Nik Martin  [ DW ]

19. 08. 2025. 08:30

Smanjenje stranih ulaganja – opasnost za Izrael?

Norveški fond bogatstva – najveći na svijetu – povlači se iz izraelskih firmi, pridružujući se talasu zemalja koje vrše pritisak na Netanjahua zbog Gaze.

Izraelska vlada ostala je primetno tiha nakon odluke Norveške od 11. avgusta da djelimično povuče ulaganja u nekoliko izraelskih kompanija, zbog etičkih dilema u vezi s ratom u Gazi.

Norveški državni fond vrijedan 2 biliona dolara (1,71 bilion eura) saopštio je da će povući ulaganja iz 11 firmi povezanih s Izraelom i raskinuti ugovore s firmama za upravljanje imovinom aktivnim na izraelskom tržištu. Fond je pokrenuo hitnu reviziju nakon medijskih izvještaja da je ulagao u kompaniju koja pravi djelove za izraelske vojne lovce.

Dok je izraelska štampa Norveški potez nazvala „duboko zabrinjavajućim“ i „politički motivisanim“, neki analitičari smatraju da izraelske vlasti namjerno ostaju suzdržane iz straha da ne osnaže pokret Bojkot, Povlačenje i Sankcije (BDS), koji se već dvije decenije protivi Izraelu.

Nekoliko simboličnih pobjeda za BDS

Od osnivanja 2005. godine, BDS je ostvario niz simboličnih i materijalnih pobjeda vršeći pritisak na institucije, korporacije i vlade da prekinu veze s izraelskim entitetima uključenim u okupaciju palestinskih teritorija.

Izrael i SAD redovno optužuju ovaj pokret pod vođstvom Palestinaca za antisemitizam. Bundestag je usvojio rezoluciju o BDS još 2019, a potvrdio je 2024, nazvavši pokret „antisemitističkim“ i zabranivši mu pristup javnim fondovima.

BDS je dobio novi zamah nakon što je Izrael pokrenuo vojnu operaciju u Gazi poslije napada Hamasa 7. oktobra 2023. Pokret je doveo do značajnog povlačenja kapitala kompanija AXA i Scotiabank, a zatim i odlaska „Samsung nekst“ fonda i „7-ilevena“ iz Izraela.

Potrošački bojkot, koji je organizovao BDS, pogodio je i lance Mekdonalds i Pret, dok su brojne američke opštine i univerziteti usvojili rezolucije o prekidu saradnje sa firmama povezanim s Izraelom.

Iako se očekuje da će norveško povlačenje imati ograničen ekonomski uticaj na Izrael, ekonomista Benjamin Bental sa Univerziteta u Haifi upozorava da bi to moglo postaviti opasan presedan.

„[Norveška šalje] signal o aktivnostima izraelskih firmi koji joj se ne dopadaju, a koji bi i drugi mogli da slijede“, rekao je Bental za DW. „Ako brana jednom pukne, pa se to pretvori u poplavu, značaj će biti ogroman.“

Norveška preispituje i druge izraelske investicije

Norveški fond je krajem 2024. imao akcije u 65 izraelskih firmi, vrijedne oko 1,95 milijardi dolara (1,67 milijardi eura). Još uvijek drži udio u skoro 50 izraelskih kompanija.

Fond, kojim upravlja norveška centralna banka, navodi da aktivno preispituje ta ulaganja u skladu s međunarodnim pravom. Planira da sve projekte u Izraelu ubuduće vodi samostalno i da ograniči buduće investicije na firme sa izraelskog referentnog indeksa.

Pokret BDS pozdravio je norvešku odluku kao „veliku etičku pobjedu“. Sindikat LO, jedan od najuticajnijih u Norveškoj, zalaže se za još oštrije mjere, a njegovi članovi su nedavno glasali za potpuni ekonomski bojkot Izraela.

Norveška objava je dio šireg talasa povlačenja ulaganja u Evropi. U aprilu prošle godine, irski strateški investicioni fond ISIF povukao je kapital iz šest izraelskih firmi. Nekoliko opština u Ujedinjenom Kraljevstvu usvojilo je odluke kojima se obavezuju da penzioni fondovi povuku kapital iz ulaganja u Izrael.

Mnoge od tih odluka povezane su sa izraelskom kolonizacionom politikom na okupiranoj Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu, koju UN i EU smatraju nezakonitom po međunarodnom pravu. Nedavno je Izrael najavio najveće proširenje naselja na Zapadnoj obali u posljednjih nekoliko decenija, a ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da taj potez „sprečava osnivanje palestinske države“.

BDS je „ništa“ u poređenju s Trampovim carinama

Dani Bahar, saradnik Centra za globalni razvoj iz Vašingtona, smatra da bojkot i povlačenje kapitala imaju skroman efekat na izraelski rast i ratne sposobnosti.

„[BDS bojkot i povlačenja] nisu se desili u obimu koji bi mogao da ozbiljnije pogodi izraelsku ekonomiju“, rekao je Bahar. „Oni su ništa u poređenju s carinom koju je Tramp uveo Izraelu“, za koju kaže da je bila „najgori bojkot“ koji je Izrael ikada doživio.

U aprilu je predsjednik SAD Donald Tramp rekao da će izraelska roba koja ulazi u SAD biti oporezovana carinom od 17 odsto, uprkos tome što je Izrael ukinuo sve carine na američki uvoz. Kasnije je to smanjeno na 15 procenata.

Govoreći o norveškoj odluci, Bahar tvrdi da širi investicioni okvir u Izraelu ostaje snažan i da će tržište vjerovatno prevazići taj potez: „Neko drugi će kupiti te investicije jer su to dobre firme. Izrael ima mnogo toga da ponudi svijetu u pogledu znanja i proizvoda. Investitori to znaju“, rekao je.

Uprkos zabrinutosti zbog geopolitičkih tenzija i kampanja BDS, strana ulaganja u Izrael snažno su se oporavila od pada iz 2023. U 2024. Prema podacima Izraelske banke, neto-ulaganja nerezidenata dostigla su oko 27 milijardi dolara, u poređenju sa samo osam milijardi u 2023.

Izrael se suočava s rastućom prijetnjom sankcijama

Ova otpornost naglašava snažne temelje izraelske ekonomije i duboke veze s globalnim tržištima. Ipak, rastući međunarodni pritisak – na šta ukazuje i posljednja norveška odluka – sve više nagovještava da bi Izrael mogao da bude opomenut na odgovornost zbog postupaka u Gazi i na Zapadnoj obali uvođenjem ciljanih sankcija.

U poslednjoj godini mandata, bivši predsjednik SAD Džo Bajden uveo je sankcije protiv 19 izraelskih doseljenika i osam entiteta zbog nasilja na Zapadnoj obali, ali ih je Tramp u januaru ukinuo. Više od 30 saveznih država SAD, uključujući Teksas i Floridu, ima zakone protiv BDS, kojima zabranjuju državnim institucijama da sarađuju sa subjektima koji bojkotuju Izrael.

Velika Britanija, Francuska i Kanada uvele su ograničenja protiv izraelskih doseljenika optuženih za nasilje, uključujući zabrane putovanja i zamrzavanje imovine. EU je takođe stavila na crnu listu ekstremno desničarske izraelske grupe umiješane u napade na Palestince. Vašington je blokirao pristup imovini i finansijama pojedincima povezanim s nemirima.

Devet drugih zemalja, među kojima su Južnoafrička republika, Bolivija i Malezija, otišle su korak dalje, uvodeći potpune ekonomske sankcije protiv Izraela. To uključuje zabranu prodaje oružja i zaustavljanje isporuka goriva koje bi moglo da koristi vojska.

Njemačka, tradicionalno jedan od najbližih izraelskih saveznika, objavila je ovog mjeseca obustavu svih vojnih izvoza koji bi mogli da se koriste u Gazi „do daljnjeg“, pozivajući se na pogoršanje humanitarne krize.

Mogu li sankcije primorati Izrael na promjenu?

EU takođe razmatra da ograniči pristup Izraela istraživačkom fondu Horajzon jurop vrijednom 95 milijardi eura (111 milijardi dolara) zbog kršenja ljudskih prava u Gazi. Plan je trenutno blokiran zbog nedostatka konsenzusa: Francuska, Španija, Irska i Slovenija traže od Brisela da učini više, dok se Njemačka, Italija i Mađarska protive sankcijama.

Bental upozorava da bi sankcije EU „ozbiljno pogodile sposobnost izraelskih firmi da funkcionišu“. Gotovo trećina izraelskog izvoza ide u EU, koja, kaže on, doprinosi sa oko 1 odsto izraelskog BDP-a.

Bahar dijeli njegovu zabrinutost, ali ističe da je Izrael duboko ukorijenjen u globalnoj inovacionoj i trgovinskoj mreži, zbog čega će međunarodni pritisci imati ograničen domet: „Šta god mislili o Izraelu i ratu, ta zemlja ima izuzetno sposobne inženjere i programere. Ekonomija je toliko ukorijenjena u globalnu ekonomiju da nije lako izolovati Izrael“, rekao je za DW.