Gevin Batler  [ BBC ]

23. 10. 2025. 16:31   >>  19:00

Šta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode

Nove sankcije usmerene su na pokupšaj da se Moskva ograniči u finansiranju njene ratne mašinerije, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je uvođenje „ogromnih" novih sankcija dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama, u pokušaju da izvrši pritisak na Moskvu da okonča rat protiv Ukrajine.

Mere su usmerene na Rosnjeft i Lukoil - dve velike naftne korporacije koje pomažu u finansiranju „ratne mašinerije" Kremlja, rekao je američki ministar finansija Skot Besent.

Ovo su prve direktne intervencije koje je Trampova administracija uvela Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Šta sankcije zapravo znače za ruske kompanije, za rat i za druge zemlje širom sveta?

Koje su kompanije na meti američkih sankcija?

Sankcije, koje je uvela Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, stavljaju na crnu listu dva najveća ruska proizvođača nafte.

Rosnjeft, državna kompanija na čelu sa Igorom Sečinom, bliskim saradnikom ruskog predsednika Vladimira Putina, i Lukoil, privatna firma, čine skoro polovinu ukupnog izvoza sirove nafte u zemlji, prema procenama Blumberga.

Zajedno, ove dve korporacije izvoze 3,1 milion barela nafte dnevno.

Rosnjeft pravi skoro polovinu celokupne ruske proizvodnje nafte, što je šest odsto svetske proizvodnje, prema procenama vlade Velike Britanije.

„Rosnjeft je vertikalno integrisana energetska kompanija specijalizovana za istraživanje, vađenje, proizvodnju, rafiniranje, transport i prodaju nafte, prirodnog gasa i naftnih derivata.

„Lukoil se bavi istraživanjem, proizvodnjom, rafiniranjem, marketingom i distribucijom nafte i gasa u Rusiji i u inoistranstvu", navodi se u saopštenju OFAC-a.

• 'Došao je i taj dan': Tramp odložio susret sa Putinom i uveo sankcije ruskim naftnim gigantima
• Amerika uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije
• Šta za Srbiju znači predlog Brisela o ruskom gasu

Zašto su sankcije uvedene sada?

Iako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu pre više od tri godine, SAD i njihovi saveznici su bili neodlučni u vezi sa ograničavanjem ruske energetske industrije, plašeći se širih uticaja na svetsku ekonomiju.

Međutim, Tramp je nedavno izvršio veći pritisak na američke partnere u vojnom savezu NATO da smanje potrošnju ruske nafte, rekavši da će uvesti sankcije tek kada to učine.

Putinovo odbijanje da okonča „besmisleni rat" na kraju je podstaklo ovaj potez, objavio je Besent u pisanoj izjavi.

Uvođenje američkih sankcija usledilo je nedelju dana nakon što je Velika Britanija uvela slične mere protiv Rosnjefta i Lukoila - i samo dan pošto je Bela kuća saopštila da će planirani sastanak Trampa i Putina u Budimpešti biti odložen.

„Svaki put kada se čujem sa Vladimirom, vodimo dobre razgovore, a onda se ispostavi da ne vode nikuda. Jednostavno ne vode nikuda", rekao je Tramp 22. oktobra, posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom na kojem je razgovarano o mirovnim pregovorima.

„Jednostavno sam osetio da je vreme. Dugo smo čekali."

Kako bi ovo moglo da utiče na rat u Ukrajini?

Kraj rata Rusije i Ukrajine postao je ključna tema za Trampa poslednjih meseci, ali mirovni pregovori sa Putinom pokazali su težim za američkog predsednika nego što je mislio.

Tramp je više puta podržao predloge za zamrzavanje borbi duž trenutnih linija fronta, sugerišući da bi trebalo da svako ostane tamo gde je trenutno.

Rusija se usprotivila toj ideji.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da se „doslednost stava Rusije ne menja", aludirajući na želju Moskve da ukrajinska vojska napusti veliki region Donbasa na istoku Ukrajine.

Ove nove sankcije, protiv jednog od stubova ruske ekonomije, mogle bi da nateraju Kremlj da preispita taj stav.

To je, barem, ono čemu se SAD nadaju.

Sankcije imaju dva glavna cilja, kaže dr Stjuart Rol, istraživač u Centru za međunarodne bezbednosne studije Univerziteta u Sidneju.

„Da materijalno utiču na industrijske kapacitete Rusije da vodi rat i da je primoraju da prihvati mirovne uslove iz straha od širenja uticaja sankcija na njihovu ekonomiju i društvo", rekao je on za BBC.

„One neće uticati na prvo.

„Mogu da utiču na drugo ako se postigne vešta diplomatska ravnoteža percipiranih posledica nastavka rata i koristi i ustupaka koji će biti obezbeđeni kroz pregovarački mirovni proces".

Majkl Raska, vanredni profesor na Programu vojnih transformacija na Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru, rekao je za BBC da je u bliskoj budućnosti malo verovatno da će sankcije promeniti vojnu ravnotežu u Ukrajini.

Ali, „kako se profitne marže smanjuju, Rusija će se suočiti sa teškim kompromisima između održavanja društveno-ekonomske stabilnosti i finansiranja dugotrajnog rata", smatra on.

• Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji
• Koji su ciljevi BRIKS-a
• Dogovor o carinama 'potpuni reset' u odnosima Amerike i Kine, kaže Tramp

Ko bi još mogao da bude pogođen sankcijama?

Sankcije će sigurno biti udarac ruskoj privredi, jer porezi iz naftne i gasne industrije čine oko četvrtinu budžeta Rusije.

Ali, posledice bi mogle da se osete i mnogo dalje.

Nafta i gas su najveći izvozni proizvodi Rusije, a među najvećim kupcima su Kina i Indija, dve najmnogoljudnije zemlje sveta, i Turska.

Zajedno, Kina i Indija čine većinu ruskog energetskog izvoza.

Kina je prošle godine kupila rekordnih više od 100 miliona tona ruske sirove nafte, što je bilo skoro 20 odsto njenog ukupnog uvoza energije.

Izvoz ruske nafte u Indiju, koji je činio samo mali deo njenog uvoza pre rata u Ukrajini, od tada je porastao na oko 140 milijardi dolara od 2022. godine.

Tramp je ranije uveo carine od 25 odsto na robu iz Indije, obrazloživši to kao kaznu zbog uvoza ruskih energenata.

Mada je Tramp rekao da ga je indijski premijer Narendra Modi uverio tokom telefonskog razgovora 21. oktobra da Delhi „neće kupovati mnogo nafte od Rusije" jer i on „želi da se završi rat Rusije i Ukrajine".

Tramp poziva ove zemlje da potpuno obustave kupovinu ruske nafte, primoravajući ih da pronađu alternativne dobavljače, moguće po višoj ceni.

Ali odbijanje da to učine moglo bi dovesti do toga da Amerika uvede takozvane sekundarne sankcije Kini i Indiji.

Edvard Fišman, bivši visoki zvaničnik za sankcije Stejt departmenta, sugeriše da značaj novih američkih sankcija zavisi od toga šta se dalje dešava.

„Hoće li SAD aktivno pretiti sekundarnim sankcijama kineskim bankama, trgovcima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata indijskim rafinerijama koje posluju sa Rosnjeftom/Lukoilom?", napisao je na mreži Iksu.

„Očekujem, barem, da se povuku iz poslovanja sa ruskom naftom u kratkom roku."

Izvor direktno upoznat sa situacijom rekao je Rojtersu 23. oktobra da indijske državne rafinerije preispituju dokumente o trgovini ruskom naftom kako bi se uverile da nikakva isporuka neće dolaziti direktno od Rosnjefta i Lukoila.

Rilajans (Reliance), najveći indijski kupac ruske nafte, saopštio je da podešava uslove uvoza sirove nafte iz Moskve kao odgovor na sankcije.

• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Trampove carine stupile na snagu: Koje su sve zemlje pogođene
• Šta Trampove carine znače za Srbiju

Kako bi sankcije mogle da utiču na globalne cene nafte?

Vesti o američkim sankcijama već su izazvale rast cena nafte na globalnom nivou, pri čemu je Brent, vodeća međunarodna referentna vrednost sirove nafte, zabeležila skok od pet procenata.

Poređenja radi, Brent je zabeležio porast od 1,6 odsto nakon što je Velika Britanija prošle nedelje objavila sankcije Rosnjeftu i Lukoilu.

Ta objava je navela rusku ambasadu u Londonu da upozori da bi ciljanje velikih ruskih energetskih kompanija poremetilo globalno snabdevanje gorivom i povećalo troškove širom sveta, između ostalog i za domaćinstva i preduzeća u Velikoj Britaniji.

Čini se da se te zloslutne projekcije nisu ostvarile u većoj meri - i blede u poređenju sa rastom izmerenim u poslednja 24 sata, jer Trampova objava podstiče neizvesnost.

Ali dr Rolo sugeriše da je, čak i u ovom novijem slučaju, malo verovatno da će se skok nastaviti.

„Na srednji i dugi rok ne očekujem da će ovo uticati na cene nafte na globalnom nivou, osim ako sekundarne sankcije na pomorsku trgovinu i finansije vezane za ove kompanije ne budu strogo sprovođene", rekao je on za BBC.

Dodatno izveštavanje: Piter Hoskins i Ozmond Čija

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene
• Udarac „floti u senci": Zašto su važne nove sankcije SAD protiv ruskog naftnog sektora
• Rusija ne haje za sankcije UN: Milion barela nafte Severnoj Koreji za oružje i vojnike
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji
• Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita