Stegani Hegarti - BBC Svetski servis  [ BBC ]

27. 10. 2025. 11:13   >>  16:40

'Braća iz šume': Borba da se zaštiti izolovano amazonsko pleme

Polovina svih izolovanih plemena moglo bi da izumre u narednoj deceniji ako se ne uradi više kako bi im se pomoglo, prema novom izveštaju nevladine organizacije Servajval internešenel.

Tomas Anez Dos Santos je radio na maloj čistini u peruanskoj Amazoniji kada je čuo korake kako mu se približavaju u šumi.

Shvatio je da je opkoljen i ukočio se.

„Jedan je stajao, nišaneći strelom", kaže on.

„I nekako je primetio da sam tu i počeo da trči."

On se našao licem u lice sa pripadnicima plemena Maško Piro.

Decenijama je Tomas, koji živi u malom selu Nueva Okeanija, bio praktično komšija ovog nomadskog naroda, koji izbegavaju kontakt sa spoljnim svetom.

Međutim, sve donedavno, on ih je retko sretao.

Maško Piro su odabrali da budu odsečeni od sveta više od jednog veka.

Oni love dugim lukovima i strelama, oslanjajući se na amazonsku prašumu za sve što im je potrebno.

„Počeli su da kruže i zvižde, imitirajući životinje, mnoge različite vrste ptica", priseća se Tomas.

„Uporno sam govorio: 'Nomole' (brat). Potom su se okupili, osetili su se bližim, tako da smo se uputili ka reci i počeli da trčimo".

U novom izveštaju Survajval internešenela (Survival International) piše da je na svetu ostalo najmanje 196 takozvanih „nekontaktiranih grupa".

Veruje se da su Maško Piro najveća od njih.

Prema izveštaju, polovina ovih grupa mogla bi da izumre u narednoj deceniji ako vlade ne učine više da ih zaštiti.

U izveštaj se tvrdi da najveći rizici potiču od industrije - šumarstva, rudarstva i nafte.

Ističe se da pretnju predstavljaju i propovedajući misionari i influenseri sa društvenih mreža koji traže klikove.

Odnedavno su Maško Piro počeli da dolaze sve više i više u Nueva Okeaniju, prema meštanima.

Njegovo selo je ribarska zajednica od sedam ili osam porodica, koje se nalazi na vrhu obale reke Tauhamanu u srcu peruanske Amazonije, 10 sati brodom od najbližeg naselja.

Ova oblast nije priznata kao rezervat izolovanih ljudi, a kompanije za krčenje šuma su aktivne ovde.

Tomas kaže da povremeno buka mašinerije za sečenje drveća može da se čuje i danju i noću, a narod Maško Piro gleda kako im se njihova šuma narušava i uništava.

U Nueva Okeaniji, ljudi kažu da su imaju oprečna osećanja prema čitavoj situaciji.

Oni strahuju od strela Maško Pira, ali gaje i duboko poštovanje prema njihovoj „braći" koja žive u šumi i žele da ih zaštite.

„Pustite ih da žive kako žive, ne možemo da izmenimo njihovu kulturu.

„Zato se držimo po strani", kaže Tomas.

Ljudi u Nueva Okeaniji se brinu zbog narušavanja načina života plemena Maško Piro, pretnje više nasilja i mogućnosti da bi drvoseče mogle da izlože ovu zajednicu bolestima za koje nemaju izgrađen imunitet.

Dok smo bili u selu, Maško Piro su ponovo dali do znanja da su prisutni.

Leticija Rodrigez Lopez, mlada majka sa dvogodišnjom ćerkom, bila je u šumi berući voće kad ih je čula.

„Čuli smo povike, vrisku ljudi, mnogo njih. Kao da je čitava grupa vikala", ispričala nam je ona.

Bilo je to prvi put da se susrela sa Maško Pirom i pobegla je od njih.

Sat vremena kasnije, glava joj je još pulsirala od straha.

„Zato što postoje drvoseče i kompanije koje im seku šumu, oni beže, možda iz straha, i na kraju završe blizu nas", kaže ona.

„Mi ne znamo kako bi mogli da reaguju na nas. To je ono što me plaši."

Pripadnici naroda Maško Piro napali su dvojicu drvoseča 2022. dok su pecali.

Jednog su pogodili strelom u stomak.

Preživeo je, ali je drugi čovek pronađen mrtav nekoliko dana kasnije sa devet rana od strela na telu.

Peruanska vlada vodi politiku nekontaktiranja izolovanih naroda, što praktično čini kontakt sa njima ilegalnim.

Ova politika potekla je iz Brazila posle višedecenijskih kampanja grupa za zaštitu prava domorodačkih grupa, koje su se uverile da je prvi kontakt sa izolovanim narodima dovodio do toga da čitave grupe budu iskorenjene bolestima, siromaštvom i neuhranjenošću.

Nakon što je narod Nahau u Peruu ostvario prvi kontakt sa spoljnim svetom 1980-ih, 50 odsto zajednice je umrlo u roku od nekoliko godina.

Narod Muruhanua je zadesila ista sudbina 1990-ih.

„Izolovani domorodački narodi su veoma ranjivi - epidemiološki gledano, bilo kakav kontakt bi mogao da im prenese bolesti, a najjednostavnije od njih mogu da ih istrebe", kaže Israil Akvis iz peruanske grupe zaštitu prava domorodaca Femanad.

„Kulturološki takođe, bilo kakav kontakt ili uplitanje može da bude veoma opasno po njihov život i zdravlje kao društva."

Za susede nekontaktiranih plemena, realnost izbegavanja kontakta ume da bude nezgodna.

Pogledajte video o amazonskom plemenu čija su srca i mozovi najzdraviji na planeti

https://www.youtube.com/watch?v=o3P0hLcwN1o

Dok nas Tomas vodi preko šumske čistine na kojoj se susreo sa Maško Pirom, on zastaje, zviždi kroz ruke i potom čeka u tišini.

„Ako odgovore, moraćemo da se okrenemo i odemo", kaže on.

Sve što čujemo je pesma insekata i ptica.

„Nisu ovde."

Tomas smatra da je vlada ostavila stanovnike Nueva Okeanija prepuštene samima sebi i da sami rešavaju ovu napetu situaciju.

On sadi hranu u njegovom vrtu kako bi Maško Piro mogao da je uzima.

To je sigurnosna mera koju su on i drugi seljani osmislili da bi pomogli njihovim susedima i istovremeno zaštitili sami sebe.

„Voleo bih da znam njihov jezik da mogu da im kažem: 'Evo ovde imate ove plantane (banana za kuvanje), to vam je dar'", dodaje on.

„'Možete slobodno da ih uzmete. Ne pucajte u mene.'"

Na kontrolnom punktu

Skoro 200 kilometara jugoistočno na drugoj strani guste šume, situacija je veoma drugačija.

Tamo, pored reke Manu, Maško Piro žive u oblasti koja je zvanično priznata kao šumski rezervat.

Peruansko Ministarstvo za kulturu i Fenamad ovde drže kontrolni punkt „Nomole“, na kom radi osam agenata.

Postavljen je 2013. kada se sukob između Maško Pire i lokalnih seljana završio sa nekoliko smrti.

Kao šef kontrolnog punkta, posao Antonija Trigosa Idalga je da spreči da se to ponovi.

Maško Piro se pojavljuju redovno, ponekad nekoliko puta nedeljno.

Ovo nije ona grupa iz blizine Nueva Okeanije, a agenti ne veruju da se one međosobno poznaju.

Uvek izlaze na čistac na istom mestu.

„Tamo počinju da viču“, kaže Antonio pokazujući preko široke reke Manu na malu plažu sa druge strane.

Oni traže plantane, juku ili šećernu trsku.

„Ako im ne odgovorimo, ostanu da sede tamo čitav dan i čekaju“, kaže Antonio.

Agenti se trude da to izbegnu, u slučaju da tuda naiđu turisti ili lokalni brodovi.

I zato im obično udovoljavaju.

Kontrolni punkt ima mali vrt u kojem oni uzgajaju hranu.

Kad se isprazni, oni traže zalihe od lokalnog sela.

Ako one nisu dostupne, agenti zamole Maško Piro da dođu za nekoliko dana.

To je do sada funkcionisalo i bilo je vrlo malo sukoba u poslednje vreme.

Ima četrdesetak ljudi koje Antonio viđa redovno - muškarci, žene i deca iz nekoliko različitih porodica.

Oni daju sebi ime po životinjama.

Poglavica se zove Kamotolo (medonosna pčela).

Agenti kažu da je on strog čovek i da se nikad ne smeši.

Drugi lider, Tkotko (lešinar) je više šaljivdžija, smeje se mnogo i šali se sa agentima.

Tu je i mlada žena Jomako (zmaj) za koju agenti kažu da takođe ima dobar smisao za humor.

Čini se da se Maško Piro ne zanimaju previše za spoljni svet, ali ih zanimaju lični životi agenata koje sreću.

Raspituju se za njihove porodice i gde žive.

Kad je jedna agentkinja bila trudna i otišla na porodiljsko, doneli su zvečku napravljenu od grla majmuna urlikavaca da se beba igra sa njom.

Zanima ih odeća agenata, naročito sportska odeća u crvenoj i zelenoj boji.

„Kad krenu da nam prilaze, obučemo staru raspalu odeću bez dugmadi da nam je ne bi uzeli", kaže Antonio.

„Ranije su nosili vlastitu tradicionalnu odeću - vrlo lepe suknje napravljene od tkanja iz vlakana insekata koje su sami napravili.

„Ali sada neki od njih, kad prolaze turistički brodovi, dobijaju odeću ili čizme", kaže Eduardo Pančo Pisarlo, agent sa kontrolnog punkta.

Ali svaki put kad ih tim pita za život u šumi, Maško Piro prekidaju svaki razgovor.

„Jednom sam ih pitao kako pale vatru", kaže Antonio.

„Rekli su mi: 'Imate drva, znate i sami.' Insistirao sam, a oni su mi rekli: 'Vi već imate sve ove stvari - zašto želite to da znate?'".

Ako se neko dugo ne pojavi, agenti pitaju gde je on.

Ako Maško Piro kažu: "Ne pitaj", onda oni pretpostavljaju da to znači da je taj neko umro.

Posle više godina kontakta, agenti i dalje znaju vrlo malo o tome kako Maško Piro žive ili zašto i dalje ostaju u šumi.

Veruje se da bi mogli biti potomci domorodačkih naroda koji su pobegli duboko u džunglu krajem 19. veka, bežeći od iskorišćavanja i široko rasprostranjenog masakra takozvanih „barona gume".

Stručnjaci misle da bi Maško Piro mogli biti bliski srodnici Jina, domorodačkog naroda iz jugoistočnog Perua.

Oni govori starinskim dijalektom istog jezika, koji, agenti, koji su takođe Jine, mogli da nauče.

Ali pripadnici naroda Jine su odavno rečni narod, farmeri i ribari, dok su Maško

Piro izgleda zaboravili kako se rade te stvari.

Možda su postali nomadi i lovci-sakupljači da bi ostali bezbedni.

„Ono što znam sada je da ostaju u jednoj oblasti neko vreme, podignu kamp i čitava porodica se tu okupi", kaže Antonio.

„Čim uspeju da ulove sve što ima na tom mestu, presele se na neku drugu lokaciju.""

Israil Akvis iz Fenamada kaže da je više od 100 ljudi dolazilo da kontrolnog punkta u razna vremena.

„Traže banane i kasavu da bi malo osvežili ishranu, ali neke porodice nestanu mesecima ili godinama potom", kaže on.

„Oni samo kažu: 'Odlazim na nekoliko meseci, potom ću se vratiti. 'I onda se samo pozdrave.

Maško Piro u ovoj oblasti su dobro zaštićeni, ali vlada gradi put koji će ga spojiti sa oblasti u kojoj je ilegalno rudarstvo široko rasprostranjeno.

Ali za agente je očigledno da Maško Piro ne žele da se pridruže spoljnom svetu.

„Na osnovu mog iskustva ovde na punktu, oni ne žele da postanu 'civilizovani'", kaže Antonio.

„Možda će deca želeti, kad odrastu i vide nas da nosimo odeću, možda za 10 ili 20 godina.

„Ali odrasli to ne žele. Oni čak ne žele ni da mi budemo ovde", kaže on.

Predlog zakona vlade je prihvaćen 2016. prema kojem se rezervat Maško Piro proširuje na oblast koja će obuhvatiti i Nueva Okeaniju.

Međutim, to nikada nije bilo pretvoreno u zakon.

„Kao domorodački narod mi imamo obavezu i pravo da se zauzmemo za sebe", kaže Tomas.

„Mi želimo da oni budu slobodni poput nas.

„Znamo da su živeli veoma mirno godinama, a sada njihove šume nestaju - uništavaju se."

• Čovek koji je upoznao najizolovanije pleme na svetu
• Život u miru i slobodi - šta možemo da naučimo od izolovanih plemena
• Janomami: Kako izgleda život u džungli
• „Ovo je genocid": Neuhranjeni starosedeoci prebačeni iz džungle u brazilske bolnice
• Svirepo ubistvo koje otkriva tajne naroda Amazonije
• Poslednji preživeli: priča o „najusamljenijem čoveku na svetu“