Т.Г. [ Н1 ]

26. 01. 2023. 18:05   >>  18:10

ПОДАЦИ ЗА 2021. ГОДИНУ

Западни Балкан просјечно има већи удио обновљиве енергије од ЕУ

Иако на први поглед звучи неочекивано, земље Западног Балкана имају већи проценат енергије добијене из обновљивих извора него што је то просјек Европске уније. Више од петине енергије која се користи у Европској унији 2021. године долази из обновљивих извора, показују нови подаци.

Соларни, вјетар и други “зелени” извори допринијели су са 21,8 одсто укупној потрошњи енергије у ЕУ, наводи Еуростат.

Ово је пад од 0,3 одсто у односу на 2020. годину, односно први пад икада забиљежен. Како наводе стручњаци, разлог томе је пораст потрошње енергије након укидања пандемије.

Исти извјештај показује да се европска енергетска инфраструктура и даље развија. Тако је прошлог мјесеца, Међународна агенција за енергетику (ИЕА) открила је да је свијет спреман да у наредних пет година дода онолико обновљиве енергије колико је био у последњих 20.

"Обновљиви извори енергије су се већ брзо ширили, али глобална енергетска криза их је гурнула у изванредну нову фазу још бржег раста јер земље настоје да искористе предности своје енергетске сигурности“, објаснио је извршни директор ИЕА Фатих Бирол.

Шведска на врху

Шведска је поново на врху листе као земља ЕУ са највећим удијелом обновљиве енергије у 2021. години.

Нордијска земља је 2021. године добијала скоро двије трећине – 63 одсто своје енергије из обновљивих извора – углавном из биомасе, хидроенергије, вјетра, топлотних пумпи и течних биогорива.

Иако је то обећавајућа бројка, неки активисти тврде да биоенергија – на примјер сагоријевање отпада из шума – није заиста обновљива. С друге стране је став да је шумски отпад током свог животног вијека прикупљао угљен диоксид током процеса фотосинтезе.

Следећа на листи била је Финска, још једна земља са великим бројем шума, са 43 одсто удјела. Летонија је на трећем мјесту са 42 одсто удјела који углавном долази из биомасе и хидроенергије.

Слиједе Естонија, Аустрија и Данска, са 38 одсто, 36 одсто и 35 одсто њихове енергије из обновљивих извора. Ове земље имају велике количине хидроенергије и вјетра у својим енергетским мјешавинама.

Исланд и Западни Балкан у просјеку испред ЕУ

Када је ријеч о европским земљама шире, двије земље које нису чланице ЕУ су и даље далеко испред.

Исланд добија највећи дио енергије из обновљивих извора у Европи, захваљујући великим геотермалним ресурсима. Према прорачунима Еуростата, око 86 одсто његове чисте енергије долази из овог извора.

Норвешка је на другом мјесту са 76 одсто обновљивих извора енергије

Према доступним подацима за Западни Балкан, наш регион је извјесно у просјеку испред Европске уније, иако су последњи релеватни подаци они из 2020. године.

Када се погледају друге земље апсолутни лидер је Албанија која је је сву струју потрошила искључиво из обновљивих ресурса, највише из енергије воде.

Затим слиједе, Црна Гора 61,5 одсто, Хрватска 53,8, Босна и Херецеговина са 45,5. Од сусједних земаља Румунија је 43,4 одсто, Србија 26,3, Бугарске 23,6, а Мађарске 11,9.

Земље ЕУ које заостају

Укупно, 15 од 27 чланица ЕУ пријавило је удио испод просјека од 21,8 одсто у 2021. То су Белгија, Бугарска, Чешка, Њемачка, Ирска, Шпанија, Француска, Италија, Кипар, Луксембург, Мађарска, Малта, Холандија, Пољска и Словачка.

Најмањи удио обновљивих извора енергије забилежен је у Луксембургу (11,7 одсто), Малти (12,2 одсто), Холандији (12,3 одсто), Ирској (12,5 одсто) и Белгији (13 одсто). Циљ Европске уније је да до 2030. године удио обновљивих извора енергије буде 40 одсто, а постоје већ идеје да се подигне на 45 одсто.