Rozi Birhard (Brisel)  [ DW ]

24. 10. 2025. 09:28

EU, ruske pare i Ukrajina: Zna se šta, ne zna se kako

Jedni kažu da su lideri Evropske unije preduzeli tek oprezan korak kako bi iskoristili zamrznuta ruska sredstva i finansirali Ukrajinu. Drugi kažu da su odluku zapravo gurnuli pod tepih i napustili samit sa više otvorenih pitanja – pravnih i finansijskih – nego što su ih imali prije samita.

Nije bilo podrške za masni paket od 140 milijardi eura pozajmice Ukrajini, što su zagovarale neke članice EU. Umjesto toga, mlako obećanje da će „adresirati“ ukrajinske finansijske potrebe i ponovo u decembru pričati o upotrebi ruske imovine.

„Dogovorili smo šta – pozajmica za reparacije, ali sada moramo da radimo na kako – kako da to omogućimo“, rekla je novinarima šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Pored nje, predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta potcrtao je da niko nije ulagao veto ni na šta, dok je njemački kancelar Fridrih Merc kazao da je u pitanju „korak unaprijed“.

„Rizičan posao“

Ali dva sprata niže, belgijski premijer Bart de Vever novinarima je rekao drukčiju priču. Njegova zemlja je sjedište Eurocleara, finansijske institucije koja kontroliše masu od nekih 200 milijardi eura imetka Ruske centralne banke koji je EU zamrzla kada je Moskva otpočela punu invaziju na Ukrajinu.

De Vever je rekao da bi korišćenje tih para za Ukrajinu bilo pravno „neispitana teritorija“, da bi moglo da izazove skupu rusku odmazdu i uplaši buduće investitore.

„Rizičan je to posao. Osim kontra-zaplena i kontra-mjera, bili bismo zatrpani tužbama“, rekao je i dodao da niko nije odgovorio na te njegove dileme.

EU je prošle godine počela da koristi samo profit koji zamrznuti keš generiše kako bi pozajmljivala pare Ukrajini, ali sada se pričalo o korišćenju glavnice bez direktne zaplene.

Agencija Tass citirala je portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova koji je obećao „veoma bolan, veoma oštar“ odgovor Moskve ukoliko EU izgura tu namjeru.

De Vever je rekao da bi i druge države, van EU, trebalo da budu spremne na sličan korak. Pomenuo je Kanadu, Veliku Britaniju, Švajcarsku, Japan i SAD. „Najdeblji kolač je u Belgiji, ali ima i drugih kolača“, rekao je.

„Bilo bi skoro poetično da se Ukrajina podrži ruskim novcem. To je kao Robin Hud. Za javno mnjenje, bio bi to bestseler“, dodao je De Vever, „ali ta knjiga ima i svoje realno naličje.“

Čeka se decembar

Odgađanje odluke u četvrtak sada će pokrenuti mjesece pravnih analiza, a rukovodstvo EU će tražiti šemu kako bi se utolili belgijski zahtjevi za „konkretnim“ garancijama.

Na papiru ima i drugih načina da EU ponudi Ukrajini sredstva koja joj hitno trebaju da ne potone. Recimo, EU bi opet združeno mogla da se zaduži, ali djeluje još manje vjerovatno da će članice Unije naći kompromis za tako nešto.

Poljski premijer Donald Tusk, jedan od prvoboraca za to da se ruske pare daju Kijevu, rekao je da je decembar „poslednji rok“ da se presiječe „da ili ne“. „Pokušavamo da ubijedimo naše belgijske prijatelje da smo spremni na mehanizam podijeljene panevropske odgovornosti“, rekao je Tusk.

Dogovor oko sankcija na gas

No, lideri EU uspjeli su da se dogovore oko zelenog svjetla za novu rundu sankcija prema Rusiji. Utanačena je zabrana uvoza tečnog gasa iz Rusije od 2027. godine.

Ciljaju se takođe ruski transferi u kripto-valutama. Na crnu listu je dodat još jedan broj tankera koji se broje u rusku „flotu u sjenci“, koja se koristi da zaobiđe sankcije na naftu.

Prvi put je EU sankcionisala i dvije kineske rafinerije koje prerađuju i prodaju rusku naftu. Peking je smjesta saopštio da će „preduzeti neophodne mjere da odlučno sačuva legitimna prava i interese kineskih preduzeća“, prenijela je agencija Sinhua.

Trampove sankcije

Ove najave EU došle su odmah pošto su Sjedinjene Države sopstvenim sankcijama opteretile dva ruska energetska giganta. Moskva je saopštila da te sankcije neće imati velikog uticaja na rusku ekonomiju, ali je francuski predsjednik Emanuel Makron rekao da su one „prava prekretnica“.

S obzirom da se gro vodećih političara u EU do nedavno bojao da će američki predsjednik Donald Tramp ići u Mađarsku da se ortači sa Vladimirom Putinom, sada evropski saveznici Ukrajine osjećaju određeno olakšanje zbog promjene u Vašingtonu.

„To je Trampov rolerkoster. Idemo gore, idemo dole, dosta turbulencija“, rekao je pred samit Stiven Everts, bivši zvaničnik EU, a sada analitičar Evropskog instituta za studije bezbjednosti.

„Najvažnije što Evropljani treba da urade je da daju gas u diplomatiji. Moramo ostati u igri“, rekao je on za DW. „Nemojmo samo čekati da iduća najava stigne odavde ili odande. Dignite telefon, letite u Vašington. I, drugo, pojačajte podršku Ukrajini.“

*Na izvještaju sarađivali Teri Šulc, Mihal Gostkivic, Nejtan Kanal i Meri Žoslin iz Brisela