Dragan Maksimović  [ DW ]

20. 11. 2025. 10:30

Tramp prijeti sankcijama – da li će BiH ostati bez gasa?

Najave SAD o uvođenju sankcija svima koji posluju sa Rusijom mogle bi imati ozbiljne posledice po energetski sektor i u Bosni i Hercegovini. Razlog: zavisnost od ruskog gasa. Američki predsjednik Donald Tramp najavio je zakon kojim se definiše uvođenje sankcija.

„Kao što znate, ja sam to predložio, tako da će svaka zemlja koja posluje sa Rusijom biti veoma strogo sankcionisana“, rekao je Tramp i tako otvorio balkansku energetsku „Pandorinu kutiju” zavisnosti od ruskog gasa – sa Bosnom i Hercegovinom u njenom središtu.

Zbog političkih sukoba BiH nikada nije izvršila diverzifikaciju kada je riječ o snabdevanju gasom, pa je i dalje u funkciji samo jedan ulaz u BiH – onaj kod Zvornika. Ukoliko se obistini američka namjera sankcionisanja svakog ko sarađuje sa Rusijom, biće to kraj i za gasnu snabdjevenost Bosne i Hercegovine, s obzirom na gasovod koji iz Srbije ulazi u BiH.

Svi žele vlasničku polugu u svojim rukama

„Situacija se usložnjava, to je činjenica. Ovaj zakon koji bi trebalo da bude usvojen u Kongresu doprinjeće da sve zemlje odustanu od kupovine ruskog gasa. Time mi dolazimo u nepovoljnu poziciju jer smo sto odsto zavisni od ruskog gasa. Ako to bude na taj način završeno, nema dileme da će gas morati da se traži na nekom drugom mjestu“, kaže stručnjak za energetiku Almir Bečarević, ističući da alternativa postoji.

U ovom slučaju postoji više mogućnosti, a najizglednije rešenje je ono koje se odnosi na Južnu interkonekciju kojom bi gas u BiH ulazio sa terminala na Krku. Višegodišnja politička neslaganja oko vlasničke strukture nove kompanije zaustavila su projekat u BiH, za čiju se realizaciju sada stvaraju uslovi, s obzirom na mogućnost zatvaranja ventila na gasovodu u Zvorniku.

Gotovo deset godina vodi se politička borba oko Južne interkonekcije kojom bi se BiH spojila sa LNG-terminalom na Krku. Spor nije u realizaciji samog gasovoda, već u tome u čijim će rukama biti poluga kojom će se osigurati alternativa ruskom gasu, koji trenutno gasovodom Turski tok preko Srbije stiže u BiH.

Bošnjačka strana želi upravljanje Južnom interkonekcijom preko sarajevskog „BH-Gasa“, postojeće kompanije za transport. Upravljanje žele i Hrvati, koji su već formirali kompaniju u Mostaru, za šta se kroz politička uslovljavanja godinama zalaže lider HDZ-a BiH Dragan Čović.

„Naći ćemo način da hrvatski narod zaštiti svoj interes, da imamo kompaniju u Mostaru koja će se baviti tim projektom, a da budu uključeni i svi drugi koji su zainteresovani za taj projekat“, rekao je Čović još prošle godine.

Jadransko–jonski gasovod mogao bi da koristi BiH

Stara američka administracija pritiskala je godinama vlast u Federaciji BiH da se to pitanje završi, jer im je interes bio dvostruk – izbacivanje Rusa iz gasne jednačine na Balkanu sa jedne strane, i distribucija ukapljenog gasa preko terminala na Krku u Hrvatskoj sa druge. Tadašnji američki ambasador Majkl Marfi čak se u jednom trenutku obratio poslanicima u federalnom Parlamentu, upozorivši na posledice ukoliko zakon o Južnoj interkonekciji ne bude usvojen.

Međutim, dolaskom nove američke administracije i zatvaranjem američke ambasade u BiH pritisak je splasnuo, kao i pretnje Draganu Čoviću da će biti suočen sa sankcijama ukoliko bude insistirao na upravljanju ovim gasovodom.

I pored trenutnog stanja koje je zabrinjavajuće, Bečarević ne vjeruje da će se postići dogovor oko ovog pitanja.

„Jer mi kasnimo, a jedina prava alternativa je Južna interkonekcija. Ali, znajući raspored političkih snaga i trenutne odnose, teško će se naći neko rešenje“, kaže Bečarević, podsjećajući da je sa jedne strane zahtjev HDZ-a BiH za kontrolom preko sopstvene kompanije, a sa druge namjera da to realizuje „BH-Gas“.

Osim Južne interkonekcije, Jadransko–jonski gasovod takođe je sistem koji bi mogao koristiti BiH. Međutim, iako je Bosna i Hercegovina na početku bila dio projekta, Crna Gora, Albanija i Hrvatska ponovo su pokrenule to pitanje bez BiH, iako se deo Južne konekcije, prema projektu, kači na Jadransko–jonski gasovod.

Ruska ucjena preko gasa

Prije nekoliko dana Rusi su obavijestili Beograd da će im ponuditi ugovor o isporuci gasa samo do kraja godine, iako je prvobitni ugovor garantovao isporuku do 2027. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je to „razočaravajuća vijest“, jer su, kaže, bili više nego fer prema ruskim partnerima.

„Zašto do Nove godine? Logika je jednostavna i neću to da krijem. Zato što oni žele time da nam kažu: ako vi budete krenuli u nacionalizaciju NIS-a ili bilo šta drugo, mi možemo da prekinemo gas 31. decembra. I to je za mene veoma, veoma loša poruka u svakom smislu“, rekao je Vučić, koji se već suočava sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS), zbog ruskog udjela u ovoj kompaniji.

Američka administracija želi potpunu promjenu vlasništva ruskih akcionara, odnosno traži izlazak Rusa iz vlasništva kompanije NIS. Zbog svega toga Srbija bi početkom naredne godine mogla biti u potpunom kolapsu ukoliko ne bude dotoka nafte, odnosno ukoliko sankcije ostanu na snazi.

U kombinaciji s najavljenim sankcijama preko američkog zakona o saradnji sa Rusijom, energetska situacija u Srbiji sigurno će imati negativan uticaj na BiH. Iako relativno malo tržište sa potrebom od 300 miliona kubnih metara gasa, ukoliko dođe do prekida isporuke, privreda i stanovništvo u BiH koje koriste gas mogli bi doživjeti potpuni zastoj.