О. Зоговић

19. 11. 2022. 07:33   >>  17:06 6

ИЗЛОЖБА У ПЉЕВЉИМА

Како се живјело на црногорском двору

Како се живјело на црногорском двору, како је изгледао огртач краља Николе, прибор за јело краљевске породице, модни аксесоари и посуде за козметику - приближиће нам изложба у пљеваљском Завичајном музеју. Биће изложено 120 експоната, веома занимљивих, као што је, на примјер, упаљач краља Николе, од којег се није одвајао.

Поводом 70 година постојања Завичајног музеја Пљевља и обиљежавања Дана општине Пљевља у оквиру Новембарских свечаности, биће уприличена изложба "Живот на црногорском двору". Изложбу организује Завичајни музеј, у сарадњи са Народним музејом Црне Горе, а отварање је заказано за вечерас у 19 сати.

Поставка изложбе Живот на црногорском двору је замишљена као приказ живота породице, односно династије Петровић – Његош.

Вукан Ражнатовић, кустос Народног музеја казао је Порталу РТЦГ да је поставка изложбе "Живот на црногорском двору" замишљена као приказ живота породице, односно династије Петровић – Његош, а састоји се из четири цјелине.

"Прва је симулација салона у којем су представљени поред, намјештаја предмети који су служили за свакодневну употребу, од прибора за јело до амбијенталних украса. Други сегмент приказује одјећу, од собних огртача, свечаних хаљина и униформе дворске послуге. Поред тога су и модни аксесоари и посуде за козметику. Према изложеним предметима може се видјети, да су у скромној Црној Гори, чланови династије пратили највишу европску моду", казао нам је Ражнатовић.

Трећи сегмент, како је навео, је забава у коме су изложени предмети везани за хобије Петровића - голф, куглање, грамофонске плоче, али највише плијене фото апарати, фотографије и албуми принцезе Ксеније која је била аматер-фотограф.

"Последњи дио илуструје двор као политички центар са приказима грбова, као цивилне и војне управе, одликовања и оружја, које није био саставни дио господаревог живота само у ратним периодима, већ и свакодневнице", рекао нам је Ражнатовић.

Изложени експонати потичу из периода друге половине XIX и самог почетка XX вијека. Какo нам је саопштено, на поставци ће бити изложено 120 предмета, а њихово поријекло и израда потиче како од црногорске израде па до чувених радњи "Meissen" и "Royal Copenhagen".

"Вриједност експоната се може процијенити у финасијској, историјској и умјетничкој вриједности. Незахвално је говорити о првој, а историјска вриједност је свакако најзначајнија за оне предмете који су директо везани за саму личност краља Николе. Како је краљ у својим Мемоарима сам признао да је дневно пушио 60-80 цигарета, негдје је међу најзанимљивијим предметима можда његов упаљач, од којег се сигурно није одвајао током цијелог дана", рекао нам је  Ражнатовић.

Колико се живот на црногорском двору разликовао у односу на европске?

Ражнатовић нам је казао да је црногорски двор, као и сваки европски, имао свој протокол и дворску етикету.

"Господарева дјеца су користила француски језик од малих ногу. Као доказ томе су дневници принцезе Ксеније, који су писани искључино на француском. Међутим као династија која је настала из народа и чији је краљ одрастао као сваки други чобан у Црној Гори, вјероватно је то било далеко мање формално него било гдје друго. Остале владарске породице Европе носиле су терет вишевјековне аристократске ригидности, док су Петровићи одувјек били дио народа, до те мјере да је, према казивању, краљ Никола готово сваког поданика познавао по имену. Сама та чињеница говори о различитости живота у његовој суштини, поред тога што нису заостајали за другим дворовима у луксузу", навео је Ражнатовић.

Када је ријеч о свакодневном животу, свако на двору је имао другачији радни дан.

"Никола I је највише био посвећен вођењу државе, што је укључивало сталну интеракцију са људима, чак и док је писао. Кажу да никада није волио да буде сам. Поред тога веома је волио лов, што је био спорт за њега као и предах од посла. Кћерке су се највише бавиле својим образовањем и појединим хобијима. Имале су тај луксуз, што је ријетко која Црногорка из тога периода имала, да могу уопште да имају хобије. Синови, а нарочито престолонасљедник Данило, били су bon vivanti, и користили су сваку прилику да буду у иностранству. Ово је била нормална ствар код цијеле европске аристократије и добростојећих породица, па не треба чудити да су и они, који су то могли себи приуштити, били чести посјетиоци европских пријестоница", казао је кустос Народног музеја.

Завичајни музеј и даље "подстанар"

Завичајни музеј Пљевља је од оснивања 1952. године смјештен "за привремено“ у тада новоизграђеној згради Дома културе, а у тој установи се надају да ће до следећег, јубиларног десетљећа музеј добити своју зграду.

"Од 2007. године када је започета реконструкција Дома културе, све установе које су биле под његовим кровом, па тако и Музеј, су измјештене у изнајмљене просторе, гдје су могле обављати само оптимални минимум својих дјелатности. По завршетку радова, 2019. године Музеј је, у објекту Дома културе, добио значајно просторо проширење у односу на раније, мада ни то није довољно и оптимално за потребе овог музеја, који је комплексног типа и располаже богатим разноврсним материјалом", казал је Порталу РТЦГ в.д. директорице Завичајног музеја Дејана Дробњак, истичући да је и у скромном простору музеј спроводио своју дјелатност на најбољи могући начин.

Ипак, како је рекла, морају бити задовољни садашњим стањем у музеју, који располаже са два изложбена простора.

"Један изложбени простор искоришћен је за организовање трајне археолошке поставке, обзиром да је био премали за сталну поставку, док се други галеријски простор користи за организовање повремених тематских изложби, каква је и ова која је уприличена поводом јубилеја 70-огодишњице а уједно је организована у сусрет прослави обиљежавања Дана ослобођења Пљеваља", казала нам је Дробњак.

Жеља је да музеј добије простор какав заслужује.

"Обзиром да је пракса да музеји буду засебни објекти, првенствено због сигурносних и заштитних система, због приступачности, организовања рада и спровођења свих видова музејске дјелатности, ми се надамо да ће можда до следећег, јубиларног десетљећа Завичајни музеј добити своју зграду, подигнуту по највећим стандардима, у којој ће бројан музејски материјал бити изложен посјетиоцима, као показатељ богате културне баштине пљеваљског краја", закључила је Дробњак.