tih negativnih emocija", kaže Ismail.

„Atrofija u prefrontalnom korteksu vezuje se za poteškoće u koncentraciji, i donošenju pravih odluka u pravo vreme.

„A atrofija u hipokampusu je povezana sa poteškoćama u prisećanju informacija."

I dok kortizol može da nas stresira, oksitocin, često poznat kao „hormon ljubavi", navodno čini upravo suprotno.

On ima reputaciju da dovodi do toplih, veselih osećanja i ljubaznosti.

On se luči tokom rođenja deteta, dojenja i orgazma, ali se čini da igra ulogu i u životinjskom i ljudskom povezivanju.

„Oksitocin se vezuje za zbližavanje i osećanje bezbednog vezivanja, a to naravno pomaže kod poništavanja efekata stresa", kaže Ismail.

„Kad se osećamo bezbedno i kad osećamo da imamo podršku oko sebe, to smanjuje nivoe kortizola koji bi mogli da budu povećani usled stresa."

Studije su takođe pokazale da udisanje nazalnog spreja oksitocina čini ljude velikodušnijim, predusretljivijim i saosećajnijim, kao i sklonijim da veruju neznancima.

Međutim, nisu svi ubeđeni u to.

Nije ubedljivo dokazano da oksitocin može da premosti krvno-moždanu barijeru, na primer.

Mnogo je prihvaćenija teorija da neravnoteža kod dva ključna hormona koje proizvodi štitna žlezda - žlezda u obliku leptira u grlu - može da izazove depresiju i anksioznost.

Ti hormoni su triodotironin (T3) i tiroksin (T4), a zajedno pomažu regulaciju srčanog ritma i temperature.

Međutim, kad su nivoi previsoki - na primer, kad neko ima suviše aktivnu štitnu žlezdu - rezultat može da bude anksioznost.

S druge strane, kad su nivoi preniski, uobičajena je depresija.

Srećom, korigovanje nivoa hormona obično izleči pacijente od njihovih simptoma.

„Kad pacijenti odu kod lekara i žale se na promene raspoloženja, jedna od prvih stvari koje lekari urade je provere njihov hormonalni profil, zato što često kad možemo da korigujemo hormon koji prolazi kroz promenu, možemo da prilagodimo i raspoloženje", kaže Ismail.

Još jednom, razlog za uticaj štitne žlezde na raspoloženje nije poznat, ali jedna teorija je da T3 posebno može da pojača nivo serotonina i dopamina u mozgu, ili da pojača osetljivost receptora na ove neurotransmitere.

Receptori štitne žlezde su takođe rasprostranjeni u moždanim regijama koje umnogome učestvuju u regulaciji raspoloženja.

• Menopauza i seks: Kako ublažiti simptome kao što je suvoća vagine
• Menopauza: Borba protiv bauka

Novi metodi lečenja

Nadamo se da će se ova nova saznanja o hormonima i njihovim uticajima na promenu raspoloženja preliti i na nove metode lečenja.

Postoje znaci da je to već počelo da se dešava, uz lek zvani breksanolon, koji oponaša hormon alopregnanolon, pokazavši se veoma efikasnim prilikom lečenja postporođajne depresije.

Postoje i neki dokazi da ako imate niže nivoe testosterona, uzimanje suplemenata testosterona zajedno sa određenim antidepresivima može da ih učini efikasnijim.

Studije pokazuju da estrogenska terapija, sa terapijom zamene hormona (HRT), može takođe da pomogne u popravljanju raspoloženja kod nekih, ali ne i svih žena koje prolaze kroz perimenopauzu i menopauzu.

Hormonalna kontracepcija može da učine čuda za neke žene sa PMDD-om, ali kod drugih može da pogorša simptome.

To ilustruje kako potragu za novim metodima lečenja ometa činjenica da još ne razumemo tačno zašto su neki ljudi toliko osetljivi na hormonalne fluktuacije, dok neki drugi nisu.

„Mi znamo da hormoni utiču na raspoloženje i mentalno zdravlje, ali moramo da shvatimo kako to oni rade pre nego što možemo da osmislimo prava lečenja“, kaže Ismail.

„Kao što znamo, trenutni antidepresevi koji regulišu nivoe serotonina nisu efikasni u svim slučajevima, a neke studije sugerišu da su manje efikasni posebno kod adolescenata, tako da moramo da saznamo šta je to u vezi sa tom starosnom grupom, i mozgom i njegovim razvojem u toj fazi, što ih čini otpornijim na lečenje."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Holin, najbolji prijatelj našeg mozga
• Šta je anksioznost i kako da se borimo protiv nje
• Zašto mladi muškarci imaju problem sa mentalnim zdravljem, a ne traže pomoć
• Koje probleme imaju odrasli sa ADHD-om u Srbiji
• Šta stres čini telu i kako može da bude koristan
• Napadi panike: Uznemirujuća oluja koja se iznova vraća
• Način razmišljanja koji oslobađa neograničenu snagu volje