Економија

Mina business [ I. P. ]

30. 01. 2022. 11:58   >>  11:59

ZAKONJŠEK OCIJENIO

Bolje povezati Zapadni Balkan, ulagati u infrastrukturu

Zapadni Balkan bi trebalo da bude bolje povezan, zbog čega su neophodna ulaganja u infrastrukturu, saopštio je direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Matej Zakonjšek, i dodao da željeznica i Luka Bar imaju potencijala da donesu korist Crnoj Gori.


Zakonjšek je kazao da je ponekad lakše putovati između glavnih gradova regiona avionom preko Istanbula ili Beča, nego automobilom, dok željeznica u većini slučajeva nije ni opcija.

„Ovo ograničava ekonomski potencijal regiona. Neadekvatne transportne mreže, kako u pogledu kvaliteta tako i u pogledu pokrivenosti, ozbiljno ograničavaju povezanost proizvođača i potrošača sa globalnim i regionalnim tržištima. Rješenja ovih pitanja zahtijevaju ulaganja u infrastrukturu, ali i nekoliko sastanaka između regionalnih partnera“, rekao je Zakonjšek u intervjuu agenciji Mina-business.

On je naveo da Ekonomski i investicioni plan Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan daje prioritet investicijama u središtu Trans-evropske transportne mreže (TEN-T), koje imaju strateški značaj za region i EU.

„U Crnoj Gori to znači da se u punoj mjeri koristi željeznička trasa koja povezuje Beograd sa Podgoricom i Lukom Bar. Postoji plan za rehabilitaciju željezničke pruge od Jadranskog mora do granice sa Srbijom. Rehabilitacija će takođe donijeti bolju povezanost Luke Bar sa zaleđem, povećanje bezbjednosti i kvaliteta usluga u putničkom i teretnom saobraćaju i promovisati željeznicu kao zeleni vid saobraćaja“, smatra Zakonjšek.

U EU je, kako je objasnio, željeznica odgovorna za manje od 0,5 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u vezi sa transportom.

„To ga čini jednim od najodrživijih oblika putničkog i teretnog saobraćaja, sa velikim potencijalom da donese korist Crnoj Gori, sa svojom tri decenije dugom istorijom ekološke države“, poručio je Zakonjšek.

On je dodao da će vrijeme putovanja vozom biti dodatno skraćeno nakon završetka zajedničke željezničke stanice u Bijelom Polju.

„Pored zajedničkih željezničkih graničnih prelaza, Crna Gora može da nastavi sa uspostavljanjem zajedničkih drumskih graničnih prelaza Dobrakovo/Gostun, koji je glavni prelaz sa Srbijom“, rekao je Zakonješk.

Prema njegovim riječima, prednosti zajedničkih graničnih prelaza su poboljšana koordinacija, uklanjanje suvišnih kontrola, optimalno korišćenje resursa i smanjenje vremena čekanja, što može dovesti do nižih troškova transporta.

„Isto važi i za granične prelaze između Crne Gore i Albanije. Plan je da se zajedničke kontrole na Sukobin/Murićan prošire i na transport robe, kao i da se takav model uvede na Božaj/Hani i Hotit, jedan od najljepših graničnih prelaza u regionu“, saopštio je Zakonjšek.

Kada je riječ o putevima, Ekonomsko-investicionim planom predviđena su poboljšanja na putu od Podgorice do Sarajeva, čime će se obezbijediti direktnija veza među susjedima.

„Takozvani Plavi magistralni put duž jadranske obale takođe je dio Ekonomskog i investicionog plana, pod okvirom Flagship 3. Budvanska obilaznica je najnaprednija dionica u Crnoj Gori i biće značajno unapređena do 2027. godine, sa idejnim projektom u pripremi i odobrenim grantom za investicije u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF)“, objasnio je Zakonjšek.

On je podsjetio da je uloga Stalnog sekretarijata Transportne zajednice da okupi važne aktere iz regiona i pomogne u implementaciji politika koje će povezati građane i privredu na Zapadnom Balkanu.

„Da bi se postigla puna integracija u transportno tržište EU, cio region bi trebalo da radi istovremeno na sprovođenju reformi, usvajanju standarda i izgradnji i unapređenju infrastrukture“, rekao je Zakonješk.

On je rekao da će povećanje brzine voza od Bara do Beograda sa sadašnjih 50-80 kilometara na sat (km/h), na projektovanu brzinu od 80 km/h, imati mali efekat ako građani moraju da čekaju na dvije granice na carinske i pasoške provjere.

„U cilju bolje regionalne saradnje možemo uspostaviti zajedničke granične kontrole kao najnapredniji način saradnje graničnih organa, koji dovodi do smanjenja vremena čekanja. Dodatni razlog za ulaganje u ovu rutu je njen veliki turistički potencijal. Vožnja vozom od Bara do Beograda svjetski je poznata po spektakularnoj prirodi, tunelima i mostovima, koji i dalje oduševljavaju putnike kao inženjerska čuda“, smatra Zakonjšek.

Govoreći o auto-putu Bar Boljare, Zakonjšek je rekao da je u njegovim brojnim posjetama Crnoj Gori imao priliku da vidi taj impresivni inženjerski projekat.

Projekat je jedan od najvažnijih u Crnoj Gori i kao dio Ekonomskog i investicionog plana, u okviru Flagship 3, ispunjava uslove za finansiranje EU.

„Transportna zajednica će podržati sve investicije u puteve koje se rade u skladu sa standardima EU, uključujući i ekološke. Takođe smo posvećeni investiranju u puteve koji su pogodni za budućnost. U slučaju Bar-Boljare to znači primjenu pametnih i dugoročnih tehnoloških izbora, kao što su Inteligentni transportni sistemi (ITS). Modernizacija i dobro održavanje puteva ostaju jedan od naših prioriteta, a mi ćemo tom procesu pružiti svu potrebnu podršku kada auto-put proradi“, rekao je Zakonjšek.

Na pitanje koji su najvažniji projekti koje Transportna zajednica planira da realizuje u ovoj godini, a koji će biti značajni za Crnu Goru i region, Zakonjšek je odgovorio da sve inicijative Stalnog sekretarijata uživaju punu podršku vlasti u Crnoj Gori.

„Nastavićemo da se oslanjamo na sjajnu saradnju sa ministrom kapitalnih investicija Mladenom Bojanićem i njegovim timom, kako bismo ostvarili naše zajedničke ciljeve u ovoj godini“, dodao je Zakonjšek.

Sekretarijat će, kako je rekao, nastaviti da se fokusira na Luku Bar, zbog njenog značaja za privredu Crne Gore.

„Bolja integracija sa željezničkom i drumskom saobraćajnom mrežom Beograd-Bar donijeće ekonomske koristi i poboljšati atraktivnost ekološki prihvatljivog intermodalnog transporta. Naš Akcioni plan za vodeni transport i multimodalnost biće od posebnog značaja za oblast pomorstva u Crnoj Gori i Luku Bar, kao osnovnu pomorsku luku proširene TEN-T mreže“, objasnio je Zakonjšek.

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије