Друштво

[ M.R. ]

28. 04. 2022. 06:39   >>  09:08 1

ĐUROVIĆ ZA PORTAL

Ohrabruje napredak u mjerljivim naučnim rezultatima UCG

Napredak u mjerljivim naučnim rezultatima na Univerzitetu Crne Gore ohrabruje, ali bih volio da je dinamika bolja. Mnogo je bitnije da poboljšamo sistem kontrole i unapređenja kvaliteta obrazovnog procesa, naučnih rezultata i saradnje sa privredom, a rast na listama rangiranja će doći sam po sebi. To za Portal RTCG kaže akademik Igor Đurović.

Vi ste redovni profesor UCG-a i akademik CANU-a. Pitanje koje se nameće na početku je kako cijenite stanje i perspektive nauke u Crnoj Gori?

Nauka je na neki način formirana u Crnoj Gori kao strano tijelo. Univerzitet i Akademija su osnovani prije oko 5 decenija van Jugoslovenskog programa razvoja nauke koji je bio utemeljen na tri velika instituta Mihailo Pupin-Ruđer Bošković-Jožef Stefan, u nerazvijenom području (ko se sjeća FNP), sa slabom saradnjom sa privredom, itd. Nije prošlo dvije decenije do punoljetvstva, a stigao je period ekonomske krize, zatim ratovi, pa duga tranzicija. Teško da se nauka mogla porađati u težim okolnostima. Ujedno, mi smo malo društvo gdje znanje nije na nekoj cijeni. Imamo fragmentiranu nauku, nauku pojedinaca ili malih timova, sa svega nekoliko širih grupa. Ipak, napredujemo, gotovo sa svih fakulteta danas ljudi publikuju radove, učestvuju na međunarodnim konferencijama i projektima, a uvedeni su i mjerljivi naučni kriterijumi za doktorate i izbore u zvanja. Napredak postoji, ali je po mom mišljenju spor. Strateška dokumenta koja se odnose na segment naučno-istraživačke djelatnosti su po pravilu nerealna, često su preformulisane verzije EU strategije, te akcenat stavljaju na oblasti u kojima nema potencijala za nauku u Crnoj Gori, bez obzira što postoji zacrtani ekonomski prioritet. Nažalost, ovakvi pristupi ne pomažu razvoj nauke u Crnoj Gori.

Teško je u ovim ekonomskim uslovima razmišljati o nekom programu za zadržavanje mladih naučnika u Crnoj Gori, ali i za motivaciju talentovanih za naučnu karijeru. Koji bi to pristup omogućio da se to makar djelimično ostvari?

Veoma teško pitanje. Moramo misliti dugoročno i u skladu sa time kreirati dugoročne programe u vidu naučnih projekata koje finansira država i na osnovu kojih se naučna karijera istraživača može pratiti i planirati godinama unaprijed, sa ciljem da se formiraju veće grupe i centri koji su prepoznati u svijetu. Osnovni problem svih dosadašnjih programa finansiranja je bio što počnu i prekinu se veoma brzo, možda baš u trenutku kada dobijeni rezultati zavrjeđuju dalje finansiranje. Mnogo je bolje imati određena sredstva sa kojima se može planirati na duži rok, a još bolje izvor sredstava koji je dugoročno namijenjen za nauku. U nekim zemljama nauka se finansira tačno iz određene prihodovne strane budžeta (npr. igara na sreću ili slično). U poređenju sa regionalnim univerzitetima imamo veoma mali broj saradnika u nastavi, a u istraživanju ih po pravilu nemamo. Elektrotehnički fakultet je do ove godine nastavu za preko 1000 studenata na svim programima i godinama izvodio sa 15 saradnika za sve laboratorijske, računske i druge vježbe. Tek ove godine smo dobili mogućnost da zaposlimo nekoliko mladih ljudi. Ovo je daleko ispod regionalnog standarda, a kamoli EU.

Mogao bih mnogo pisati na ovu temu, ali nemam definitivno rješenje. Smatram da je najprije bitna društvena spoznaja i spoznaja nadležnih organa da je nauka važna, a onda treba jasno opredijeliti značajnija sredstva kojima će se nauka i finansirati. Rezultati neće doći brzo. Neki dan sam pročitao da su kolege Latinovići sa Poljoprivrednog fakulteta napravili doprinos u liječenju neke gljične infekcije kod vinove loze. Sjećam se da su mi problem i ideju izlagali prije deset godina. Nekim stvarima treba mnogo vremena da sazru.

Za IT kažu da je ”industrija za siromašne”, ili šansa za siromašne. Da li je realno da Crne Gora ovaj sektor učini pokretačem stabilnog privrednog rasta i razvoja? Koliko je u tom smislu važna edukacija i šta bi u tom smislu trebalo promijeniti?

Jeste to je industrija za sirotinju i šansa za sirotinju. Kako nemamo neku drugu održivu industriju osim turističku, to nam je ovo ključna prilika koju ne bi smjeli da propustimo. Bez adekvatne edukacije nema IT industrije. Problema je mnogo, a osnovni je taj što fakulteti u ovom trenutku ne mogu da „produkuju“ više od nekoliko desetina kvalitetnih IT stručnjaka godišnje. Više je razloga, prvenstveno činjenica je da je postizanje visokog nivoa IT znanja veoma teško, a s tim u vezi, IT mora da se izučavaju znatno više na nivou osnovne i srednje škole. Trenutno stanje je takvo da su znanja koja posjeduju mlade generacije, prije upisa na fakultet, potpuno neadekvatna i nisu na nivou „regije“, a da ne govorimo o razvijenom svijetu. Dok se programi u osnovnoj i srednjoj školi ne unaprijede i poveća broj nastavnog kadra na tom nivou obrazovanja ostaćemo u najboljem slučaju sa do 100 visikokvalitetnih IT stručnjaka na godišnjem nivou od koji će jedan dio neumitno otići van Crne Gore. Ovim ne aboliram Univerzitet koji mora da proširi ponudu IT programa i da inovira postojeće.

UCG ima svega oko 400 istraživača. Kako se, s obzirom na tu činjenicu, a i veličinu zemlje, UCG kotira na ljestvicama nauke? Koju listu ili ”mjeru” kvaliteta bi izdvojili?

Živimo u svijetu u kojem se sve pokušava kvantifikovati i uporediti što ponekad nije baš jednostavno, a često ni objektivno. Da bi to malo pojasnili za one koji prate sport postoje poznata rangiranja: FIFA rangiranje državnih fudbalskih reprezentacija, liste bokserskih profesionalaca, rangiranje NCAA košarkaških timova, rangiranje šahista. Karakteristika svih ovih rangiranja je da se ne mogu sastati svi entiteti u nekom sportu pa se mora razviti određena metodologija poređenja. Poređao sam ih onako kako ih sportska javnost doživljava: rangiranje fudbalskih reprezentacija se smatra dosta neobjektivnim dok se rangiranje šahista smatra realnim. Drugi tip rangiranja koji mi sada pada na pamet su kreditni rejtinzi koje dodjeljuju međunarodne revizorske kuće i agencije. Tokom krize hipotekarnih kredita prije desetak godina bankrotiralo je nekoliko banaka sa najvišim rejtintinzima (AAA). Nije mnogo jednostavnije rangirati ni univerzitete.

Premda rangiranje univerziteta potiče iz anglosaksonskih zemalja ono je postala tema naučne zajednice tek kada je kineski Jiao Tong univerzitet počeo da 2003. publikuje svoju listu koja se kolokvijalno naziva Šangajskom (pravo ime je Academic Ranking of World Universities). Osnovni cilj ove liste je poređenje Kineskih sa vodećim svjetskim univerzitetima. Problem liste je prenaglašenost dvije kategorije: 30% nose Nobelove i slične nagrade, a 20% nose samo dvije naučne publikacije (Science i Nature). Ovakvo rangiranje je pogodno za poređenje velikih i bogatih univerziteta, a mnogo manje je pogodno za ostale. Druge dvije najpoznatije liste su THE (od 2010) i QS (od 2004). Koliko mi je poznato Univerzitet Crne Gore se rangira na poziciji 1200+ na THE listi.

Vebometriks (Webometrics) rangira na osnovu 3 kriterijuma ali koji se mogu podijeliti u dvije grupe: 50% je vidljivost, a 50% naučni rezultati. Dobra strana je što je ovom listom obuhvaćeno preko 30000 entiteta u obrazovanju, jer su danas svi „vidljivi“. „Vidljivost” se mjeri preko veb sajta institucije i preko broja spoljnih linkova prema veb sajtu. Ovaj indikator nije prisutan u drugim sistemima rangiranja. Kako se na društvenim mrežama može manipulisati „lajkovima“ tako je i ovo podložno manipulaciji. Problem je i način na koji se mjeri naučni uticaj univerziteta. Na primjer podkategorija „otvorenost“ vezana je za citiranost koja nosi 10% težine ocjenjivanja, ali njom se eliminiše 20 najcitiranijih naučnika univerziteta, a onda je obuhvaćeno narednih 200-tinjak naučnika. Ovo je sa stanovišta Univerziteta Crne Gore, koji ima jako malu ”populaciju” naučnika, izrazito nepovoljno.

Ovo nisu jedina rangiranja. Grupa uglednih španskih univerziteta i Španski naučni savjet lansirala je 2009. projekat SIR World Ranking koji rangira države ali i institucije po naučnim performansama (broju publikacija, broju citata i drugim mjerljivim indikatorima naučnog rada). Istraživanje se obavlja putem baze naučnih podataka sa Scopusa što je restriktivnije nego Google Scholar kod Vebometriks. Podaci o Crnoj Gori mogu se naći OVDJE, dok je Univerzitet Crne Gore kao jedina naša rangirana institucija dostupan na linku

Lista prati naučne doprinose i indikatore naučnog rada. Rangirano je preko 4000 institucija, što je rekao bih dobar balans između selektivnih QS, THE i Šangajske liste sa jedne strane i neselektivnog Vebometriks rangiranja. Univerzitet Crne Gore je u sredini ove liste, a u regiji Istočna Evropa je u prvoj trećini. Ako pogledate analizu za Univerzitet Crne Gore uočićete da je ukazano da je uporediv sa Univerzitetom u Splitu koji je po veličini sličan sa Univerzitetom Crne Gore, ali ima ako se ne varam budžet od države oko tri puta veći od Univerziteta Crne Gore.

I ovdje je uočljivo, kao i na osnovu podataka sa Vebometriksa da po naučnim rezultatima u posljednje vrijeme Univerzitet Crne Gore napreduje. Pretpostavljam da je razlog u većem broju istraživača koji publikuju u međunarodnim časopisima i ostvaruju kontakte i saradnju sa svjetskim institucijama, a biće da ulogu igra i dosljednija primjena pravila o izborima u akademska zvanja, te materijalna motivacija kroz podršku publikovanju radova.

U svakom slučaju napredak u mjerljivim naučnim rezultatima ohrabruje, ali ja bih volio da je dinamika bolja. Mnogo je bitnije da poboljšamo sistem kontrole i unapređenja kvaliteta obrazovnog procesa, naučnih rezultata i saradnje sa privredom, a rast na listama rangiranja će doći sam po sebi.

Kako uopšte gledate na budućnost malih univerziteta u svijetu? Da li će izdržati konkurenciju velikih, naročito u postkovid obrazovnim modelima?

Mnogi predviđaju loše dane za male univerzitete. Istina ova predviđanja nisu nova. Čuo sam ih prije desetak godina kada su se pojavili prvi „masovni open onlajn kursevi“ na univerzitetskom nivou koje je pohađalo na desetine hiljada polaznika. Neke od ovih kurseva i programa organizovali su najpoznatiji univerziteti svijeta. Zatim je slijedila poplava open onlajn univerzita. Sve je ovo i dalje živo, ali je do pojave koronavirusne pandemije univerzitetska zajednica postepeno „hlađena“ od ovog oblika obrazovanja. Razlog je u tome što je uočeno da je znanje koje dobije prosječni student nakon završetka onlajn programa znatno manje od onoga u klasničnom obrazovnom sistemu.

Procjene su da se na 3 ili 4 godine gubi jedna godina u znanju (po objektivnim testovima). Izgleda da je znanje koje se dobija od nastavnika i saradnika u nastavi precijenjeno u odnosu na ono znanje koje se dobija „bočno“ od kolega ili u zajednici koja pita i diskutuje uživo. Koronavirusna infekcija je ponovo aktuelizovala priču o malom broju „provajdera“ dodiplomskog obrazovanja - nekih 20-30 univerziteta koji bi nudili programe koji bi se djelimično ili uglavnom realizovali „na daljinu“. Ovo neće ići brzo, ali očigledno se na tome radi, a to je „igra“ u kojoj mali univerziteti, odnosno većina njihovih programa, nemaju šansu. Niko u ovom trenutku ne predviđa mogućnost da se postdiplomski istraživački studijski programi mogu organizovati „na daljinu“.

Da nas ne bi „iznenadio snijeg u januaru“ treba da postepeno transformišemo sve programe, a posebno specijalističke, magistarske i doktorske studije ka istraživačkoj orjentaciji.

Пратите нас на

Коментари 1

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије