Т.С.

04. 02. 2023. 12:41   >>  15:22

ЦДПР

Свјетски дан борбе против рака, статистика забрињава

У Црној Гори, између 3.000 и 4.000 особа сваке године оболи од рака, док њих близу 2.000, нажалост, изгуби борбу са овом опаком болешћу.

Овај забрињавајући податак је поводом Свјетског дана борбе против рака, који се сваке године обиљежава 4. фебруара, саопштило Црногорско друштво за борбу против рака (ЦДПР). 

"Најновије информације о глобалном оптерећењу раком, користећи процјене инциденце и смртности од рака ГЛОБОЦАН 2020, који је израдила Међународна агенција за истраживање рака говоре да је у Црној Гори на првом мјесту по учесталости карцином плућа, са око 443 новооткривена случаја на годишњем нивоу, након тога слиједи карцином дојке са 378, колоректални карцином са 330, карцином мокраћне бешике са 156 и простате са 136 новооткривена
случаја годишње", саопштили су из ЦДПР.

Свјетски дан борбе против рака представља јединствену иницијативу за борбу против ове глобалне епидемије и његов циљ је усмјерен на четири основне тачке - промоција здравог начина живота, омогућавање раног откривања болести, постизање доступног лијечења за све и побољшање квалитета живота обољелим.

Симболично обиљежавање овог дана подржава прије свега позитиван и активан приступ у борби против рака. СЗО је саопштила овим поводом, како научни докази показују да се трећина смрти од свих врста рака може спријечити, док се једна трећина може излијечити кроз рану дијагнозу и адекватно лијечење.

“На свјетском нивоу, карцином дојке код жена је надмашио карцином плућа као најчешће дијагностициран карцином са процијењених 2,3 милиона нових случајева (11,7 %), а слиједе рак плућа (11,4 %), колоректални (10 %), рак простате (7,3 %) и рак желуца (5,6 %). Најчешће врсте рака код мушкараца су рак плућа, рак простате и рак дебелог цријева, док су код жена најчешћи рак дојке, затим рак дебелог цријева и рак плућа”, саопштено је из ЦДПР.

Они подсјећају да у свијету преко 15 милиона људи годишње оболи, од чега близу 9 милиона људи умре од рака. Наредних десетак година очекује се, нажалост, да ће тај број порасти на око 30 милиона обољелих и 17 милиона смртних исхода уколико се настави непромијењеним трендом,  што износи пораст од око 50 % у односу на 2020. годину.

“Најчешћи узроци смрти из ове скупине болести у свијету су карциноми плућа, желуца, јетре, дебелог цријева и дојке. Око 30% свих смрти због малигних болести настаје због 5 главних ризика: конзумирања дуванских производа, прекомјерне тјелесне тежине, недовољног уноса воћа и поврћа, недостатка физичке активности и прекомјерне употребе алкохола. Сама зависност о дувану одговорна је за једну петину свих смрти због малигних болести, као и преко 90% свих смрти због карцинома плућа. Око 20 % малигних обољења узроковано је вирусним инфекцијама (вируси хепатитиса Б и Ц, хумани папилома вирус). Највећа смртност (око 70%) од малигних обољења биљежи се у економски неразвијеним друштвима”,  наводе из ЦДПР.

Из Црногорског друштва за борбу против рака додају да постоје стратегије засноване на доказима које могу смањити и контролисати бреме малигних болести.

“Оне укључују превентивно дјеловање на горе наведене ризичне узрочнике, затим вакцинисање против вирусних узрочника неких врста рака, контролу изложености штетним утицајима повезаних с радним мјестом и контролу изложености штетном УВ зрачењу. Такође, програми раног откривања (за рак дојке, рак дебелог цријева и рак грлића материце) уз подизање свјести популације о раним знацима неких малигних болести могу значајно допринијети смањењу смртности од малигних болести. Правовремено откривање болести, уз доступне и доказане методе лијечења те осигурану палијативну помоћ за болеснике којима је потребна су неопходни дјелови здравственог система у контроли проблема малигних болести”,  кажу из ЦДПР.

Они упозоравају да је рак епидемија модерног доба и погађа све генерације, те да зато треба учинити све што можемо кроз превентивне прегледе, бригу о себи и кроз здрав начин живота да ове болести буде што мање. 

“Престаните да пушите, храните се правилно и разноврсно, будите физички активни минимум три пута недјељно, водите рачуна о тјелесној тежини, избјегавајте претјерано излагање сунцу, са канцерогеним материјама рукујте према упутству, смањите професионалну изложеност канцерогеним материјама кориштењем заштитне опреме, избјегавајте излагање стресу колико можете и редовно контролишите здравље код свог изабраног доктора. Превенција и рано откривање су најуспјешније оружје у борби против рака”, закључује ЦДПР поводом Свјетског дана борбе против рака.

Подсјетимо, Институт за јавно здравље не посједује ажурне податке о томе од чега умиру становници Црне Горе. На питање о узроцима смртности, Порталу РТЦГ доставили су податке старе три године, који су, како су тада навели, прелиминарни.