Lekhanat Pandej (Katmandu)  [ DW ]

10. 09. 2025. 07:43

Krvavi protesti i ostavka premijera: Kuda ide Nepal?

Nepalski premijer Kadga Prasad Oli podnio je ostavku u utorak nakon nasilnih antivladinih protesta, gurajući tako tu siromašnu himalajsku naciju u nova politička previranja.

„S obzirom na nepovoljnu situaciju u zemlji, podnio sam ostavku kako bih pomogao i olakšao rješavanje političkih problema u skladu s ustavom“, naveo je Oli u pismu upućenom predsjedniku Ramu Čandri Paudelu.

Ostavka je uslijedila nakon što su demonstranti zapalili kuće nekih od najviših političkih lidera Nepala, među kojima su i kuće predsjednika Paudela i ministra unutrašnjih poslova Rameša Lehaka.

Stručnjaci za ustav kažu da bi Nepal sada mogao da se suoči s dugotrajnim političkim haosom ukoliko se ne formira vlada nacionalnog jedinstva.

„Ne postoji jasna ustavna odredba o tome šta bi trebalo da se desi u ovakvim okolnostima“, kaže Bipin Adhikari, profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Katmanduu.

„Jedna održiva opcija jeste da predsjednik pozove na formiranje sveobuhvatne vlade nacionalnog konsenzusa. Premijer bi trebalo da bude izabran u parlamentu, u skladu s ustavom iz 2015. godine, ali da se istovremeno obezbijedi da se zahtjevi mladih Generacije Z uvaže kroz njihovu zastupljenost u ovom dijalogu“, rekao je prof. Adhikari za DW.

What is behind Nepal's GenZ protests? DW's Diwakar Rai reports from Kathmandu. pic.twitter.com/BwH2QeGwOa

— DW Asia (@dw_hotspotasia) September 9, 2025

Da li će doći do političkog vakuuma?

C.D. Bata, politikolog i viši programski menadžer u njemačkoj Fondaciji Fridrih Ebert (FES) u Nepalu, kaže da je kredibilitet svih glavnih političkih snaga u zemlji „postao irelevantan“.

„U ovom trenutku, svi pokušavaju da iskoriste situaciju kako bi stali na čelo vlade. Već smo ušli u politički i ustavni vakuum.“

„Situaciju sada mora da riješi predsjednik uz pomoć nepalske vojske“, naglašava Bata.

„Jedina opcija jeste formiranje civilne vlade dok se ne uspostavi sljedeća izabrana vlada, ali uz punu podršku nepalske vojske, koja ostaje jedina relevantna i legitimna snaga u zemlji“.

S time se slaže i prof. Adhikari.

„Ovu vladu trebalo bi da podrži vojska, koja je trenutno jedina snaga sposobna da održava zakon i red“, rekao je.

Šta stoji iza najnovijih previranja?

Nepal, zemlja bez izlaza na more, smještena između azijskih giganata Indije i Kine, bori se već dvije decenije s političkom nestabilnošću i ekonomskom neizvjesnošću.

Najnoviji nemiri počeli su nakon što su nepalske vlasti prošle nedelje uvele sveobuhvatnu zabranu širom zemlje za 26 „lokalno neregistrovanih“ platformi društvenih mreža – među kojima su Fejsbuk, Iks, Jutjub, LinkedIn i Votsap.

Vlada je saopštila da te platforme nisu ispunile nove državne propise kojima se od kompanija traži da imenuju kancelariju za vezu ili kontakt-osobu u zemlji.

Kritičari su, međutim, osudili taj potez kao „napad na slobodu izražavanja“ i pokušaj da se uguše glasovi neslaganja i opozicije.

To je bio „očajnički pokušaj nepopularne vlade da ućutka kritičare“, kaže za DW Tara Nat Dahal, predsjednica nevladine organizacije Slobodni forum Nepala.

Protesti, međutim, nisu izbili samo zbog zabrane društvenih mreža, već su, kako objašnjavaju analitičari, ujedno i odraz rastuće frustracije i nezadovoljstva zbog lošeg upravljanja i korupcije.

Protesti kojima rukovode mladi ljudi između 18 i 30 godina, uglavnom su bez vođa.

Mnogi mladi posebno su ljuti zbog toga što im se čini da djeca političkih lidera uživaju u luksuznom načinu života i brojnim privilegijama, dok se većina ostalih mladih bori s nedostatkom pristojnih poslova.

„Nismo protiv političkog sistema ili ustava. Mi smo protiv poslušničke vlade, političkih stranaka i njihovog nesposobnog vođstva“, rekao je za DW jedan predstavnik protestnog pokreta, koji je tražio da ostane anoniman.

„Zahtijevamo dobro upravljanje i pravdu za one koji su izgubili život tokom ovih protesta. Ne želimo da se ista stara lica ponovo pojave u novom političkom kursu.“

Pozivi na uzdržanost i odgovornost

U ponedjeljak su desetine hiljada demonstranata izašle na ulice glavnog grada, Katmandua, a gomila je okružila zgradu parlamenta.

Snage bezbjednosti su potom otvorile vatru na demonstrante, ubivši najmanje 19 ljudi i ranivši oko 150.

Grupe za ljudska prava pozvale su na odgovornost i nezavisnu istragu nasilja.

Niradžan Tapalija, direktor Amnesti internešenela u Nepalu, kaže da njegova organizacija „oštro osuđuje nezakonitu upotrebu smrtonosne i manje smrtonosne sile od strane organa reda u Nepalu“. On poziva vlasti da „pokažu maksimalnu uzdržanost“.

Demonstracije su primorale vladu da ukine zabranu korišćenja društvenih mreža u utorak ujutru, prije nego što je premijer Oli podnio ostavku.

Ali, bijes prema vladi nije jenjavao i protesti su se nastavili u Katmanduu, uprkos tome što je u gradu uveden policijski čas.

Nakon Olijeve ostavke, nepalska vojska objavila je apel na Iksu tražeći od ljudi da „pokažu uzdržanost“.

Indija, u kojoj žive stotine hiljada nepalskih građana, saopštila je da se nada da će svi relevantni akteri u susjednoj zemlji pokazati uzdržanost i da će probleme riješiti kroz razgovore.

Ambasade Australije, Finske, Francuske, Japana, Južne Koreje, Velike Britanije, Norveške, Njemačke i SAD u Nepalu takođe su izdale zajedničko saopštenje u kojem pozivaju sve strane da pokažu maksimalnu uzdržanost, izbjegnu dalju eskalaciju i obezbijede zaštitu osnovnih prava.