Данијел Гарић, ТВЦГ

09. 02. 2023. 07:11   >>  07:12

НАУЧНА СТУДИЈА УПОЗОРАВА

Милиони угрожени од поплава из глацијалних језера

Више од 15 милиона људи суочава се са ризиком од катастрофалних поплава из глацијалних језера која би у сваком тренутку могла да изађу из њихових природних брана, открива нова студија, коју је водио Универзитет Њукасл, у склопу првог глобалног покушаја да се мапирају потенцијална жаришта за такве поплаве.

То може да се деси у било ком тренутку, тешко је предвидјети када ће се тачно догодити

Како температуре расту, глечери се повлаче и отопљена вода се скупља, формирајући језера, тврде научници. Појашњавају да утицај глобалног загријавања на поплаве глацијалних језера тек треба да се дефинише, али је повећао и запремину и број глацијалних језера широм свијета.

Студија објављена у часопису “Nature Communications” процијенила је стање језера и број људи који живе низводно од њих, који се такође значајно повец́ао.

„Постоји велики број људи широм свијета изложених утицају ових поплава. То може да се деси у било ком тренутку, то је оно што их чини посебно опасним, јер је тешко предвидјети када ће се тачно догодити”, рекла је Рејчел Кар, глациолог са Универзитета Њукасл и ауторка листа.
Аутори кажу да они који се суочавају са највећом пријетњом живе у планинским земљама Азије и Јужне Америке.

Људи који живе у Индији, Пакистану, Перуу и Кини чине више од половине угрожених. У Азији, око милион људи живи на само 10 километара од глацијалног језера.

„Важно је колико су људи блиски тим језерима и њихов капацитет да одговоре на катастрофу. Урађено је до сада много студија, али наша студија показује неке нове моменте. Оно што је низводно је исто толико важно, ако не и више. Мислим да је то важно преобликовање начина на који размишљамо о томе“, рекла је Кар.

Језера настала отапањем глечера имају природне бране од лабавих стијена и леда који могу изненада и непредвидиво пропасти. Поплаве које слиједе су густе и брзе, у многим случајевима довољно снажне да униште виталну инфраструктуру. Поремећаји бране су сложени, али се често покрећу када комад камена или леда падне у језеро са околних планина. То узрокује да талас путује преко језера попут цунамија, дестабилизујући брану док до ње стигне.

Остали фактори укључују постепено накупљање отопљене воде, повећање притиска на брану и отапање свих ледених језгара које их држе заједно.

Умјесто да покушавају да предвиде које бране ће највјероватније пропасти, аутори студије су погледали која би језера представљала највећу опасност ако би “експлодирала”.
Они такође наглашавају важност система раног упозорења, као што су камере.

„То је важан рад. Он упозорава креаторе политике на вјероватан утицај будућих климатских промјена“, рекао је Стипен Херисон, водећи стручњак за утицај климатских промјена на глацијална језера на Универзитету Ексетер.

Додао је да је истраживање само први корак ка бољем разумијевању утицаја климатских промјена на оно што је познато као поплаве избијања глацијалних језера (ГЛОФ).

Појашњава да је тај однос сложен и да га је теже доказати због онога што научници сумњају да је велики временски размак између узрока и посљедица.

Истраживања показују да би повећање поплава које је почело почетком 20. вијека и достигло врхунац 1970- их година могло бити закашњели одговор на климатске промјене у прошлости.
Док научници очекују да ће се глацијалне поплаве повећати као резултат климатских промјена изазваних људским фактором, таквог повећања још увијек није било.