Kersten Knip  [ DW ]

25. 07. 2025. 08:15

Nuklearni rulet: Iran pod evropskom lupom

Ulog je veliki kada se u petak u Istanbulu sastanu predstavnici Njemačke, Francuske i Velike Britanije s jedne strane i Irana s druge strane, kako bi pregovarali o budućnosti iranskog nuklearnog programa. Ako pregovori propadnu, Iranu prijeti novi talas sankcija.

Ne zna se u kakvom je tehničkom stanju nuklearni program Irana - nakon napada Izraela i SAD u junu. Nije sigurno da li je zemlja trenutno uopšte u stanju da nastavi program.

Prema riječima stručnjaka za Iran Hamidreze Azizija iz berlinske Fondacije za nauku i politiku - i taj mali broj dostupnih podataka, ne podržava tvrdnju Donalda Trampa da su iranska nuklearna postrojenja i program „uništeni“.

Po njegovom mišljenju, Iran bi - kratkoročno do srednjoročno - mogao u određenoj mjeri ponovo da pokrene svoj program obogaćivanja uranijuma. Takođe, izgleda da Iran još uvijek raspolaže većim dijelom visoko obogaćenog uranijuma od prethodnih godina.

Koliko je daleko stigla iranska tehnologija obogaćivanja?

„U cjelini gledano, Iranu nije oduzeta sposobnost obogaćivanja uranijuma“, kaže Azizi za DW. „Međutim, do sada nema znakova da je Iran preduzeo aktivne korake ka ponovnom pokretanju svog programa. Takav korak bi, međutim, prije bio pitanje političkih i vojnih razmatranja nego tehničkih mogućnosti.“

Nešto drugačiju procjenu daje Mihael Brzoska, politikolog sa Instituta za istraživanje mira i bezbjednosnu politiku Univerziteta u Hamburgu. Po njegovom mišljenju, Iranu je tehnički znatno teže da preostali obogaćeni uranijum obogati do nivoa pogodnog za nuklearno oružje.

„Vjerovatno su već same centrifuge potrebne za obogaćivanje pretrpjele tolika oštećenja da se više ne mogu koristiti", kaže Brzoska za DW. „Iako se ne može isključiti da postoje skrivene centrifuge na drugim lokacijama, trenutno nema informacija o tome.“

Ambivalentni signali iz Teherana

Kako bi ipak izvršile određeni pritisak na Iran, Njemačka, Francuska i Velika Britanija su se sredinom jula ove godine sa SAD dogovorile da Iranu postave rok za postizanje nuklearnog sporazuma - do kraja avgusta. Ukoliko do tada ne dođe do dogovora, evropski partneri planiraju da automatski ponovo uvedu ranije sankcije UN protiv Teherana.

Sasvim je moguće da iransko rukovodstvo trenutno razmatra svoju dosadašnju strategiju, kaže Mihael Brzoska. Iran je uvijek poricao da svoj nuklearni program hoće da koristi u vojne svrhe.

„Ali ponašanje Irana, naročito visoki stepen obogaćivanja uranijuma, faktički ga je sve više približavalo toj mogućnosti, i time je podstaklo strah kod drugih država.“

Sada se pokazalo da to ima svojih slabosti, kaže Brzoski i nastavlja: „Jer Izrael i SAD su se u svojim napadima ponašali kao da Iran zaista uskoro može da raspolaže atomskom bombom. U tom smislu mi se čini da je Iran sada ipak ponovo spreman da pregovara o ograničenom obogaćivanju svog nuklearnog materijala.“

Trenutno Iran šalje protivrječne signale, kaže Hamidreza Azizi. S jedne strane, iranski zvaničnici, uključujući predsjednika i ministra spoljnih poslova, izjavljuju da je Iran i dalje otvoren za diplomatske kontakte. S druge strane, nema znakova da je zemlja spremna da ublaži svoje stavove u drugim spornim pitanjima, kao što su obogaćivanje uranijuma ili podrška nedržavnim akterima u regionu.

„Sve ove okolnosti ukazuju na to da Iran i dalje improvizuje, umjesto da sprovodi koherentnu novu strategiju. Čini se da se strategija Irana sastoji od dobijanja na vremenu i izbjegavanja nove eskalacije, dok ne pronađe rješenje za različite probleme“, kaže Azizi.

Sredstvo pritiska u nuklearnom sporazumu

Iran nema mnogo vremena zbog roka koji ističe krajem avgusta. Tada prijeti ponovno uvođenje svih sankcija UN koje su ukinute 2016. u okviru takozvanog Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA), poznatog kao nuklearni sporazum.

Sporazum sadrži mehanizam nazvan „snapback“, koji svakom od potpisnika – SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Njemačkoj, EU, Kini i Rusiji – daje pravo da pokrene postupak koji automatski, nakon 30 dana, dovodi do ponovnog uvođenja svih sankcija UN protiv Irana.

Te sankcije obuhvataju, između ostalog, zabrane putovanja, zamrzavanje imovine, zabrane izvoza određenih dobara i usluga, kao i ograničenja u bankarskom sektoru.

Ključno je to što nijedan od potpisnika sporazuma ne može da uloži veto na ovaj mehanizam.

Pošto su SAD pod prvom Trampovom administracijom 2018. istupile iz sporazuma, one ne mogu da pokrenu ovaj mehanizam.

Međutim, razgovori iz sredine jula pokazuju da su se tri evropske države koordinisale sa Vašingtonom. Osim toga, SAD su uvele sopstvene sankcije protiv Irana. One se ne odnose samo na pojedine privredne sektore, poput izvoza nafte i bankarskih poslova, već predviđaju i sankcije protiv trećih država i kompanija koje posluju sa Iranom.

Zajednički interes za postizanje dogovora u nuklearnim pregovorima

U tom smislu, ishod predstojećih pregovora imaće veliki značaj za Iran, kaže Mihael Brzoska.

„Mada su iz iranske perspektive vjerovatno važnije sankcije koje su uvele SAD, mehanizam 'snapback' bi mogao da navede čitav niz država da uvedu sankcije protiv Irana.“

Na primjer, one bi mogle da se odnose na izvoz nafte, ali i na transfer tehnologija koje se mogu koristiti i u vojne svrhe.

„Zato bi Iran mogao da teži tome da Evropljani ne pokrenu ponovo ovaj mehanizam“, kaže Brzoska. „Iran bi mogao da ima veliki interes da sa Evropljanima pronađe zajedničku osnovu.“

Međutim, politikolog Hamidreza Azizi Osim smatra da osim mogućeg odustajanja od aktiviranja mehanizma „snapback“, tri evropske države nemaju nikakve dodatne podsticaje za Iran i da bi to moglo da oteža postizanje dogovora.

„Najvjerovatniji ishod je, dakle, da će se obje strane složiti oko produženja roka za pokretanje mehanizma 'snapback' kako bi se dobilo više vremena za diplomatske pregovore i rješenje. Ako se to ne dogodi, posebno imajući u vidu veoma kratak vremenski okvir do kraja avgusta, malo je razloga da se očekuje sveobuhvatan ili čvrst dogovor.“