Nemanja Mitrović - BBC novinar  [ BBC ]

24. 10. 2025. 11:00   >>  16:20

Ela al-Šamahi o BBC seriji Čovek: 'Da razumemo ko smo i odakle potičemo'

Voditeljka BBC-jeve emisije o evoluciji čoveka, podelila je iskustva o radu na višegodišnjem projektu, koliko je važno naučne činjenice iznositi na prijemčiv i široj publici zabavan način i kako se boriti sa teorijama zavere i lažnim vestima na internetu.

Panta rei - sve teče.

Ova starogrčka filozofska fraza, koja označava da je sve u večitom pokretu i podložno promeni, dobro opisuje ljudsku vrstu i njenu istoriju, ali i karijeru britanske naučnice Ale al-Šamahi, nadimka Ela.

Kada je sa 18 godina kao muslimanska misionarka, upisala Londonski univerzitetski koledž, želela je da „opovrgne Darvinovu teoriju" evolucije.

Nekoliko decenija kasnije, kao evoluciona biološkinja, vodi dokumentarnu BBC emisiju Čovek (Human) upravo o tome.

Serije poput ovih su izuzetno važne, da bismo „razumeli ko smo i odakle potičemo", smatra Al-Šamahi.

„Emotivna je i pokreće", pa imaš osećaj kao da si sve to doživeo, kaže voditeljka.

Britanska istraživačica jemensko-sirijskog porekla vodi gledaoce kroz 300.000 dugu istoriju ljudske vrste u pet epizoda i isto toliko sati dokumentarnog programa.

Pored mnoštva novih saznanja, serija iz 2025. prikazuje kako prilikom pojave Homo sapiensa u Africi „nismo bili sami", već je tada postojalo najmanje šest drugih ljudskih vrsta, a ispituje i kako smo u toj konkurenciji postali dominantni oblik života na planeti.

„Ne znamo tačnu prirodu tog odnosa, da li su bili miroljubivi ili nasilni, ali znamo da smo se ukrštali i delili planetu jedni sa drugima", kaže Ela al-Šamahi za BBC na srpskom.

Pogledajte insert iz BBC serije 'Čovek'

Vodila je više naučnih programa za različite televizije, dok je za BBC snimila, između ostalog, emisije Neandertalci - Upoznajte vaše pretke (Neanderthals - Meet Your Ancestors) i Pojilo (Waterhole).

Radila je dokumentarce o ratnicama među vikinzima, kitovima i prašumama Amazonije, napisala knjigu o istorijatu rukovanja, a može se videti i kao stend-ap komičarka na različitim binama sveta.

Diplomirala je na Londonskom univerzitetskom koledžu, masterirala na programu taksonomije i biodiverziteta Imperijalnog koledža i Prirodnjačkog muzeja u britanskoj prestonici, dok je trenutno na doktorskim studijama paleoantropologije.

Ela al-Šamahi podelila je za BBC servis na srpskom jeziku iskustva u radu na seriji Čovek, koliko je važno naučne činjenice iznositi na široj publici zabavan način, kao i o tome kako se boriti sa teorijama zavere i lažnim vestima na društvenim mrežama i internetu.

Od pacovskih jazbina u Indoneziji, do medveda u Rumuniji

Na seriji Čovek radilo se oko tri godine, od čega je više od dve snimana na svih sedam kontinenata i u 16 država.

„Bilo je veoma zahtevno", govori Al-Šamahi.

Rad na dokumentarcu je ponekad znao da se pretvori u ekspediciju, uz neizbežne „izuzetno teške trenutke".

Tako su neki ljudi iz ekipe završili spavajući u pacovskim jazbinama u Indoneziji, dok se Eli i kolegama desilo da pokupe buve u Turskoj.

„To je bilo odvratno, bile su svuda po nama", priseća se voditeljka.

„A mislim da sam i u Peruu pokupila neku bubu i donela je u stan", dodaje.

Raspored je, kaže, bio izuzetno tesan, a dodatni izazov predstavljale su hiljade pređenih kilometara i stotine sati snimljenog materijala u kojima je trebalo „pronaći priču, predele, reči i emocije", odnosno „napraviti seriju".

Najinspirativnije lokacije, kako iz naučne perspektive, tako i sadržajno, bile su Namibija, Bocvana, Norveška, pa i Rumunija, posebno njeni dugi planinski prevoji i brojni medvedi pokraj puta.

„Sediš tamo i razmišljaš: 'Pa ovde moram da se vratim na odmor, ovo mesto je prelepo'.

„Međutim, nikad nemaš vremena to da ponoviš jer kada završiš sa snimanjem, preumoran si, ne želiš da se pokreneš", kaže Al-Šamahi.

• Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
• Savremeni čovek i neandertalac živeli zajedno duže nego što mislimo
• Misteriozni otisak džinovskog stopala i poreklo ljudske vrste

Hobiti, Stiv Džobs i čovek kao kooperativna vrsta

Serija Čovek je kombinacija arheologije, istorije, putopisa i rekonstrukcije evolucije, migracija, života „mudrog čoveka" (Homo sapiens) i naših drevnih predaka u slici i kroz reči brojnih naučnika i stručnjaka koji su u njenoj izradi učestvovali.

Pored Homo sapiensa, u dokumentarcu se govori i o srodnim, izumrlim vrstama poput neandertalca, te denisovaca i majušnih hobita (Homo floresiensis), čiji su fosili pronađeni u ovom veku u Sibiru i Indoneziji.

„Dobra stvar kod ovakvog tipa emisije je što dobiješ priliku da govoriš o tim stvarima i pokažeš ih svetu, ali i da posetiš originalno arheološko nalazište i držiš fosil u ruci“, kaže Al-Šamahi.

Za snimanje su ipak češće koristili replike da ne bi oštetili originalne ostatke lobanja i kostiju.

Uspeh u tome što smo jedina preživela ljudska vrsta, Al-Šamahi pronalazi i u saradnji.

„Šta god nosi budućnost, moramo da se setimo da smo po prirodi kooperativna vrsta.

„To nam daje prednost i čini nas najuspešnijim", dodaje.

Zasluge za ljudski napredak, smatra ona, treba pripisati i „kolektivnom geniju" jer svaka generacija „nadograđuje znanje u odnosu na prethodnu".

„Stiv Džobs u paleolitu (starije kameno doba) pre 50.000 godina, nikad ne bi izumeo ajfon (vrsta telefona), već je trebalo da prođu milenijumi i mnoštvo ljudskih izuma, doterivanja, kopiranja i učenja.

„Tako si dobio Stiva Džobsa, a on to ne bi bio bez ostalih ljudi."

https://www.youtube.com/watch?v=WS2ugHy1zos

Nauka i vera

Predstavljanje naučnih činjenica publici na zabavan i razumljiv način od izuzetne je važnosti, smatra Al-Šamahi.

Nije pobornica komplikovanja, a „njen posao, kao i drugih istraživača", jeste da naučna saznanja i činjenice prenesu ljudima.

Ali i da objasne zašto deo poreza ide u nauku, kako bi ljudi razumeli zbog čega je to važno, dodaje.

Takođe, smatra da ljudi treba da imaju pristup informacijama, kao i onim naučnim koje su tačne.

Međutim, to nije uvek slučaj, pa ima onih koji zapadaju u zamke lažnih vesti i teorija zavere sa društvenih mreža i interneta.

Kao bivša kreacionistkinja, odnosno žena koja misli da je bog stvorio svet, „razume motivaciju ljudi da veruju u te stvari" uzevši u obzir njihovo poreklo, pripadnost određenoj zajednici i društvu.

„Ispričala sam moju priču delimično da bi podigla svest među ljudima da ne budu toliko agresivni i ne tretiraju one koji ne veruju u nauku kao morone", kaže.

Postoje, dodaje, razlozi zašto ljudi veruju u takve stvari, i nada se da će drugi imati više empatije prema njima u takvim razgovorima.

„Na kraju krajeva, došla sam da studiram evoluciju jer nisam verovala u nju, a da sam bila sposobna da opovrgnem tu teoriju, osvojila bih Nobelovu nagradu."

Al-Šamahi smatra da ljudi često veruju u dezinformacije jer ih doživljavaju kao „dobre priče".

„Zato, hajde da mi ispričamo našu priču", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
• Praistorijski seks: Kad su se sreli pogledi ljudi i neandertalaca
• Ljudi možda ne bi opstali bez neandertalaca
• Da li je zmajoliki čovek jedan od naših najbližih predaka
• Traganje za poreklom savremenih ljudi „vodi do Bocvane“
• Lobanja neandertalca sa Daunovim sindromom otkriva tajnu evolucije