Економија

[ Мина/ М.Л.Б. ]

26. 11. 2022. 11:22   >>  11:23 2

ЂУРОВИЋ ПОРУЧИО

Не видим надолазећу кризу која би значила празне рафове

Ова година би требало да буде рекордна када је ријеч о билансима и промету црногорских компанија, саопштио је министар економског развоја и туризма Горан Ђуровић и додао да се Црна Гора мора окренути развојним пројектима јер има огроман потенцијал.

Он је у интервјуу агенцији Мина-бусинесс казао да према свим прогнозама и параметрима, Црна Гора ове године биљежи раст економије 7,7 одсто.

“То је један фантастичан раст. Одговорно тврдим да ће ово бити једна од најбољих година што се тиче биланса и промета наших компанија уопште. Завршава се година и врло брзо ће сви биланси бити доступни, па ћемо да видимо, али мислим да ћемо свједочити рекордној години што се тиче промета у нашим компанијама“, поручио је Ђуровић.

У наредној години се, како је најавио, такође може очекивати раст економије.

„Да ли ће бити овога степена не знам, незахвално је прогнозирати, али у сваком случају очекује нас раст економије. Ако се стабилизује мало геополитичка и свјетска ситуација и генерално код нас да мало тензије спласну, вјерујем да Црна Гора има невјероватан потенцијал и да можемо и те како да радимо развојне пројекте“, рекао је Ђуровић.

Он је подсјетио да Влада планира наставак дионице ауто-пута, а такође се размишља и о јадранско-јонској цести, новим енергетским капацитетима и коришћењу соларне енергије.

„Влада је окренута тим развојним пројектима, који ће, вјерујем, донијети један нови економски замах у наредном периоду“, тврди Ђуровић.

Сезона била више него успјешна

Он је, коментаришући приходе у туризму који за првих девет мјесеци износе 916 милиона еура, оцијенио да је сезона била више него успјешна, посебно ако се присјетимо песимистичких прогноза и лажних спинова који су долазили од појединих медија и појединаца о такозваној пропасти сезоне.

Ђуровић се захвалио свим угоститељима и хотелијерама који су изнијели једну фантастичну сезону.

„Ми у Министарству и ја као министар морамо бити и те како задовољни овом сезоном, имајући у виду околности у којима се реализовала, а посебно узимајући у обзир агресију Русије на Украјину, гдје смо изгубили два значајна тржишта. Морам да похвалим све туристичке дјелатнике који су успјели да нађу модел како да надокнаде та тржишта неким новим - појачала се Западна Европа, Скандинавија и Израел, а и регион је увијек ту негдје“, навео је Ђуровић.

Он је додао да у тих 916 милиона еура прихода од туризма нијесу урачунати октобар, новембар и децембар, које је карактерисало лијепо вријеме и велика посјећеност Црне Горе.

„Тако да је и постсезона била успјешна и мислим да је свијетла будућност пред црногорским туризмом“, поручио је Ђуровић.

Када је ријеч о овогодишњој зимској туристичкој сезони, Ђуровић је саопштио да је Црна Гора имала прилику да промовише зимску понуду у сусједним земљама и да су одзив и интересовање били велики.

„Ми у овом тренутку имамо за љубитеље скијања врло атрактивна скијалишта, као што су Колашин 1600 и 1450, за које вјерујем да ће бити спремни за наступајућу зимску сезону. Снијег је, колико имам информације, већ почео да пада, тако да очекујемо да ће и њега бити довољно, а када се то споји са сјајним и припремљеним стазама, мислим да ће сви посјетиоци бити задовољни“, казао је Ђуровић.

Он је међу зимским центрима издвојио Жабљак и његове природне љепоте, као и чињеницу да је Црна Гора, сада већ традиционално, препозната по новогодишњим празницима.

„Готово да нема неке естрадне звијезде која није, да ли на тргу или у неком од хотела у нашој држави, и ја сам сигуран да ћемо тих дана свједочити бројним туристима из региона и Европе“, поручио је Ђуровић.

Буџет за НТО повећан

На питање да ли је предвиђена већа подршка промоцији туризма на сјеверу и у којим сегментима, Ђуровић је одговорио да су били доста лимитирани прошлим буџетом, и то посебно Национална турситичка организација (НТО), али да је сада тај буџет повећан.

„Наша видљивост мора бити већа на свим тржиштима, а за то је потребан новац. Али, ја увијек кажем, то није трошак, већ улагање које се вишеструко враћа у нашу привреду и економију“, рекао је Ђуровић и додао да су значајна средства у овој години била обезбијеђена и за промоцију манифестационог туризма, а биће и у наредној.

Такође, ради се на томе да се Црна Гора врати на мапу свјетских концерата.

„Већ су буџетом планирана средства за концерт Ероса Рамаззоттиа, који би требало да се одржи наредног септембра у Бару. Док се договор не потпише ништа није дефинисано, јер све зависи и од друге стране, али у сваком случају јако смо расположени да вратимо Црну Гору на мапу свјетских концертних дешавања“, казао је Ђуровић.

Када је ријеч о подршци привреди, која је ове године имала могућност да се пријави на велики број позива, Ђуровић је саопштио да су постојали неки програми који нијесу имали адекватне одзиве, али да су радили на томе да та средства пребаце тамо гдје има више интересовања.

За наредну годину ће за подршку привреди бити издвојено више средстава, па Ђуровић позива све привреднике да се пријаве, јер је то, како је оцијенио, значајна помоћ за сваки сегмент – од малих, средњих и великих бизниса, као и за жене предузетнице и младе.

О кризи...

Коментаришући актуелну енергетску и прехрамбену кризу и евентуалну могућност да у Црној Гори дође до одређених несташица, Ђуровић је саопштио да у овом моменту не види неку надолазећу кризу која би значила празне рафове, напомињући да је и киша поправила стање акумулација, па је и Електропривреда (ЕПЦГ) стабилна, што значи да неће бити драматичног повећања цијена струје.

Он је подсјетио да је Влада, између осталог, ограничила марже на одређене животне намирнице и смањила акцизе на гориво, тако да су грађани Црне Горе у једном тренутку плаћали најјефтиније гориво у региону, а вјероватно и у Европи.

„Не смијемо заборавити да је Црна Гора међу малим бројем држава које нијесу подизале цијену електричне енергије, што значи да се урадило максимално што се могло у датом моменту да се буџет грађана сачува“, навео је Ђуровић.

Када је ријеч о поскупљењу хране и трендовима који се по том питању очекују у Црној Гори, Ђуровић је рекао да се нада да неће бити драматичних ситуација што се тиче повећања цијена.

„Можда ће се у одређеним процентима подићи цијене, али то зависи од произвођача, цијене сировина и стања на тржишту. То су неке околности на које не можемо да утичемо, као ни наши трговци“, казао је Ђуровић похваливши све трговце у Црној Гори, јер ниједног момента држави није фалила готово ниједна намирница.

Он је подсјетио да је Министарство са трговачким ланцима потписало меморандуме којима се гарантује континуитет у снабдијевању намирницама и да су трговци „практично за нула еура“ дали сигурност Црној Гори што се тиче робних резерви.

„Ми сада радимо на програму робних резерви. Економски факултет је завршио студију везано за оснивање агенције за робне резерве, тако да се иде у том правцу да и тај сегмент покријемо и да Црна Гора има одређени ниво робних резерви у наредном периоду“, објаснио је Ђуровић.

О цијенама пелета

Коментаришући непоштовање Владине одлуке о ограничавању цијена пелета, које је резултирало тиме да инспекције казне чак четири предузећа из те дјелатности, Ђуровић је рекао да је у неким моментима био незадовољан одговором пелетара, јер нијесу имали жељу да испоштују договор.

„Због тога су и биле одређене казне, јер се морају поштовати држава и њене одлуке. Притом, та цијена је дефинисана са пелетарима, значи није ресорно Министарство пољопривреде само донијело одлуку, али свако хоће да искористи одређени моменат да заради. Тако да нијесам 100 одсто задовољан са том сарадњом, али најважније да је тржиште задовољено и да имамо довољно пелета“, додао је Ђуровић.

Он је, коментаришући значај регионалне повезаности, саопштио да потенцијале види у свим сегментима, а најприје у добрим сусједским односима, који су основ свега.

Ђуровић сматра да су црногорска привреда и њене институције јако добро повезане са свим земљама.

„Вјерујем да је та сарадња била, биће и остаће, увијек на једном квалитетном нивоу“, рекао је Ђуровић напомињући да се може сарађивати у сектору енергетике и снабдијевања храном.

Такође, размишља се и о томе да и Србија крене да гради ауто-пут да црногорске границе, као и о реконструкцији жељезнице, валоризацији Луке Бар и повећању капацитета аеродрома.

„Тако да доста посла је пред нама, али и доста потенцијала“, закључио је Ђуровић.

Пратите нас на

Коментари 2

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије