Б.Б. [ Вечерњи лист ]

23. 02. 2023. 06:53   >>  08:13

УЖИНА УГЛАВНОМ НЕЗДРАВА

У Црној Гори годинама без организоване исхране у школама

У Хрватској има школа које су ангажовале нутриционисте, па се дјеци нуди храна прилагођена њиховим здравственим потребама. За разлику од Хрватске, стање у региону, па и у Црној Гори, је таква да се ђаци хране у оближњим пекарама, радњама брзе хране и маркетима, те углавном за ужину једу грицкалице и конзумирају напитке за које педијатри и нутриционисти упозоравају да их треба избјегавати у дјечјој прехрани.

Пет милиона оброка појели су хрватски основци од почетка другог полугодишта, тачније од увођења обавезе да свака школа за све ученике мора осигурати један оброк. У тих мјесец дана ученицима су били понуђени различити оброци, од пекарских производа с јогуртом до квалитетних куваних јела са салатама и воћем.

И док у Хрватској има школа које су ангажовале нутриционисте, додуше мало, па се дјеци нуди храна прилагођена њиховим здравственим потребама, у регији је прича застала дословно на хљебу и салами или ономе што родитељи сами спреме за ужину.

Тако у Црној Гори нема организоване дјечје кухиње, трошак прехране за родитеље износи 30 еура, а то подразумијева искључиво пецива од бијелог брашна уз које се углавном послужи јогурт, воћни јогурт или сок с доданим шећером. Прилику за оброк у појединим црногорским школама имају само ученици првих и других разреда у продуженом боравку. Остала дјеца намирнице купују у школи, ако установа има склопљен уговор с неком од локалних пекара или околним продавницама.

"У Црној Гори већ годинама не постоји организована ђачка ужина. А и кад је постојала, углавном је то било само на територији Подгорице, у сарадњи са Средњом школом 'Сергије Станић'", каже представница Удружења Родитељи Лепа Жуњић.

Како каже, током одмора, у дворишту установа, јасно се може стећи слика о томе имају ли дјеца и родитељи свијест о важности квалитетне прехране.

"Углавном се једу грицкалице и конзумирају напици за које ће вам педијатри и нутриционисти рећи да их избјегавате у дјечјој прехрани", истиче Жуњић.

Према подацима Института за јавно здравље, сваки пети дјечак и свака десета дјевојчица у Црној Гори гојазни су, па ће Удружење Родитељи наставити да се залаже за иницијативу да сви ученици добију бесплатну здраву ужину. А ако не сви, онда барем они који живе у сиромаштву и социјално угроженим породицама, поручују из те организације.

Наиме, црногорско министарство пољопривреде прије неколико је година покренуло програм посвећен здравој прехрани који је тада обухватио око 3.000 ђака из седам црногорских школа. Прошле године најављено је да се програм наставља од октобра, али нема информације које школе су одабране и колико дјеце сада добија здраву ужину.

Понуда није ништа здравија ни квалитетнија ни у школама у БиХ успореди ли се мени хрватских школа које немају кухињу, а ученику морају осигурати један бесплатан оброк. Бијело пециво с комадићем саламе и сира, пуњена лисната тијеста, хамбургери, пржена пилетина и помфрит свакодневно су на јеловнику школараца широм БиХ, а цијена оброка досеже највише 1,25 еура. Док у другим градовима ужину искључиво плаћају родитељи, у КС-у Општине издвајају новац за набаву ужина социјално угроженим категоријама, а таква је ситуација и у неким другим градовима. Између осталог, усвојен је Правилник о прехрани ученика у предшколским установама, основним и средњим школама којим се прописало увођење здраве хране. Било је то прије пет година, а сада се о томе више и не говори.

Одлуком Владе Републике Хрватске Министарство знаности и образовања подмириваће трошкове финансирања, односно суфинансирања прехране за сваког ученика основне школе укљученог у школску прехрану.

"Нажалост, мислим да се прехрана у школама не схвата довољно озбиљно без обзира на то је ли ријеч о кантини или школској кухињи, а имамо још школа које нијесу у потпуности избациле аутомате са слаткишима и газираним соковима", казала је Суада Карић, водитељица Радне групе за израду Правилника и професорица у Пољопривредно-прехрамбеној школи.

Још је 2019. Министарство образовања КС-а у сарадњи с Кантоналном инспекцијом покренуло надзор провођења Правилника у школама. Нажалост, услиједила је пандемија и та активност је у мировању.

Организована школска ужина у Србији готово је заборављена категорија. Због строгих стандарда школе не могу организовати кухиње, па је све препуштено родитељима, пекарама и киосцима брзе хране. Свијетли примјер у Београду је Основна школа "Дринка Павловића", у чијој се кухињи дневно припреми више од 1.000 оброка "као код куће", а осим запослених у кухињи, школа је ангажовала и нутриционисту.

Због проблема с дјечјом прехраном, тамошње је Министарство просвјете прије неколико година најавило да ће почети радити на враћању кухиња у школе, но све је остало на плановима, јер је према тада објављеним подацима тек свака четврта школа имала услове или би уз мала улагања могла имати задовољавајућу ђачку кухињу.

Због недостатка простора и радне снаге, али и високих стандарда које ђачке кухиње требају испунити, тај се број само смањивао, па од 166 основних школа у Београду, тек њих десетак има своју кухињу у којој се припрема храна. Углавном се и школе и родитељи одлучују за непопуларну варијанту, пекарнице у изнајмљеном школском простору. Слично је и у остатку Србије.

У средњим школама у Србији ситуација је још гора него у основним. Ондје школска прехрана практички не постоји. Организоване ужине има само у приватним школама и интернатима. Настава се углавном одвија у смјенама, дјеца проводе много сати на настави, а ријетко који средњошколац носи ужину од куће. Зато се већина њих окреће пекарницама, киосцима с пљескавицама или супермаркетима. Тако прехрана школараца, закључују у Србији, полако постаје јавно-здравствени проблем.