Туфик Софтић

23. 12. 2022. 06:40   >>  16:54 9

НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ

Петњичани траже гранични прелаз према Србији

Мјештани бихорског села Савин Бор затражили су од надлежних државних органа да у што краћем року донесу одлуку да се изнад мјеста Крушчица, у дијелу Пештерске висоравни, отвори гранични прелаз према Србији.

Они оцјењују да се ради о корисној иницијативи, чијом би се реализацијом дао допринос развоју, не само Бихора, већ читавог сјевера Црне Горе.

Предсједник петњичке Мјесне заједнице Савин Бор, Сенад Растодер, истиче да је народ у Бихору, а нарочито у овом селу и околним мјестима, природно упућен на сарадњу са људима који живе у том дијели Пештерске висоравни.

“Нас са Србијом раздваја само административна граница и ништа друго. Одавде до Тутина је удаљеност исто као до Петњице”, казао је Растодер Порталу РТЦГ.

Он додаје да се успостављањем државне границе на овом подручју локално становништво суочило са свакавим проблемима, јер им је у овом дијелу онемогућен слободан пролаз ка територији Србије.

“Зато је потребно у што краћем року отворити гранични прелаз на Пештерској висоравни како би се становништву из пограничног појаса омогућило да из економских, рођачких и сусједских односа несметано прелази границу”, каже предсједник мјесне заједнице Савин Бор.

Растодер тврди да би отварање граничног прелаза у дијелу Пештерске висоравни позитивно утицало на изградњу путне инфраструктуре и смањивање регионалних разлика.

“Чињеница је да се путна мрежа на простору Бихора налази у доста лошем стању. То важи и за путеве који воде према Пештерској висоравни, иако ка овом простору гравитира велики број становника. Сматрам да би отварање граничног прелаза било вишеструко значајно, јер би за собом покренуло реализацију других пројеката, од изградње модерних саобраћајница, па све до инвестиција које би утицале на смањење регионалних разлика”, сматра Растодер.

Мјештани подсјећају да се Савин Бор према граници са Србијом простире на дванаестом километру од Петњице и да је једно је од ријетких села на сјеверу Црне Горе које се може похвалити да још увијек има јака појединачна полопривредна и фармерска газдинства, као у најбољим временима.

Иако се ради о планинском мјесту, смјештеном на преко хиљаду и двјеста метара надморске висине, у мјесној заједници Савин Бор живи преко 500 становника.

Да живот у овом крају није стао указује и основна школа на Савином Бору која са подручним одјељењима броји преко 120 ученика.

Посебно је занимљиво то што мјештани у својим шталама и торовима гаје близу двије хиљаде оваца и осамсто крава, чиме се мало који планински крај Црне Горе може похвалити. Сточни фонд у другим дјеловима пространог Бихора у последњих неколико деценија потпуно је десеткован.

Мјештани наводе да је Савин Бор по много чему специфично мјесто и да на овом простору живе вриједни и поштени домаћини, који су генетски предодређени да раде и живе од свога рада. Они управо зато сматрају да би се успостављањем граничног прелаза на Пештерској висоравни створили још бољи услови за живот у овим крајевима.

Док села на сјеверу Црне Горе, па и она која су близа граду, полако остају пуста, то са Савин Бором није случај. Ово мјесто је удаљено од Петњице око дванаест километара, и још толико од Берана.

“Истина је да ни наше село нијесу заобишла исељавања локалног становништа, али то није толико изражено као у неким другим срединама”, каже предсједник мјесне заједнице.

Растодер вјерује да је овдје народ опстајао кроз вјекове захваљујући упорном раду.

“Та пракса траје и до данас. На то упућује и податак да у Савином Бори нема куће која не држи бар пет крава, осим ако се не ради о социјално угроженим домаћинствима. Важно је напоменути да се наши планински катуни граниче са територијом Србије, зато би успостављње граничног прелаза према Тутину дало додатни стимуланс мјештанима да више још више раде јер би на лакши начин своје производе могли да пласирају у Србији. Прије свега у фабрикама и на тржишту у Тутину”, каже овај човјек.

За отварње граничног прелаза залаже се и одборник у СО Петњица, Заим Личина (СНП), из сусједног мањег села Крушчице, најближег Пештереској висоравни, наводећи да би уз одговарајуће подстицајне мјере усмјерене ка потребама млађих генерација Савин Бор са својом околином могао да постане још привлачније мјесто за живот.

“Ако се желе зауставити миграциона кретања онда се посебна пажња мора посветити младим људима“, сматра Личина.

Према његовим ријечима потребно је успоставити чврсту везу са студентима и упознавати их са развојним потенцијалима Петњице, како би се након завршених студија враћали и давали допринос развоју средине у којој су рођени.

“Исто тако, треба увести стимулативне мјере за младе брачне парове који изражавају спремност да остану да живе у свом завичају. Али, најважније је за становнике овог подручја да се отвори гранични прелаз ка Санџаку, јер је то наша најкраћа веза до сусједних градова”, каже Личина.

Мјештани тврде да Савин Бора са својом околином може да постане и добра туристичка дестинација, када би се на прави начин валоризовали његови природни потенцијали.

“Овдје је све еколошки нетакнуто. Од хране, до воде и ваздуха. Зато ово подручје заслужује да се прогласи заштићеном еколошком и туристичком зоном”, кажу мјештани.

То би, сматрају они, уз успостављње граничног прелаза на Пештерској висоравни и отварање откупних центара и уз инсталирање капацитета за производњу здраве хране и смјештај туриста, донијело добробит читавом крају и додатно утицало на подизање наталитета и заустављање исељавања.

Мјештани Савин Бора нијесу нереални. Они не захтијевају да то буде неки модерни и скупи гранични прелаз.

“Ми желимо само да се отвори било какав званични прелаз. Мала кућица са рампом би била довољна. Ми смо природно упућени на тај крај, до којег сада морамо да идемо около-наоколо, преко Рожаја и државног прелаза Драченовац, што је нереално када нам је овдје пречицом све на дохват руке”, прича предсједник мјесне заједнице.

Становници овог и сусједних села, као и петњичке општине, траже само краћи пут до сусједа на Пештерској висоравни. Случај бихорских села у дијелу према Пештерској висоравни најбоље илуструје како су административне границе на простору бивше Југославије прекинуле везе међу људима, који су природно упућени једни на друге,

Туфик Софтић