Metju Pirson  [ DW ]

22. 08. 2025. 11:13

Zašto izraelski sportski klubovi igraju u Srbiji?

Iako je ime Makabija iz Tel Aviva prvo na listi utakmica UEFA, ni taj tim ni njegov protivnik Dinamo iz Kijeva neće igrati kod kuće u kvalifikacijama za Ligu Evrope koje se igraju u dva uzastopna četvrtka u avgustu.

Što se tiče domaćih utakmica, one se igraju kako u Izraelu tako i u Ukrajini, no fudbalski zvaničnici UEFA su ocijenili da te zemlje nisu bezbjedne za kontinentalna takmičenja. Zato će prva utakmica biti odigrana 21. avgusta u Bačkoj Topoli u Srbiji - kao i njihove prethodne evropske utakmice u ovom takmičarskom periodu. Poput mnogih drugih izraelskih sportskih klubova, Makabi je već igrao u Beogradu, pri čemu mu je Srbija postala „drugi dom“.

Marko Begović, vanredni profesor menadžmenta sporta na Univerzitetu u Moldeu u Norveškoj i autor knjige „Sportska politika i politika u Zapadnom Balkanu“, rekao je za DW da postoje tri glavna razloga zbog kojih Srbija ispunjava potrebne kriterijume.

„Prvo, Srbija uživa stabilne diplomatske odnose sa Izraelom i ima tradiciju saradnje koja čini ovakvo rešenje politički izvodljivim. Drugo, Srbija održava relativnu neutralnost u ovim konfliktima (Bliski istok i Rusija - Ukrajina), a Beograd predstavlja politički prihvatljiv kompromis u tom pogledu. I treće - Srbija posjeduje neophodnu sportsku infrastrukturu.“

Da li su sportske zabrane rešenje?

Srbija nije član NATO, a Begović je rekao da, imajući u vidu dugoročnu politiku neutralnosti u međunarodnim poslovima i činjenicu da je stanovništvo mnogo više zabrinuto zbog rata između Rusije i Ukrajine nego zbog sukoba Izraela i Hamasa, postoji malo protivljenja da se ugoste izraelski timovi.

„Ako pogledate širi region, druge republike bivše Jugoslavije su već ugostile izraelske klubove, ne samo u fudbalu, već i u košarci. Dakle, to nije problem. Rekao bih da je ovo dio institucionalnog pamćenja bivše Jugoslavije“, rekao je.

Dio tog „institucionalnog pamćenja" zasnovan je i na netrpeljivosti prema sportskim sankcijama zbog političkih ili vojnih akcija. Jugoslavija, čiji je dio bila Srbija, suočila se gotovo sa potpunom sportskom blokadom početkom 90-ih. Ona je obuhvatala Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u fudbalu i razna druga takmičenja.

Rusija je trenutno blokirana na svim takmičenjima UEFA i FIFA, ali njena fudbalska reprezentacija i dalje igra prijateljske utakmice, uglavnom protiv država koje su manje neprijateljski nastrojene prema invaziji na Ukrajinu, U takve reprezentacije spada i nekoliko afričkih selekcija i Srbija. Rusija ne smije da učestvuje ni na Olimpijskim igrama, iako neki od njenih sportista učestvuju pod neutralnom zastavom, kao i na brojnim drugim međunarodnim sportskim takmičenjima.

Ukrajinske ekipe poput Dinama iz Kijeva takmiče se u većini sportova i biće domaćini druge utakmice u Lublin-Areni u Poljskoj, dok će ukrajinski predstavnici u evropskim klupskim takmičenjima igrati na različitim lokacijama širom Evrope.

Da li se UEFA politizuje?

FIFA priznaje fudbalski tim Palestine, a palestinske sportiste pruznaje i Međunarodni olimpijski komitet. Izrael je i dalje aktivni učesnik na međunarodnoj sportskoj sceni tako da će poslati svoj tim na Eurobasket-turnir u košarci koji počinje u septembru. Ta zemlja je poslala svoju reprezentaciju i na Olimpijske igre u Parizu 2024. i poslaće svoje sportiste i na Zimske olimpijske igre 2026.

Ali UEFA je odobrila transparent sa natpisom „Stop ubijanju djece – stop ubijanju civila!" koji se nedavno vidio u publici na utakmici Superkupa UEFA između Pari Sen Žermena i Totenhema u Udinama.

„Za sada, ovo je naša odluka. Veoma mi je teško da komentarišem šta bi se moglo dogoditi u budućnosti“, rekao je predsjednik UEFA Aleksander Čeferin u intervjuu za slovenačku javnu televiziju Odmevi dan nakon utakmice. Dodao je da je „pitanje učešća Izraela u takmičenjima UEFA legitimno pitanje.“ Ali, Čeferin je rekao i da principijalno nije pristalica zabrane sportistima da se takmiče, navodeći da zabrana nastupa Rusije nije imala značajnijeg materijalnog efekta.

S tim se slaže i Markio Begović: „Primjenjen je vrlo selektivan pristup u sankcionisanju i zabranama u sportu“, objasnio je. „Ali rat (u Ukrajini) ni na koji način nije bliži kraju. Isto važi i za druge ratne zone. Zabrane i sankcije u sportu neće okončati ratove. Sport u tom pogledu ima svoje granice i mislim da ponekad od sporta očekujemo previše.“

Da li sportski zvaničnici moraju zauzimati strane?

Za neke, uključujući komesara EU za sport Glena Mikalefa, dopuštanje Izraelu da ostane na globalnoj sportskoj sceni dok pogoršava tešku situaciju u Gazi, znači - izbjegavanje teme.

„Što se sporta tiče, na sportskim događajima ne bi trebalop da bude mjesta za one koji ne dijele naše vrijednosti“, rekao je on za magazin Politiko ne imenujuči direktno Izrael: „Sport je alat koji koristimo da promovišemo mir, kroz koji promovišemo ljudska prava.“

Može se tvrditi da takvo tumačenje uloge sporta poslednjih godina uglavnom nije moglo da se vidi u praksi. Svetska prvenstva u fudbalu su održana u Rusiji i Kataru, dok su Rusija i Kina ugostile olimpijske sportiste. U svijetu suočenom sa značajnim geopolitičkim izazovima, sportske organizacije su sve više prinuđene da donose političke odluke iako bi većina njih to radije izbjegla.