Туфик Софтић

20. 11. 2022. 07:58   >>  13:08 1

ЧЕКА СЕ ДАТУМ

Фабрика пешкира биће стављена на продају

Фабрика пешкира у селу Бор код Петњице, која се налази у стечајној маси беранског аутопревозног предузећа Симон војаж, биће стављена на продају, али стечајна управа још није одредила када ће то бити.

Стечајни управник Ладо Шекуларац Порталу РТЦГ је казао да ће сва остала имовина Симон војажа бити оглашена на продају.

Он је у петак огласио на продају дио имовине ове комапније у стечају, и то аутобуску станицу са објектима и земљиштем, која не ради већ двије и по године, због чега у овом граду, који представља најпрометније чвириште аутобуског саобраћаја на сјеверу државе, влада хаотично стање.

На питање шта ће бити са осталом имовином Симон војажа, а прије свега са фабриком пешкира, стечајни управник је одговорио да још није одредио датум продаје.

“Сва имовина стечајног дужника ће бити на продају, покретна и непокретна. Тако ће и имовина за коју питате, бити оглашена, а када, још нисам одредио”, казао је Шекуларац.

Питање које се логично намеће је како се то некаква фабрика пешкира нашла у стечајној маси аутопревозног предузећа?

Када је прије неколико година, пред претходне локалне изборе у Петњици, оне који су одржани 2017. године, предсједник Општинског одбора ДПС у тој вароши и предсједник Скупштине општине, Мехмед Адровић, отворио фабрику пешкира у свом селу Бор, нико још није могао знати да је то учинио од средстава која припадају компанији Симон војаж, чији је био сувласник.

Он је тада, неколико дана пред те изборе, примио око двадесет радника, што су све друге странке оцијениле као дио изборне кампање.

Фабрика је требало да послује у оквиру компаније “Еуро Бор”, а Адровићу је у овом послу партнер био турски бизнисмен Исмаил Арслани.

“Ако знамо да ће фабрика за стално упослити тридесетак радника, значи да смо успјели да исто толико породица задржимо на простору Бихора. Већ имамо у магацину производа који су спремни за домаће тржиште. Како будемо освајали нова тржишта, тако ћемо повећавати обим производње што захтијева и нова запошљавања. Убијеђени смо да ће пешкири Еуро Бор убрзо постати бренд и да нећемо имати проблема с пласманом”, казао је тада Адровић.

Умјесто да пешкирима са Бора буде “преплављено црногорско тржиште”, како је најављено, фабрика је, међутим, радила свега три мјесеца, када је производња прекинута из непознатих разлога, и више никада није покретана.

Тек када је Симон војаж отишао у стечај, и објављен први оглас за продају, сазнало се да се фабрика налази у стечајној маси овог предузећа, односно да су тачне тврдње радника Симон војажа да је Адовић подигао кредит да би правио фабрику у свом селу, а за тај кредит заложио радну јединицу Технички преглед компаније из Берана.

Четрдесетдвогодишњем турском бизнисмену Асрланију, коме сада нема ни трага, испјевани су хвалоспјеви. Ко је, одакле је, какав му је такозвани портфолио, да наводно ради за Уједињене нације, и томе слично.

Ни он домаћинима у Петњици није остао дужан. Саопштио је да је са колегама обишао сјевер Црне Горе, да је имао много састанака, од којих су, како је казао, неки били промашаји.

“Тако сам открио и Петњицу кроз лик и дјело озбиљног привредника Мехмеда Адровића”, казао је тада Арслани.

Мехмед му је наводно у три сата ујутру, када су се састали, рекао да “жели да учини нешто за овај народ и да вјерује у успјех”.

“Његове потребе и озбиљност су се поклопиле са мојим размишљањем. Тако је све кренуло”, причао је Арслани.

Највише га је “дојмило” гостопримство Бихораца, али је, како је казао, било и оних који нијесу били наклоњени и који су његово присуство и сарадњу са Адровићем користили у сврху политичких надгорњавања, изражавајући наду да ће скори почетак производње одбацити све сумње у искреност и ваљаност овог пројекта.

“Многи моји пријатељи, привредници знају да сам овдје и прате шта радим. Чекају да виде како ћу проћи, тако да ће мој успјех бити и успјех Бихора и Црне Горе. Морам добити ову битку да бих се оправдао и овдје, а и у Турској”, рекао је тада Арслани.

Гдје је данас Арслани, нико не зна. Негдје се могло начути како се у неком друштву пожалио да је преварен, али се никада више није појавио у Петњици.

У међувремену се са компанијом Симон војаж, гдје је Адровићу сувласник био држаљанин Луксембурга Симон Бернард, издешавало све што је одвело у стечај.

Тада се сазнало и да је Бернард, преко свог адвоката у Црној Гори поднио кривичну пријаву против Мехмеда Адровића због више кривичних дјела из области привредног криминала, као и фалсификовања и злоупотребе његовог потписа. Предмет је неко вријеме био у

Основном државном тужилаштву у Беранама, а онда га је преузело Специјално државно тужилаштво.

Адровић је раније изјавио да кривична пријава коју је партнер из Луксембурга поднио против њега нема никавог смисла и демантовао све што му се ставља на терет.

Да је фабрику пешкира градио из средстава Симон војажа, није демантовао. Та фабрика је сада у стечајној маси ове беранске компаније и биће оглашена на продају.