[ М.М.Љ. ]

26. 05. 2023. 08:46   >>  09:07

СОШИЋ

Преданим реформама до бољег извјештаја Фридом хауса

Окончањем процеса који су већ примијећени у области криминала и корупције, правосуђа, националног демократског управљања имамо шансу да поправимо оцјену Фридом Хауса о стању демократије у Црној Гори, казао је Марко Сошић из Института Алтернатива.

Сошић, који је учествовао у давању оцјена, казао је да смо испунили 46 одсто бодова на индексу демократије.

"Саме оцјене нијесу потпуно наше, ми предлажемо, а ти подаци пролазе кроз више филтера", казао је он.

Цијели Западни Балкан је на средини када је ријеч о стању демократије.

"Ове године је симпатично што имамо исту оцјену као Србија и Албанија, с тим што смо ми пали, Албанија се до те оцјене попела, а Србија је стагнирала. Од нас су гори Косово и БиХ, а најбољи у региону, мада не нешто превише значајно је Сјеверна Македонија са 48 одсто", казао је он.

Објаснио је да се цијели регион налази на средини између нечег што је веома ауторитарно ка нечему што је консолидована демократија и сматра се хибридним или транзиционим режимом.

"Треба нам доста напретка у разним обастима, а те области су демократско управљање, изборни процес, правосуђе, корупција, медији, локална управа, цивилно друштво. Све оне области кроз чије одлике ми и сви у Фридом хаусу мјере на који начин се приближавамо на примјер Естонији, а идемо даље од Таџикистана", казао је он.

Објашњава да нијесмо увијек били у овој категорији.

"Ми смо 2019. године палиу категорији у хибридних транзиционих режима. Од 2013-2019. смо били полу-консолидована демократија, односно имали смо више од 50 бодова. Од 2013. до дана, сми смо у константном паду", објаснио је Сошић.

Ово јесте најгори извјештај, истиче он, али није у свим параметрима.

"На примјер, у прошлогодишњем извјештају, имали смо пад када је ријеч о правосуђу, али раст за укупно национално демократско управљање", казао је он.

Ове године смо пали само у области национално демократско управљање, док смо у свим осталим параметрима стагнирали.

За њега је највећи проблем изборни процес, од формирања Општине Зета, до продужетка мандата посланицима.

"Наш просјек је око три од максималних седам. Што значи да нигдје немамо бајне оцјене којима треба да се хвалимо. Ми сада треба да побољшавамо оцјене у тим областима, поготово у најгоре оцијењеној области борба против корупције. Најбоље је оцијењено цивилно друштво, изнад пет, и то је узроковано тиме што у друштву постоје независне НВО које критикују власт", казао је он.

Он је поручио да политички актери треба прво да прочитају извјештај па да га коментаришу.

"Оно што мени смета што власт на сваку критику реагују агресивно. Ми смо на то до 2020. године навикли, али смо очекивали да се то промијенило", казао је он.

Истакао је да не очекује од власти да само покажу другачију реакцију.

Додаје да до бољег извјештаја можемо доћи преданим реформама.

"Окончањем неких процеса који су већ примијећени у области криминала и корупције, правосуђа, националном демократском управљањем имамо шансу да то поправимо