Милица Мијатовић

24. 11. 2022. 06:53   >>  12:10

У ЦЕТИЊСКОЈ БОЛНИЦИ

Застој у поступцима вантјелесне оплодње, проблем несташица љекова

У Општој болници Данило I на Цетињу обустављени су поступци вантјелесне оплодње због несташице љекова који се користе у поступцима медицински потпомогнуте оплодње. Парови који сада желе да отпочну поступак принуђени су да то ураде у приватним клиникама гдје укупни трошкови често превазилазе 500 еура, а некад чак и 1.000. Начелник Oдјељења за хуману репродукцију у цетињској болници Жељко Лазовић саопштио нам је да ће ове године у тој болници, усљед недостатка терапија за вантјелесну оплодњу, бити за 30 одсто мање урађених поступака него прије епидемије коронавируса.

Општа болница Данило I на Цетињу једина је државна установа за хуману репродукцију. 

Доктор Жељко Лазовић за Портал РТЦГ објашњава да је несташица љекова који се користе у поступцима медицински потпомогнуте оплодње једним малим дијелом узрокован глобалним дешавањима, епидемијом корона вируса и ратом у Украјини, што је довело до смањења производње истих, тако да су фармацеутске компаније снабдјеле већа тржишта, а наше мало тржиште је остало у другом плану.

Други разлог је, како објашњава, велики дуг Фонда здравства и недостатак средстава за редовно плаћање.

Ступањем на снагу новог Закона о медицински потпомогнутој оплодњи којим се дозвољава већи број поступака о трошку Фонда здравства, а такође и старосна граница помјерена на 45 година, како истиче Лазовић, повећао се и број пацијената који су тиме стекли право на бесплатан поступак.

Проблеми су, каже, почели још почетком ове године, али да су захваљујући некој мањој резерви која је остала од претходне године успјели да ураде око 100 парова у првој половини године.

Лазовић истиче да је у другој половини године, у односу на њихове потребе које исказују, на недјељном нивоу испорука била знатно умањена.

На питање да ли треба да брину пацијенти  који су већ започели терапију за поступак МПО, доктор Лазовић је казао да су за те пацијенте успјели да обезбиједе све што им је потребно до краја поступка.

На поступак вантјелесне оплодње чека више од 30 парова

"Ми смо се трудили да предност приликом укључивања у поступке дамо паровима гдје је женски партнер изнад 40 година као и онима који имају иза себе већ више неуспјелих покушаја као и пацијенткиње са слабом резервом јајних ћелија гдје би одлагање поступка смањило шансу за успјех. Код нас тренутно на поступак чека нешто више од 30 парова", истиче Лазовић.

Поручује да се нада да ће се проблем са несташицом терапија за вантјелесну оплодњу ријешити почетком наредне године.

"Након разговора које смо имали са директором Фонда а и из изјава челних људи у средствима јавног информисања - да ће сви дугови Фонда здравства бити подмирени до краја године, ја се искрено надам да наредне године неће бити проблема", казао је Лазовић.

У Општој боници  Данило I Цетиње од почетка године до данас урађено је нешто око 170 поступака вантјелесне оплодње.

Oплодње се одлажу, праве се листе чекања, парови у паници

Жана Михаљевић из Фондације "И ја имам право да будем мама" казала је, за Портал РТЦГ,  да им свакодневно стижу пријаве како се поступци вантјелесне оплодње одлажу. Прва пријава је стигла почетком новембра. 

Истиче да се оплодње одлажу, праве се листе чекање, што никада није забиљежено у Црној Гори, да чак и за вријеме пандемије коронавируса није било оваквог застоја.

Незгодно је, како каже Михаљевић, што администрација не трпи поновни поступак и питање је да ли губе право на другу оплодњу у приватним клиникама које имају уговор са Фондом здравства.

"Парови су у паници да због нефинансирања и рефундације трошкова вантјелесне плодње остану без покушаја да се остваре у улози родитеља, а то јесте стварни и ургентни проблем. Не би требало особе да трпе посљедице лошег пословања добављача љекова и терапија и понајмање да брину о трошковима рефундације поступака, већ растерећени да улазе у процедуру, ипак се овдје ради о стварању породица, зачећу и рађању дјеце", објашњава она.

Истиче да су цијене у приватним клиникама много скупље, с обзиром на то да се на Цетињу у хуманој репродукцији поступци за вантјелесну оплодњу не плаћају, док се у приватним клиникама доплаћују и трошкови превазилазе 500 еура, а некад чак и 1.000 еура.

"Рецимо за трошкове тј фактуру замрзавања (криопрезервације) и складиштење ембриона морају да издвоје 800 еура (500 замрзавање, 300 складиштење на 5 година) и ту исту фактуру не могу да рефундирају од Фонда здравства, одбијају их и притом их приморавају да отппочињу судске процесе како би остварили загарантована права из Закона о обавезном здравственом осигурању", истиче Михаљевић.

Како каже, тренутни проблем није једини, тврди да ништа није реализовано из оба закона осим плаћеног четвртог поступка вантјелесне оплодње.

"Нема донације, нема увоза генетског материјала ни извоза, нема психолошке помоћи особама које се лијече од неплодности, Микро Теса за лијечење мушке неплодности није реализована, национални регистар података, ништа није рађено по том потању, криопрезервација замрзавање и чување полних ћелија и ембриона на годину дана не финансира се", тврди Михаљевић.

Из Фондације имају сазнања, како каже, да се закони не спроводе, и добили су одговоре да не знају кад ће.

"Велики проблем је и секундарни инфертилитет или особе које имају већ једно или двоје дјееце добијених из процеса вантјелесне оплодње или природним путем, у Закону је одређено да се финансирају потпуно 3 нова поступка оплодње, не рачунајући оне до сад и то за жене са једним дјететом и потпуно нова два поступка за жене са два дјетета", казала је Михаљевић.

Истиче да од функционисања Закона и финансирања вантјелесне оплодње у Црној Гори нема ништа. Поручује да су земље из окружења далеко испред нас, те да воде бригу о лијечењу и стварању услова за рађање дјеце.