М.М.Љ. [ Мина ]

15. 01. 2023. 12:25   >>  12:42 2

ЦЕГАС

Систем утврђивања одговорности тужилаца нефункционалан

У Црној Гори систем дисциплинске одговорности тужилаца нема сврху, с обзиром на то да се води веома мали број дисциплинских поступака, а да се за прекршаје различите тежине изричу једнаке и најмање санкције, оцијенила је извршна директорица Центра за грађанске слободе (ЦЕГАС), Марија Поповић Калезић.

Анализа рада Тужилачког савјета, Врховног и Специјалног државног тужилаштва у Црној Гори, коју су урадили ЦЕГАС, Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) и недељник Монитор, показала је да је систем утврђивања дисциплинске одговорности државних тужилаца нефункционалан.

Поповић Калезић казала је да је ранијих година вођен веома мали број дисциплинских поступака.

Према њеним ријечима, од 2016. до 2021. године поднешено је 12 предлога за вођење дисциплинских поступака, од чега је свега осам утврђених дисциплинских одговорности које су се односиле на непријављивање имовине Агенцији за спрјечавање корупције (АСК), чија је санкција најмања могућа, као најлакши облик преступа.

„Јасно је да, на основу броја дисциплинских одговорности и прописаних санкција, да систем дисциплинске одговорности нема своју сврху“, рекла је Поповић Калезић агенцији МИНА.

Она је казала да у наведеном временском периоду није покренут ниједан дисциплински поступак против било ког државног тужиоца због пропуста у раду у било којем предмету, што је крајње лоше.

Поповић Калезић је навела да је за првих шест мјесеци прошле године, само један тужилац дисциплински одговарао због пропуста у свом раду у вези са предметима, гдје је утврђена његова одговорност за застарјелост кривичног гоњења у чак 13 предмета.

„Нажалост, санкција је и у овом случају била најблажа могућа, баш као и код ранијих случајева непријављивања имовине АСК-у, па је јасно да се су се „по тежини преступа“, ова два битно различита дјела третирала исто, односно једнаком санкцијом“, навела је Поповић Калезић.

У Анализи као запањујући податак наводе број одбачених кривичних пријава, већином због наступања застарјелости кривичног гоњења.

По доступним подацима прикупљеним примјеном Закона о слободном приступу информацијама, као и увидом у годишње извјештаје рада Тужилачког савјета и Државног тужилаштва, државни тужиоци су само током 2020. године одбацили 1.107 кривичних пријава, од чега 789 због наступања застарјелости кривичног гоњења.

У 2021. години државна тужилаштва су, усљед наступања застарјелости кривичног гоњења, одбацила 53 кривичне пријаве, од чега 51 пријаву из надлежности основних и двије из надлежности виших државних тужилаштава.

У сваком од тих случајева застарјелост је наступила прије подношења кривичних пријава.

Због тежине посљедица тог дисциплинског прекршаја, Акција за људска права је раније дала препоруку да се тај прекршај пропише као један од најтежих дисциплинских прекршаја, за чије извршење закон прописује дисциплинску санкцију разрјешење државног тужиоца, али та препорука није усвојена.

Аутори анализе оцијенили су да би новоизабрани Тужилачки савјет требало да анализира разлоге због којих се тако велики број кривичних пријава одбацује због наступања застарјелости и да ли је у било ком предмету до застарјелости кривичног гоњења дошло усљед нестручног или несавјесног рада државног тужиоца.

Поповић Калезић је казала да, самим ти што је ситуација и у судском систему врло слична, не чуди ситуација са бројним процесуирањима у правосуђу.

Она је навела да није постојао систем интерне ни екстерне контроле.

„Како ове врсте утврђивања одговорности ни законски нијесу повезане, а онда ни добро постављене, прво се мора очекивати измјена законских и подзаконских аката у овом смјеру, а онда и воља да до суштинске контроле и начина сврсиходног оцјењивања и дође“, додала је Поповић Калезић.

Како је истакла, није се једнако могло третирати то што неко од тужилаца није пријавио своју имовину АСК-у, а имао је законску обавезу, као ситуација повреде радне обавезе у којој је дошло до застаре у 13 предмета.

„Државни тужиоци на свом примјеру морају показати колико им је стало до права и правде, да би то повјерење код грађанства макар мало почело да расте“, нагласила је Поповић Калезић.

Говорећи о казненој политици, Поповић Калезић је казала да је потребно мијењати Закон о државном тужилаштву и, у складу са тим, одређена подзаконска акта.

„И одређивање висине санкција у случају утврђивања дисциплинске одговорности треба се мијењати, али мора постјати воља за њихово одређивање и поштовање Закона“, истакла је Поповић Калезић.

Она сматра да се морају мијењати и постављати бројне методологије, опет у складу са измјеном закона, и наћи веза између утврђене дисциплинске одговорности, повреде Етичког кодекса, као и начина оцјењивања државних тужилаца.

„За све ове измјене требаће доста воље и труда, као и поштовање свих законских процедура, спровођења јавне расправе са свим заинтересованим структурама, поред стручне јавности, како би у коначном дошло до напретка“, оцијенила је Поповић Калезић.

Поразно што се најмање вјерује тужилаштву и партијама

Она је казала да се, према истраживању које је за ЦИН, ЦЕГАС и Монитор спровела Ипсос агенција, најмање вјерује тужилаштву и политичким партијама, наводећи да је то поразно.

„Истраживање је спроведено у 2021. години, па се надам да је данас ситуација нешто боља“, рекла је Поповић Калежић, додајући да се не смију заборавити законске измјене које су у једној мјери довеле до напретка, као и нови састав Тужилачког савјета.

Рано за ветинг систем

Коментаришући најаву Министарства правде да ће размотрити увођење процеса ветинга, којим би се утврдила одговорност судија и државних тужилаца који су нестручно и несавјесно обављали функцију, Поповић Калезић је казала да постоји потреба за нечим сличним, али да сматра да је за то у Црној Гори прилично рано.

Како је истакла, ка томе се не смије ићи ужурбано и ако је велика потреба да се ствари у црногорском правосуђу доведу у ред.

„Испитивање имовине судија, тужилаца и високих полицијских службеника, а онда и расвјетљавања одређених нејасноћа у том правцу, може бити добар модел за сузбијање корупције и организованог криминала у овим, нама нажалост најрањивијим сферама друштва, али се мора наћи најбољи законски модел који би томе одговорио“, оцијенила је Поповић Калезић.

Према њеним ријечима, тај вид контроле, праћења, а на крају и процесуирања, могао би се унаприједити разрадом и допуном већ постојећих закона.

Поповић Калезић сматра да измјеном закона о државном тужилаштву и о спрјечавању корупције, као и најављеним законом о одузимању имовине, може доћи до значајних помака у цјелокупном правосуђу.