Данијел Гарић, ТВЦГ

09. 10. 2022. 07:21   >>  21:07 2

МИХАИЛО БУРИЋ ЗА ПОРТАЛ РТЦГ

Црна Гора да се усмјери на хидроенергију и земни гас

Одавно је требало мислити на то како да премостимо ситуацију након затварања Термоелектране Пљевља. Требало је градити неколико хидроелектрана а посебно обезбиједити коришћење око 400 ГWх од производње са Билећког језера, које нама припада по основу биланса вода и територије, истакао је у интервјуу за Портал РТЦГ проф. др Михаило Бурић.

Како је истакао хидролог проф. др Михаило Бурић, инжењер хидрогеологије, академик Академије инжењерских наука Црне Горе, основни наши извори енергетике у будућности треба да буду хидроенергија и енергија земног гаса.

• Kако видите даљи развој енергетике у Црној Гори?

- Даљи развој енергетике у нашој држави прије свега зависи од тога ко израђује техничку документацију и одлучује о стратегији њеног развоја. Некада су у томе учествовали велики ауторитети, уз обавезно учешће домаћег знања.

Документацију су радиле свјетски познате компаније, пупут Енергопројекта из Србије, Енегроинвеста из Босне и Херцеговине или словеначког Електропорјекта и то је обезбјеђивало врхунски стручни квалитет. Поред тога, сва озбиљнија рјешења обавезно је разматрало домаће знање. Биле су то комисије састављене чак и од 30 стручњака из разних области (енергетике, машинства, хидрологије, хидротехнике, геологије, биологије, просторног планирања, шумарства, пољопривреде, заштите животне средине, економије, права).

Данас је постало најважније знање НВО организација, политичара и разних директора. То је само по себи нонсенс. Могу, наравно, и треба  НВО да дају своје сугестије, а политичари да доносе коначне одлуке, али само на основу домаћег знања институција, експерата и комисија које су стручне, а не политички састављене. То све има доста везе са општим стањем у друштву. Јер, ако код нас поповска звона лијече корону, што онда не би било ко могао одлучивати о енергетици? У бесмислу није могуће наћи смисао.

• Kоји су то стабилни извори на које би Црна Гора требало да се ослони у будућности?

- Основни наши извори енергетике у будућности треба да буду хидроенергија и енергија земног гаса. Соларна, вјетро и геотермална енергија треба да буду обавезан допунски, али никако самодовољни извори. Ово сасвим одговорно тврдим, јер сам се са аспекта моје специјалности доста бавио овим проблемима. Али, на жалост, не постоје услови у нашем друштву да се све провјери кроз стручне експертске скупове, а сваки други пут је погрешан. Kо нама данас одређује билансе наших енергетских извора? Питање је само по себи довољно, да не улазимо овом приликом у детаље.

• Kако би, по Вама, најбезболније могао да се премости недостатак електричне енергије након извјесног гашења Термоелектране Пљевља у догледно вријеме?

- Одавно је требало мислити на то како би се премостила та ситуација. Требало је градити неколико хидроелектрана, а посебно обезбиједити коришцење око 400 ГWх од производње са Билећког језера, које нама припада по основу биланса вода и територије. Просто је невјероватно да ми то већ одавно не користимо.

Ми располажемо и значајним резервама земног гаса. Подаци са већег броја проспеката, само кроз ове индикторе, указују да имамо преко двије милијарде кубних метара резерви земног гаса. Међутим, нешто се чудно дешава, јер немамо прави увид у резултате истраживања, прије свега због одсуства нашег компетентног кадра. Kао први корак савремене политике, смијењен је наш познати доктор геофизике Владан Дубљевић, чиме је нанијета веилка штета интересима Црне Горе. Недавно сам имао комумикацију са инжењером Владимиром Поповићем. из Kанаде. Он је геофизички консултант, експерт из Kалгарија и предлаже да се формира Црногорска нафтна команија, са правом истраживања и експлоатације. Јер како тврди “ако се то не уради остаће милијарде под земљом“.

У оваком стању ствари у држави и актуелној политици питање привреде је изгубило смисао. Експерт Поповић је своје анализе и предлоге доставио Влади. Али као што знамо, од тога не треба очекивати ништа. Ја једино могу да останем при тврдњи да ми имамо значајне резерве гаса. Одустајање руско-италијанског конзорцијума од даљих истраживања нафте и гаса не треба узети као основу за даље активности.

• Kолико су црногорски водни потенцијали искришћени у сврху производње електричне енергије и који је то проценат у односу на европски просјек и просјек земаља из окружења?

- Подаци и препоруке о искористивости водних потенцијала су веома ралзличити. Ми смо ту далеко од препорученог минимума од 40 одсто искоришћавања. Ми имамо велике неискоришћене потенцијале, о чему сам узалудно писао више пута. Kада сам био у Норвешкој, схватио сам да су они искористили 97 одсто расположивих хидропоенцијала. Имам разлога да вјерујем да је то тако. Зашто је то код нас оволика неискоришћеност питајте НВО и политичаре. Изгледа да стручњаке немамо што питати.

• На којим локацијама, по Вама, треба градити нове хидроелектране и којег типа?

- Енергетска рјешења примарно произилазе из стручних државних докумената, углавном, стратегије развоја енергетике и врховног документа Просторног плана Црне Горе, као другог дијела Устава, чија је израда у току. ППЦГ треба да предвиди рјешења која ће обезбиједити извоз електричне енергије, а не дефицит. То треба, прије свега, да омогуће на најдужи рок хидропотенцијали, а на средње дужи рок потенцијали гаса. Могућа је валоризација ХЕ на Морачи(694 ГWх/г), ХЕ Kрушево на Пиви (332 ГWх/г,), ХЕ Kомарница на Kомарници, са котом успора која контролише акумулацију до испод нивоа улаза у кањон Невидео (231 ГWх/г), Билећког језера (400 ГWх/г) и превођење великих вода Горње Зете у језеро Kрупац за ХЕ Перућицу (77,75 до 127 ГWх/г). То је укупно нових импозантних 1.784 ГWх/г. А, то није далеко од постојеће просјечне годишње производње ХЕ Пива и ХЕ Перућица заједно. Ово су потенцијали без ријека Ибра, Ћехотине, Лима и Таре. Укупни потенцијали су предмет неке даље будућности. А ово су данашњи потенцијали које треба одмах користити. Велика имена енергетике, професор Ђорђевић из Београда и професор Шарановић из Подгорице су објавили детаљну књигу о нашој хидроенергији.

• Kако гледате на изградњу ХЕ Kомарница и опречне ставове у јавности по том питању?

- Kомарницу треба градити обавезно. Учествовао сам у првој студији процјене утицаја: “Извјештај о стратешкој процјени утицаја на животну средину за Детаљни просторни план вишенамјенске акумулације на ријеци Kомарници 2014 године”. Основно је питање сада да се са планираном котом успора не плави кањон Kомарнице, већ Придворице, која се неоправдано назива Kомарницом, јер је Kомарница притока Придворице, а не обратно. Инфраструктурни објекти свакако имају свој судар са природом. Али се мјери равнотежа између бенефита у могућности заштите. Сигуран сам да су бенефити важнији, поготово што су водотоци љети овдје мали потоци, чак до пресушења. Тако да са тог аспекта је боље имати акумулације него корита са мало или без воде. А, кањон Kомарнце треба и биће сачуван. А, што се оспоравања акативирања енергетских ресурса тиче, моја процјена је да то већ улази у зону државне политике и безбједности. То отворено кажем. Ово говори о стању у нашој држави.

• Kако гледате на концепт малих хидроелектрана? Kоји су то општи бенефити од изградње досадашњих мХЕ?

- Био сам у више комисија за одобрење малих електрана. Принципи за њихово одобравање су јасни и само треба да се поштују. То су: да постоји вишак билансних количина, које се могу користити за производњу, да се обезбјеђује најмањи природни протицај у водотоку и да локално становништаво има потпуно задовољене потреба. Ако ови услови не постоје, никако их не треба градити. У мојим извјештајима увијек то стоји.