Grujica Andrić - BBC novinar  [ BBC ]

24. 10. 2025. 10:10   >>  25. 10. 2025. 00:40

Olakšice u otplati kredita: Pomoć ili 'populizam'

Odlukom Narodne banke Srbije (NBS) bankama je nametnuta obaveza da svaki zahtev klijenata koji imaju probleme sa izmirivanjem rata razmotre i, ukoliko je on osnovan, odobre.

Ako imate kredit i izgubite posao, zarada vam značajno opadne, razvedete se, teško se razbolite ili povredite, ili se to dogodi vašim bližnjima, banke bi mogle da vam priteknu u pomoć.

Nove mere omogućavaju korisnicima kredita u Srbiji koji se nađu u problemima da od banaka zatraže olakšice u otplati rata.

„Razumne mere", koje su se našle u novim odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, potvrđene su posebnom Odlukom Narodne banke Srbije (NBS) i stupile su na snagu 15. oktobra.

Dok iz NBS tvrde da njima „obezbeđuju trajnu zaštitu korisnika kredita, naročito onih koji se nađu u teškim životnim okolnostima", ekonomista Đorđe Đukić u ovom potezu vlasti vidi „populizam" i predviđa mu „potpuni neuspeh".

„Ovo je antiekonomska i antitržišna mera, a suština je da se u Srbiji nije poštovao princip konkurencije u cenama kredita i bankarskom sektoru, pa to sada donosi posledice.

„Neuspeh u uspostavljanju konkurencije se ovde uvek lečio ad hoc merama, poput ove", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu za BBC na srpskom.

Pre pokretanja izvršnog postupka u slučaju neredovnog izmirenja obaveza njihovih klijenata, banke će, prema odluci NBS, imati obavezu da primene neke od ovih mera - ako za njih ima osnova.

Oni koji su od banke uzeli zajam moraće da dokažu razloge zbog kojih im je neophodno odlaganje, bilo da je to gubitak posla ili dijagnoza teške bolesti, pa čak i mogućnost da su njegovi prihodi smanjeni, objasnio je Bojan Terzić, generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS.

O zahtevu odlučuju banke, ali u slučaju odbijanja, klijenti mogu da se obrate Komisiji za olakšice NBS.

„Onda komisija još jednom razmatra prijavu. Mi to nadziremo. Ako vidimo da banke pokušavaju da izbegnu primenu odluke, kaznićemo ih", rekao je Terzić za Radio-televiziju Srbije (RTS).

„Velika novina je da banka sada mora da uroni u tu situaciju i da je preispita, a ne samo da vas kao ranije, narodski rečeno, 'otkači'", tvrdi on.

Kako kaže, banke su „spremne da sarađuju".

Ali, ekonomista Đukić je skeptičan da će olakšice biti široko primenjene u praksi.

„To je bilo moguće kada smo imali društvene banke i sada to možete da uradite sa Poštanskom štedionicom, jedinom preostalom bankom u Srbiji u domaćem vlasništvu, ali strane banke ne možete obavezivati na ovaj način", smatra profesor.

„Postoji i opcija da se banke formalno ne pobune, već da se mera relativizuje brojem slučajeva na koje će ova odluka uticati", dodaje Đukić.

Iz Udruženja banaka Srbije (UBS) nisu odgovorili na BBC upit o tome kako će nova odluka NBS uticati na njihovo poslovanje i broju zahteva za olakšicama koje su dosad dobili od klijenata.

• Da li treba podizati kredite tokom krize
• Šta predložena ograničenja kamata donose stanovništvu u Srbiji
• Zašto države prave rezerve kriptovaluta i da li je u njima budućnost

Koje olakšice predviđa Narodna banka?

Građani mogu da računaju na „potpuno ili delimično refinansiranje duga iz ugovora" ili izmenu ugovora, koja u praksi može da se sprovede na devet načina:

• produženjem roka otplate;
• promenom vrste ugovora;
• odloženim plaćanjem celog iznosa kredita, kamate, glavnice, dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja, duga po kreditnoj kartici ili određenih rata kredita, za određeni period;
• smanjenjem kamatne stope;
• odobrenjem da korisnik u nekom periodu ne otplaćuje kredit, dok banka nema pravo da obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospele obaveze, ali ima pravo da obračunava ugovorenu redovnu kamatu na preostali iznos glavnice;
• delimičnom otplatom duga;
• promenom valute, ako novčana obaveza nije izražena u dinarima;
• delimičnim oprostom i konsolidacijom duga;
• proglašenjem zastoja u otplati kredita na određeni period, bez primene redovne ili zatezne kamate na neizmireno dugovanje, ni redovne kamate na preostali iznos glavnice.

U saopštenju NBS ostavljaju prostor bankama da se ne ograničavaju isključivo na ovih devet olakšica.

Svaki korisnik kredita ima pravo da podnese zahtev za olakšice, a banke su dužne da ih razmotre i u roku od 30 dana od dana obaveste klijente o odluci, navodi se u dokumentu NBS.

Ali, mera nije namenjena svim korisnicima kredita, već samo onima koji su se našli u „teškoj životnoj situaciji", objasnio je Bojan Terzić iz NBS.

• Može li život na rate biti lek za krizu u novčanicima u Srbiji
• Kakve će efekte na zarade u Srbiji imati rast minimalca
• Kome će pomoći mera Narodne banke Srbije da ograniči kamate na stambene kredite

Može li NBS da natera banke da primene olakšice?

Za razliku od većine centralnih banaka evropskih zemalja, kao i Evropske centralne banke (ECB), Narodna banka Srbije se, pored sprovođenja monetarne politike, bavi i zaštitom potrošača bankarskih usluga.

Shodno tome, Zakon o Narodnoj banci Srbije propisuje mere koje može da preduzme protiv banaka i slučajeve u kojima se one primenjuju.

Ali, one se odnose na nepoštovanje pravila o obaveznim rezervama, upotrebi stranih valuta i falsifikovanog novca, dostavi dokumentacije i zapošljavanju funkcionera NBS.

Stoga je „neizvodljivo" primorati privatne banke da pruže olakšice klijentima, jer se u bankarstvu ovakva pitanja „ne rešavaju administrativnom odlukom ili nalogom", kaže Đorđe Đukić.

„Centrale tih banaka bi u takvom slučaju naše tržište smatrale manje izvesnim i našle bi kanale da drugim bankarskim uslugama nadomeste profit koji bi tako izgubile", smatra profesor.

„Ne mora da znači" da će banke ovu vrstu usluge klijentima kasnije naplatiti višim kamatama, rekao je Bojan Terzić iz NBS.

„To zavisi od toga koliki je iznos kredita, rok otplate, o kakvom klijentu se radi i koliko mu je smanjena mogućnost otplate", dodao je za RTS.

Tvrdi i da će banke koje ne budu postupale po novim merama NBS „kazniti na način da im se to ne isplati".

Međutim, profesor Đukić ukazuje da Komisija za olakšice u slučaju žalbi klijenata banaka može samo da izda „preporuku", ne i direktnu kaznu u takvim slučajevima.

„NBS može da vrši indirektni pritisak na banke tako što će pokušavati da nađe nešto u poslovanju banke što bi moglo da dovede do primene kaznenih mera iz Zakona o Narodnoj banci Srbije, odnosno da im šalje inspekciju", dodaje.

Pogledajte video: Ko profitira kada inflacija raste

Izuzetak i pravila

Kada je početkom pandemije korona virusa NBS uvela moratorijum na otplatu kredita, to nije odudaralo od monetarnih politika centralnih banaka širom sveta.

Tokom prirodnih katastrofa ili kriza nastalih usled neočekivanih okolnosti, one koriste to oruđe radi očuvanja socijalne sigurnosti.

Ali, u redovnim okolnostima, mere poput one koju je uvela NBS „niko u Evropi dosad nije uvodio", kaže Đukić.

Tursku navodi kao primer zemlje u kojoj je centralna banka eksperimentisala sa drugim nekonvencionalnim administrativnim merama.

Ta zemlja je ograničavala kamatne stope privatnih banka, što je i Srbija uradila 2024. godine, ukazuje ekonomista.

Takva monetarna politika se, kako kaže, pokazala neefikasnom.

„Strane banke se po pravilu štite time što na neizvesnost poteza regulatora reaguju tako što podižu rizičnu premiju na druge proizvode i tako nadomeste gubitak profita, što je viđeno i u Turskoj", kaže Đukić.

Potezi vlasti u Turskoj nisu izlečili ekonomsku krizu, niti spustili inflaciju koja je najviša u Evropi - prošle godine je bila gotovo 50 odsto, a u septembru ove godine 33 odsto.

„I turska lira je drastično opala, što pokazuje da svaki oblik manipulacije monetarnih vlasti izaziva negativne efekte", zaključuje Đukić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Minus na računu - najskuplja bankarska igračka u Srbiji
• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene
• Šta su trgovačke marže o kojima priča Vučić i kako utiču na vaš džep
• „Ne znam na čemu sam": Kako sudska odluka menja sporove građana i banaka u Srbiji
• 'Iz ove kože se ne može': Život ispod praga siromaštva u Srbiji
• Šta polovina radnika u Srbiji (ne) može da kupi za platu
• Zašto se Srbiji prognozira manji privredni rast nego proletos
• Zašto Srbija i dalje čeka EU novac koji su njeni susedi dobili