[ Слободна Европа ]

28. 03. 2023. 20:04   >>  07:12 2

ТУЖИЛАШТВО НА ПОТЕЗУ

Наредних дана кривична пријава због мучења Јована Мрваљевића

Врховно државно тужилаштво заинтересовало се за случајеве полицијске тортуре и затражило од подгоричког тужилаштва да достави пријављене случајеве, тек након што је портал Либертас, позивајући се на податке Еуропола, објавио фотографије мучења ухапшених лица од стране полицијског Тима за подршку Сектору за борбу против организованог криминала (СПБОК). Иако је дио адвоката ухапшених који су претрпјели полицијску тортуру, прије двије године поднио пријаве подгоричком тужилаштву, ови случајеви нијесу до данас добили епилог.

И Акција за људска права тврди да су неки од "злочина са фотографија одавно пријављени тужилаштву", али да их оно "није процесуирало из непознатих разлога".

Подгоричко тужилаштво доставило је Врховном извјештај о пријављеним случајевима полицијске тортуре, потврдио је Радију Слободна Европа (РСЕ) руководилац тужилаштва у Подгорици, Душко Милановић.

Милановић каже да се ради о тајним подацима те да је ријеч о више кривичних пријава поднесених прије маја 2022., од када је он на челу тужилаштва.

"Тужилаштво у Подгорици није имало фотографије које је објавио Либертас", рекао је Милановић.

Како је 23. марта објавио Либертас, припадници специјалног полицијског тима СПБОК су током 2020. године "отимали људе и држали их у својим, тзв. штек становима, тукли их, стављали им пиштољ у уста, мучили их струјом, гушили их, пријетили им и омаловажавали их и према њима нечовјечно поступали."

У вријеме мучења, командант СПБОК био је Мирко Бановић, шеф одсјека Зоран Лазовић, а његов син Петар је био задужен за координацију.

Зорана Лазовића је премијер Дритан Абазовић оптужио да је "шеф 'Кавачког клана' унутар система и дио шире групе Радоја Звицера".

Петар Лазовић је у списима Еуропола означен као припадник "Кавачког клана", а жртве тортуре се у највећем броју случајева доводе у везу са супротстављеним криминалним "Шкаљарским кланом". Већина њих је судски процесуирана због планирања или напада на припаднике "Кавачког клана".

Лазовић је у притвору од јула 2022. године, јер га Специјално државно тужилаштво сумњичи да је био члан криминалне организације, као и за шверц дроге те оружја.

Лазовић је о мучењу људи причао са Радојем Звицером, који слови за вођу "Кавачког клана" и неријетко му је о томе слао фотографије, пише Либертас позивајући се на податке Еуропола. Обавјештавао је и Дарка Шарића, Николу Спасојевића, Вељка Беливука и Марка Миљковића.

Поред Лазовића и Бановића, у полицијском тиму су били Предраг Јестровић, Југослав Раичевић, Слободан Мићковић, Иван Ђоковић, Иван Стаматовић, Жељко Радуновић, Дражен Мирановић, Сеад Лубодер, Вук Шуковић, Момо Мирковић, Мирко Ђукић, Милорад Митровић и Нешко Јаредић.

"Судећи према налазима Еуропола и транскриптима разговара, неки од њих су чинили, присуствовали или знали да се чине кривична дјела тортуре над ухапшеним људима", наводи портал.

Да су мучени и пребијани у другој половини 2020. године од специјалног полицијског тима СПБОК, још прије двије године пријавили су Никшићани Јован Мрваљевић и Миле Јовановић, Цетињанин Стеван Ковач и Подгоричанин Милош Марковић - потврдили су њихови адвокати.

Случај Мрваљевић

Истог дана, 30. децембра 2020. године, полиција је мучила Мрваљевића и Јовановића. Адвокатица Татјана Павличић за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже да је на фотографији из Ургентног њен брањеник, Јован Мрваљевић.

"На фотографији се види да доктори реанимирају Мрваљевића због посљедица невиђене и бруталне тортуре физичком силом и дављењем. Њега су припадници специјалне полиције транспортовали у Ургентни центар у несвјесном стању, а касније су му рекли да је био на оживљавању", истиче Павличић.

Ту фотографију је Петар Лазовић, наводи Еуропол у 23.24 сати, послао шефу "Кавачког клана" Радоју Звицеру, уз поруку: "Овај ми умрије, пи".

Иако је Мрваљевић у јануару 2021. године тврдио да га је полиција мучила, Павличић није имала довољно доказа за кривичну пријаву већ само "извјештај љекара интернисте у коме пише да није било видљивих повреда".

Прецизирала је да ће наредних дана поднијети кривичну пријаву.

Мрваљевић је ухапшен у новембру 2021. године због сумње да је дио групе која је планирала убиство једног од вођа кавачког клана Слободана Кашћелана.

Случај Јовановић

Да је и Миле Јовановић "у два наврата" био жртва овог полицијског тима, потврдила је РСЕ његова адвокатица Милена Брновић, која то поткрепљује "комуникацијом Звицера и Лазовића".

"Ово због тога што су поруке у којима Звицер даје упутства Лазовићу да 'хапси' Мила, упућене 30. децембра 2020. године, Јовановић тада добија писани позив да се јави полицијском одјељењу у року ОДМАХ. Када се јавио, муче га и злостављају заједно са Мрваљевићем. Уз то му пријете рођеном сестром која је тада била у другом стању", наводи Брновић.

За мучење које се, тврди Брновић, догодило приликом хапшења Јовановића у јануару 2021., она је поднијела кривичну пријаву и он је тим поводом саслушан. На саслушању је, каже Брновић, поменуо Петра Лазовића и друге "именом и презименом", који су саслушани тек годину касније.

Јовановић је ухапшен у јануару 2021.године, а Специјално државно тужилаштво га оптужује да је био члан криминалне групе која покушала да убије Вељка Беливука и Марка Миљковића у јануару 2021. године у Тивту, који су блиски једном од вођа "Кавачког клана", Радоју Звицеру.

Случај Ковач

На једној од фотографија Либертаса је још једна жртва полицијске тортуре, Цетињанин Стефан Ковач, потврдио је за РСЕ његов адвокат, Дамир Лекић.

"Ријеч је о фотографији на којој је приказано лице са зеленом пластичном кесом обмотаном око главе, коју чврсто држи полицијски службеник који над Ковечем врши тортуру", каже Лекић.

Према његовим ријечима, полицијска тортура се догодила у јулу 2020. Лекић је одмах пријавио мучење и тортуру подгоричком тужилаштву, али до данас, како тврди адвокат, тај случај није добио епилог.

Ковач је ухапшен у јулу 2020. године, а Специјално државно тужилаштво га терети да је био члан криминалне организацији, која је имала задатак да убије у Бечу 2020. Дејана Кашћелана, који се доводи у везу са "Кавачким кланом".

Пресуду Вишег суда, који је на три године затвора осудио Ковача, недавно је укинуо Апелациони суд.

Случај Марковић

Још један ухапшени се препознао на фотографији коју је објавио Либертас, Подгоричанин Милош Марковић, потврдио је на Фејсбуку његов адвокат, Велибор Марковић.

"Фотографија је направљена док је био у бесвјесном стању, након тортуре коју је над њиме спроводила полиција. Њен аутор је највјероватније неко од оних ко је тортуру спроводио. Иначе, о томе је у марту 2021. обавијештен Виши суд у Подгорици, током испитивања законитости оптужнице, али без икаквог ефекта и реакције", наводи адвокат Марковић.

Марковић је ухапшен крајем јула 2020. године у Улцињу. Специјално државно тужилаштво је против њега и још три особе подигло оптужницу због чланства у криминалној групи одговорној за убиство Саше Кликовца, које се догодило тог мјесеца. Наводно је био члан "Загоричког клана", који је дио "Кавачког".

Акција за људска права је саопштила да је у посљедње три године 11 особа пријавило изнуђивање исказа од припадника СПБОК, а то су: Јован Мрваљевић, Миле Јовановић, Стефан Ковач, Милош Марковић, Срђан Вушуровић, Никола Дрецун, Горан Брајовић, Урош Вучинић, Марко Шуковић, Јован Милковић и Маринко Рајковић.

Гдје су данас полицајци које је нотирао Еуропол?

Од 15 полицајаца - који је нотирао Еуропол, а који су, према њиховим налазима и транскриптима разговара, "чинили, присуствовали или знали да се чине кривична дјела тортуре над ухапшеним људима" - у затвору је Петар Лазовић, један службеник је споразумно прекинуо радни однос, петорица су радно ангажована, док је њих осам нераспоређено (без радних задатака).

Ово је незванично речено Радију Слободна Европа у полицији.

Како је РСЕ речено у полицији, суспензија полицајаца није могућа до отварања кривичног поступка у коме је запријећена минимална казна од шест мјесеци.

Комитет Уједињених нација против тортуре 2014. године и прошле године изричито је захтијевао од Црне Горе да се сви службеници под истрагом за дјела злостављања одмах удаљавају са дужности и током трајања кривичног поступка, навела је Акција за људска права.

Тим за подршку СПБОК расформиран је у марту 2021. године, након што је за директора Управе полиције именован Зоран Брђанин.