Dejana Vukadinović - BBC novinarka  [ BBC ]

06. 11. 2025. 13:07   >>  14:40

Šta delimična obustava švedske pomoći državnim organima znači za Srbiju

Švedska je u poslednjih osam godina uložila više od 100 miliona evra, ali je zbog društven-političke situacije u Srbiji odlučila da uskrati novac pojedinim državnim organima.

Hladan tuš za Srbiju stigao je sa severa Evrope.

Posle oštre rezolucije Evropskog parlamenta i najnovijeg izveštaja Evropske komisije, Švedska, jedan od većih stranih donatora u Srbiji, delimično će obustaviti pomoć državnim organima, a taj novac preusmeriće civilnom sektoru.

„Švedska vlada već neko vreme primećuje nedostatke spremnosti vlasti (u Srbiji) da sprovede neophodne reforme, posebno u oblastima vladavine prava, demokratskog upravljanja i borbe protiv korupcije.

„Zapažanja se ponavljaju i u izveštajima Evropske komisije o zemljama, i u svetlu tih dešavanja, Švedska je odlučila da preraspodeli pomoć", kažu iz švedskog Ministarstva spoljnih poslova za BBC na srpskom.

Švedska je u poslednjih osam godina uložila više od 100 miliona evra u Srbiju.

Koji projekti će biti pogođeni najnovijim potezom njene vlade, odlučiće Švedska agencija za razvojnu saradnju (SIDA), dodaju u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Ako su takvi stavovi zvanični", oni ne odražavaju realno stanje, a ni duh partnerstva dve zemlje, odgovorilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

„Srbija je suverena država i reforme sprovodi u skladu sa ustavom, zakonima i evropskim obavezama, ali ne pod pritiscima, uslovljavanjima ili političkim etiketama“, poručili su.

Promena odnosa Vlade Švedske prema Srbiji je loša vest, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik države, najavljujući da će da razgovara sa premijerom te zemlje, kako bi pokušao da tu odluku promeni.

Evropska unija je (EU) je ubedljivo najveći ulagač novca u Srbiju u poslednje dve decenije, podaci su EU u Srbiji.

U poslednjih 10 godina, EU je u Srbiju uložila više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava, objavio je istraživački centar Demostat 2024.

Evropska unija je toliko novca uložila u Srbiju da bi svaka treća kuća trebalo da istakne evropsku zastavu, ali zbog kontrolisanih medija o tome se ne govori, rečeno je 17. oktobra 2025. na panelu Spoljna politika EU na Zapadnom Balkanu u Beogradu, preneo je Fonet.

• Koliko srpska privreda zavisi od stranih investitora
• Od pravosuđa do domova zdravlja: Gde je sve USAID pomagao u Srbiji
• Tužilaštvo u Srbiji 'češlja' poslovanje nevladinih organizacija zbog USAID-a

Švedska ulaganja u Srbiji

Diplomatski odnosi Beograda i Stokhloma uspostavljeni su još 1917, a podršku Srbiji godinama pruža švedska SIDA.

Najnovijom odlukom, Švedska će do kraja godine skresati budžet predviđen za državne organe u Srbiji za oko 454.000 evra.

Finansijska injekcija za 2026. biće 'tanja' za milion evra, kažu iz švedskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Švedska je već slala upozorenje o stanju u ovim oblastima.

„Ne očekujem da će taj iznos mnogo uticati na budžet Srbije, ali je ovo jaka i moćna politička poruka", ukazuje Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, za BBC na srpskom.

Finansijska podrška reformama u Srbiji ide posredstvom švedskih institucija koje sarađuju sa srpskim vlastima:

• srpska i švedska policija sarađuju više od 20 godina i Stoklhom je u tom periodu uložio oko 16 miliona evra;
• saradnja Republičkog geodetskog zavoda Srbije i švedske agencije za kartografiju, katastar i registraciju zemljišta počela je više od 15 godina, za šta je Stokhlom izdvojio više od 4,5 miliona evra;
• više od 6,3 miliona evra uloženo je kroz saradnju švedske agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva zaštite životne sredine u Srbiji u poslednjih 14 godina;
• od januara 2025. sarađuju i švedska i srpska poreska uprava, a vrednost dogovorene pomoći je oko milion evra.

*Ministarstvo spoljnih poslova Švedske za BBC

Švedskim novcem pomaže se i rad nevladinih organizacija u Srbiji, fakulteti, mediji i privreda.

„Pravi se jasna razlika između države, akademske zajednice i medija.

„Iako su fakulteti i univerziteti u Srbiji državni, pomoć za njih ne ubraja se u iznos predviđen za javne organe", objašnjava Selaković.

Švedska podržava Srbiju na njenom putu ka članstvu u EU, ali ono zahteva političku volju, kontinuirani napor i istinsku posvećenost, kažu iz švedskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Očekujemo da će srpska vlada sprovesti ono na šta se obavezala, a to uključuje reforme koje štite osnovne evropske vrednosti i otvaraju put ka članstvu u EU", poručuju.

Odluka o predviđenoj preraspodeli ili smanjenju pomoći ne može da bude poništena, dodaju iz Stokholma.

„Buduća raspodela novca zasnivaće se na opipljivim rezultatima i dokazanoj posvećenosti reformama", stav je švedskih vlasti.

Pored Švedske, Srbiju su do sada pomagale i druge države, najviše stubovi EU - Francuska (155 miliona evra) i Nemačka (53 miliona evra), potom Sjedinjene Američke Države (41 miliona evra) i Švajcarska (25 miliona evra), podaci su Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o razvojnoj pomoći iz 2023.

„Međutim, primetno je da sve države uopšteno smanjuju finansijsku pomoć, jer se novac usmerava ka Ukrajini", kaže Bojana Selaković.

Pogledajte video: Nova pravila za ulazak u EU - kako da se prijavim

Oštre kritike iz Brisela

Vlasti u Srbiji ponavljaju da je strateški cilj ulazak u EU, ali Beograd već četiri godine ne otvara nijedno pregovaračko poglavlje.

Srbija ima status kandidata za pristupanje EU od 2012. godine.

U izveštajima Evropske komisije o napretku država kandidata, iz godine u godinu se ukazuje da nema napretka u vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi govora.

Pad betonske nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je poginulo 16 ljudi, a jedna devojka teško povređena, pokrenuo je talas antivladih protesta koji traju do danas.

„Ovaj tragični događaj podstakao je masovne studentske i građanske proteste širom zemlje, kao i blokade protiv korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti vlade, uz izveštaje o prekomernoj upotrebi sile protiv demonstranata", ukazuju u najnovijem izveštaju iz novembra 2025. godine.

Incidenti i sve što se kasnije dešavalo dodatno su produbili podele u srpskom društvu, dodaje se.

Najnoviji izveštaj Evropske komisije predstavljen je u danu kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio upravo u Briselu, na međunarodnom panelu o proširenju EU.

„Izveštaj ima mešovite ocene, od kritika do važnih preporuka za napredak na evropsku putu.

„Pažljivo ćemo ga proučiti", rekao je.

Poslednjih meseci, policija je u više navrata optuživana za prekomernu upotrebu sile.

U Srbiji su u toku dva tužilačka postupka koja istražuju moguću korupciju u rekonstrukciji nadstrešnice.

Na suđenja se, međutim, i dalje čeka.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Evropski parlament o Srbiji: 'Dijagnoza jednog sistema' i 'najoštrija rezolucija do sada'
• Zašto Srbija i dalje čeka EU novac koji su njeni susedi dobili
• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji
• 'Nema prečica u pristupanju EU': Kaja Kalas u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji i Kosovu
• Zašto se u Srbiji pominju „strani agenti"
• Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen