Tanja Kremer  [ DW ]

06. 08. 2025. 09:57

Glad u Gazi: Vazdušni most nije rješenje

U ponedjeljak (4.8.) su avioni iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jordana, Egipta,Njemačke, Belgije i Kanade izbacili 120 paketa pomoći, saopštila je Izraelska armija.

Međutim, Palestinci i predstavnici humanitarnih organizacija tvrde da je pomoć nedovoljna i loše raspodijeljena. „Ono što pada s neba ne stiže nikome osim onima koji mogu da se bore s drugima“, rekao je Dija al-Asad, 50-godišnji raseljeni otac šestoro djece iz grada Gaze, koji je telefonom razgovarao za DW. Stranim novinarima je zabranjen ulazak u Gazu.

Neke lokacije gdje se pomoć izbacuje iz aviona su teško dostupne, dodao je Al Asad, jer se često nalaze blizu ili unutar militarizovanih oblasti pod kontrolom Izraela poznatih kao „crvene zone“.

„Treba nam poštena distribucija pomoći svim stanovnicima, a ne ovo“, rekao je.

Mažed Zijad, stanovnik izbjegličkog kampa Nuseirat u Gazi, ponovio je slične stavove: „Rješenje nije da bacaju hranu na nas. Ljudi treba da imaju normalan, ljudski pristup hrani — ne kao životinje u džungli koje jure plijen.“

„Odvija se najgori mogući scenario“

Vazdušni transport dolazi u trenutku pogoršanja humanitarne katastrofe. Dva i po miliona stanovnika Gaze suočeni su sa ozbiljnim nestašicama i zavise od spoljne pomoći. Lokalna proizvodnja hrane je uglavnom uništena. Stručnjaci od početka rata upozoravaju da je Gaza na ivici gladi.

Organizacija za klasifikaciju bezbjednosti hrane IPC, uz podršku UN, upozorava da se upravo odvija „najgori scenario gladi“, dok je Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) prošlog mjeseca zabilježila oštar porast smrtnosti djece izazvane neuhranjenošću.

Izrael, koji kontroliše granice Gaze, prekinuo je isporuke u martu kako bi izvršio pritisak na Hamas — koji mnoge zemlje smatraju terorističkom organizacijom — navodeći da ova grupa manipuliše sredstvima pomoći.

U maju je, pod međunarodnim pritiskom, Izrael obnovio ograničenu isporuku pomoći, ali preko punktova koje nadzire američki GHF (Fondacija za humanitarnu pomoć Gazi). Stotine ljudi poginule su u blizini tih punktova, navodno pod izraelskom vatrom.

Premijer Benjamin Netanjahuu je više puta okrivio Hamas za pljačku pomoći i rekao da se Izrael našao na zlu glasu zbog tvrdnji da u Gazi vlada glad: „Lažu o nama. Kažu da namjerno izgladnjujemo palestinsku djecu. To je bezočna laž. Od početka rata, dozvolili smo ulazak gotovo dva miliona tona hrane“, rekao je na video-snimku objavljenom na mreži X.

Od početka rata u oktobru 2023. godine, lokalne zdravstvene vlasti koje kontroliše Hamas prijavile su više od 60.000 poginulih, a mnogi su još zatrpani ispod ruševina. Vlasti ne prave razliku između boraca i civila, iako se vjeruje da su velika većina žrtava žene i djeca.

Kontroverze oko pomoći iz vazduha

Humanitarne organizacije smatraju da je dostava iz vazduha mjera kojoj se pribjegava u krajnjoj nuždi zbog rizika na terenu. Osim toga, vazdušna pomoć je skupa i manje efikasna od isporuka kamionima preko kopnenih prelaza, napisao je na mreži X komesar UN Filip Lazarini: „Pomoć iz vazduha je najmanje 100 puta skuplja od pomoći kamionima. Kamioni nose duplo više pomoći nego avioni“.

Tokom nedavne posete Izraelu i okupiranim palestinskim teritorijama, njemački ministar spoljnih poslova Johan Vadepful je pozvao Izrael da otvori kopnene prelaze za efikasnu isporuku pomoći.

„Kopneni put je ključan“, rekao je. „Izraelska vlada ima obavezu da brzo omogući bezbjedan prolaz dovoljne humanitarne i medicinske pomoći, kako bi se spreijčilo masovno umiranje od gladi.“ Dodao je da u Gazu ulazi više kamiona nego ranije, ali i da je „to i dalje nedovoljno“ i zatražio „fundamentalnu promjenu“ izraelske politike.

Izrael najavio djelimično otvaranje trgovinskog prometa

Izraelska vojna agencija zadužena za civilna pitanja na palestinskim teritorijama najavila je djelimično ponovno otvaranje ulaska robe uz pomoć lokalnih dobavljača, kako bi se smanjila zavisnost od humanitarne pomoći.

Uz vazdušne isporuke, izraelska vojska je prošle nedjelje najavila taktičke pauze i otvaranje humanitarnih koridora za konvoje sa pomoći u tri oblasti Gaze. Ipak, Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) navodi da je pomoć koja ulazi u Gazu „i dalje nedovoljna“, a konvoji se suočavaju s kašnjenjima i opasnostima. Na primjer, isporuka goriva nedavno je trajala 18 sati a trasa je bila duga samo 24 kilometra.

Mnogi Palestinci su ubijeni u blizini punktova na koje stižu humanitarni konvoji. Kamioni često ne stignu do krajnjih korisnika jer ih pljačkaju — kako očajni građani, tako i preprodavci na crnom tržištu.

Dalija al-Afifi, majka dvoje djece iz Gaze, kaže da najveći dio pomoći nikada ne dođe do običnih ljudi. Cijene osnovnih namirnica, poput brašna, vrtoglavo su porasle — ponekad dostižu 100–120 šekela (25–30 evra) po kilogramu, što mnogi ljudi ne mogu da plate. Ona dodaje da kao žena ne bi mogla da potrči brže od mladića koji pokušavaju da dohvate hranu sa kamiona, a previše se plaši da tamo pošalje nekog iz porodice. „Brat mi je ovdje, ali ne želim da ide tamo i rizikuje život.“

Dija al-Asad takođe teško uspijeva da prehrani djecu. Prošle nedelje je prepešačio kilometre prema sjevernoj Gazi, ka oblasti Zikim, čekajući prolazak kamiona UN: „Pokušao sam da dobijem brašno, ali to je bilo nemoguće. Uspio sam da uzmem nekoliko konzervi pasulja i leblebija. Jednostavno mi treba hrana.“