О.З.

18. 09. 2022. 09:42   >>  09:39

ГОРЈАНЦ ПРЕЛЕВИЋ

"Коментарисање одлука правосудних органа је људско право"

Акција за људска права (ХРА) изражава протест због става Удружења судија Црне Горе да се “коментарисање неправоснажних судских одлука, ма колико исте провоцирале неку од страна у поступку, сматра изузетно негативном праксом, јер угрожава објективност, независност и непристрасност суда, без чега нема правичног суђења“, казала је Теа Горјанц Прелевић извршна директорица НВО Акција за људска права.

“Овакав начелно изражен став није у складу са праксом Европског суда за људска права, погрешно тумачи слободу изражавања и одвраћа јавност од критике рада суда и државног тужилаштва, чиме се угрожава достизање владавине права у Црној Гори. Удружење судија Црне Горе је поменути став објавило у реаговању на саопштење Независног синдиката полиције. Овај синдикат је упечатљиво критиковао пресуду Основног суда у Подгорици да на условну казну осуди човјека који је пијан аутом ударио полицајца на дужности, проузроковао му тешке повреде и трајни инвалидитет, као и одлуку државног тужилаштва да се на такву пресуду не жали”, подсјећа Горјанц Прелевић.

Синдикат је, додаје, поред осталог, закључио: “Сваком коме падне на памет да се напије, сједне у ауто и тешко повриједи полицајца на дужности, било ког другог човјека или чак неко дијете све ће бити опроштено ако на суду каже да је имао добар разлог да се напије, да му је жао и да чврсто обећава да се то више неће поновити“.

“У свом реаговању, Удружење судија није оспорило ниједну чињеничну тврдњу коју је саопштио синдикат. Удружење судија није, чак, аргументовано оспорило ни њихове ставове о пресуди (тзв. вриједносне судове), већ им је просто замјерило што такве критичне ставове уопште објављују у односу на пресуде које нијесу постале правоснажне, па чак ни када ће извјесно постати правоснажне, као у овом случају, јер се на пресуду надлежно државно тужилаштво није жалило, а оштећени нема право жалбе против пресуде која није ослобађајућа (чл. 382, тач. 4 ЗКП)”, наглашава Горјанц Прелевић.

Према њеним ријечима, мора се узети у обзир да синдикат у свом саопштењу никога није вријеђао, поготово не на личној основи.

“Нијесу чак навели ни име судије који је пресуду донио, ни име одговорног државног тужиоца који није изјавио жалбу, иако ни навођење њихових имена не би било незаконито. Очигледан циљ синдиката је био да се јавности укаже на судску одлуку, која, по њиховом мишљењу, одражава недопустиво толерантан став суда према наношењу тешких тјелесних повреда у саобраћају под утицајем алкохола, а што никога ко се сам довео у такво стање не оправдава, као што је опште познато (ацтионес либере ин цауса). Дакле, овдје се ради о дебати о питању од јавног интереса, каква у демократском друштву ужива највиши степен заштите, према пракси Европског суда за људска права”, наглашава она.

Акција за људска права, прије свега, указује да, нажалост, заинтересована јавност не може да прочита пресуду Основног суда у Подгорици, и не може да провјери стање ствари на које је указао Независни синдикат полиције, јер судови првостепене пресуде не објављују на страници „судови.ме“, нити их достављају на основу захтјева за приступ информацијама.

“Посебно због такве негативне праксе, која је супротна начелу јавности суђења, саопштења попут овог које је објавио Независни синдикат полиције су неопходна и Акција за људска права им је на томе посебно захвална”, казала је она.

Друго, наводи Горјанц Прелевић, желимо да нагласимо да је Европски суд за људска права одавно утврдио став да изношење вриједносних ставова о поступцима који су и даље у току ни на који начин не може и не смије утицати на правичност суђења, а посебно када такви ставови не садрже погрешне чињеничне тврдње (види нпр. пресуду Великог вијећа у предмету Морице в. Франце, 2015, представка број 29369/10, став 125, у коме се рекапитулира већ утврђена пракса).

“Тај суд је такође објаснио да вођење кривичних поступака спада у питање од јавног интереса, које захтјева висок ниво заштите слободе изражавања, што значи да властима остаје посебно уско поље слободне процјене за ограничење те слободе. Све док критика не представља „неосновани деструктивни напад“ или вријеђање судије „на личном нивоу“, она је у демократском друштву добродошла: „Судству може да користи конструктивна критика“, рекло је Велико вијеће у пресуди Морице, потврђујући право адвоката да јавности скрене пажњу на потенцијалне недостатке у правосудном систему и прије правоснажности пресуде (види ст. 131 и 167)”, напиомиње она.

Европски суд за људска права сматра да би судије требало да толеришу критику: „Имајући у виду да су судије дио основне институције државе, они могу бити предмет личних критика у дозвољеним границама, а не само критике у теоријском или општем смислу.

“Када дјелују у службеном својству, границе прихватљиве критике на њихов рачун су шире него у случају обичних грађана“ (Морице, ст. 131). И употреба циничног тона у коментарима усмјереним на судију није супротна одредбама члана 10 Конвенције (Морице, ст. 161). Наравно, и судије и државни тужиоци морају бити заштићени од неоснованих напада и вријеђања на личној основи, као што и права окривљеног и судски поступак морају бити заштићени од кршења претпоставке невиности”, подсјећа она.

Европски суд је сматрао да они чланци који у том смислу стварно и објективно могу да прејудицирају исход суђења могу бити ограничени наметањем врло благих казни (Ворм в. Аустриа, 2011), и да је неопходно „одржати ауторитет судства и осигурати односе засноване на узајамном разумијевању и поштовању између различитих актера правосудног система“ (Морице, ст. 170).

Међутим, сматра она, вриједносни судови утемељени у чињеницама, и када се тичу првостепених пресуда и других неправоснажних одлука које доносе судије или државни тужиоци, а које су званични и јавни акти државне власти, прихватљиви су и пожељни.

“Акција за људска права сматра да је Независни синдикат полиције изнио управо такве ставове, који могу да допринесу унапређењу рада државних институција и које никако не треба ограничавати. Користимо прилику да поново апелујемо да се и неправоснажне првостепене пресуде објављују, тако да јавност може и сама да прочита образложење судије и оцијени јесу ли критични ставови утемељени или не”, закључила је Горјанц Прелевић.

У публикацији Акције за људска права „Европски суд за људска права и слобода изражавања – збирка билтена“ у поглављу под насловом „Критиковање рада судија и државних тужилаца“ сажето је представљен преглед стандарда из праксе Европског суда за људска права у овој области.

Преглед укључује и поменуту пресуду Морице в. Франце, у којој је Велико вијеће тога суда поновило и систематизовало дотадашњу праксу. Акција за људска права је поносна на то што се ова збирка стандардно користи у едукацији судија Босне и Херцеговине.