Stiv Rozenberg - BBC urednik, Rusija  [ BBC ]

24. 10. 2025. 12:55   >>  19:00

Tramp i Putin: Nema više šargarepe, ostao je samo štap

Stiv Rozenberg, BBC urednik, piše da Trampova odluka da otkaže razgovore sa Putinom i uvede sankcije protiv nafte neće dobro proći u Moskvi.

Pre nedelju dana imao sam jasan osećaj da je Dan mrmota, ili kako ga Rusi zovu, Denj surka.

Usred pretnji Sjedinjenih Država da će izvršiti pritisak na Moskvu - isporukom raketa 'tomahavk' Ukrajini - ruski i američki predsednici Vladimir Putin i Donald Tramp imali su telefonski razgovor.

Rezultat: najava susreta SAD-Rusija u Budimpešti.

Prošlog avgusta, usred pretnji dodatnim sankcijama SAD protiv Rusije, Putin se sastao sa Trampovim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom.

Rezultat: najava susreta SAD-Rusija na Aljasci.

Deža vi (već viđeno).

Ali izgleda da je Dan mrmota gotov.

Sastanak na Aljasci je održan, uz minimalne pripreme i malo rezultata.

Ali samit u Budimpešti je otkazan.

Jedva je imao vremena da bude naslov u medijima i aktuelan, da budem iskren.

Sada ga je Tramp otkazao.

„Nismo imali osećaj da ćemo stići tamo gde moramo da dođemo", rekao je američki predsednik novinarima.

I to nije sve.

Tramp ranije nije ispunio pretnje o većem pritisku na Rusiju, više voleći šargarepu nego štap u odnosima sa Kremljem.

Za sada je šargarepu sklonio.

Umesto toga, uveo je sankcije dvema velikim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu.

Malo je verovatno da će to naterati Putina da potpuno promeni pristup ratu.

Ali to je znak Trampove frustracije zbog nevoljnosti Kremlja da napravi bilo kakav kompromis ili ustupke kako bi bio okončan rat u Ukrajini.

• 'Došao je i taj dan': Tramp odložio susret sa Putinom i uveo sankcije ruskim naftnim gigantima
• Tramp najavio sastanak sa Putinom, a sad kaže: 'Ne želim uzaludni susret'
• Šta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode

Rusi ne vole štapove.

„SAD su naš neprijatelj i njihov brbljivi 'mirovnjak' je sada potpuno krenuo putem rata sa Rusijom", napisao je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev na društvenim mrežama.

„Odluke koje su donete su čin rata protiv Rusije", dodao je.

Izdanje tabloida Moskovski komsomolec 23. oktobra bilo je malo manje dramatično, ali očigledno nelaskavo.

List je kritikovao „hirovitost i prevrtljivost glavnog [ruskog] pregovaračkog partnera".

Pa šta se promenilo?

Umesto da žuri na samit broj dva, kao što je učinio za samit broj jedan, ovog puta Tramp je bio malo oprezniji.

Zamolio je državnog sekretara Marka Rubija da postavi temelje za samit sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom - kako bi se uverio da ima smisla odlaziti u Budimpeštu.

Ubrzo je postalo jasno da nema smisla i da je malo verovatno da će novi sastanak sada doneti proboj.

Rusija se žestoko protivi ideji Trampa o zamrzavanju trenutnih linija fronta u Ukrajini.

Kremlj je odlučan da preuzme kontrolu, barem, nad celim regionom Donbasa u istočnoj Ukrajini.

Zauzeo je i okupirao veliki deo.

Ali ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbija da Rusiji prepusti one delove Donbasa koje Ukrajina još kontroliše.

Moskva bi pozdravila drugi samit SAD-Rusija.

Prvi, na Aljasci, bio je diplomatski i politički dobitak za Kremlj.

Dobrodošlica sa crvenim tepihom u Enkoridžu za Putina je simbolizovala povratak Rusije na međunarodnu scenu i neuspeh Zapada da izoluje Moskvu.

Tokom prošle nedelje, ruski državni mediji uživali su u ideji sastanka Putina i Trampa u Evropi, ali bez Evropske unije za stolom.

Ruski komentatori su predloženi sastanak u Budimpešti predstavili kao šamar Briselu.

Istovremeno, malo ko ovde je izgleda verovao da će, čak i ako se održi, sastanak u Budimpešti proizvesti onakav rezultat kakav je Moskva želela.

Neki ruski listovi pozivaju rusku vojsku da nastavi borbu.

„Ne postoji nijedan razlog zašto bi Moskva trebalo da pristane na prekid vatre", piše u tekstu lista Moskovski komsomolec.

To ne znači da Kremlj ne želi mir. Želi, ali samo pod vlastitim uslovima.

A trenutno su oni neprihvatljivi za Kijev i, izgleda, za Vašington.

Ti uslovi podrazumevaju više od same teritorije.

Moskva zahteva da se reši ono što naziva „osnovnim uzrocima" rata u Ukrajini: sveobuhvatna fraza kojom Rusija proširuje sopstvene zahteve i zaustavlja širenja NATO-a na istok.

Veruje se i da Moskva zadržava cilj da vrati Ukrajinu u rusku orbitu.

Da li je Donald Tramp spreman da dodatno pojača pritisak na Rusiju?

Moguće.

Ali takođe je moguće da se jednog jutra probudimo i ponovo nađemo u Danu mrmota.

„U igri Trampovog natezanja konopca, Rusija ponovo vodi", napisao je Moskovski komsomolec pošto je najavljen sastanak u Budimpešti.

„U nekoliko nedelja pre susreta u Budimpešti, Trampa će u suprotnom smeru povući telefonski pozivi i posete iz Evrope.

„Onda će ga Putin ponovo povući na našu stranu."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta se krije iza Putinovog nepopustljivog stava
• Ruski uslovi za mir: Jake sile kao garant bezbednosti Ukrajine, NATO nikako
• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu
• Zašto je Donjeck toliko važan za odbranu Ukrajine
• 'Zona opasnosti' u Evropi za koju malo ljudi zna: Suvalkski koridor