[ Биљана Ровчанин, ТВЦГ ]

26. 03. 2023. 19:42   >>  06:37 8

ДАМЈАНОВИЋ ЗА ТВЦГ

На наплату стижу стари кредити, држава не планира нова задужења

Иако за сада држава не планира нова задужења буџетом је планирана могућност још 500 милиона еура задужења јер нам на наплату стижу и стари кредити. А с обзиром на неповољне услове на глобалном тржишту држава ће, каже министар финансија Александар Дамјановић, размотрити и могућност емитовања обвезница на домаћем тржишту. Да би задуживање државе на домаћем тржишту, гдје грађани и привреда у банкама држе рекордне депозите, било готово дупло повољније, сматрају и финансијски стручњаци.

Након недавног задужења 100 милиона еура, уз редовну наплату прихода, у државној каси тренутно је довољно новца, каже први човјек министарства финансија Александар Дамјановић.

"Наплата пореских прихода иде по очекивању и она је изнад плана за неких 10-так процената и већа уодносу на прошлу годину имамао и ово задужење од имали смо и неке депозитетако да у овом тренутку нема потребе за додатним задуживањем", казао је Дамјановић.

То би се могло промијенити током године када ће нам на наплату стићи више од 470 милиона еура старих кредита с каматом. И док су каматне стопе на кредите због дешавањана глобалном тржишту све више, што је потврдило и недавно задуживање државе по стопи која прелази 10 одсто, грађани и привреда у домаћим банкама држе рекордне депозите на које је просјечна каматна стопа око 3 одсто.

Све су то неки од разлога због којих у министарству финансија разматрају и могућностзадуживања на домаћем тржишту.

"Идеално је да позајмице имамо на домаћем тржишту од домаћих банака. Видјели смо и модел републике Хрватске која је издала обвезнице за своје грађане. Наравно, када консолидујемо дешавања и на Монтенегро берзи и дешавања унутар Комисије затржиште капитала покушаћемо да размишљамо о Хрватском искуству разговараћемо и са нашим хрватским партнерима. То је једна од опција", каже Дамјановић.

Да би ту опцију држава требало да искористи сматрају и познаваоци финансијских прилика. Тврде да би се држава на тај начин задужила по дупло повољнијим условима, а да би они који имају депозите били више него заинтересовани да купе државне обвезнице.

Ви знате да данас у банкама максимална камата коју наши грађани добијају по основу штедње око 3 посто на годишњем нивоу.На овај начин рецимо да се тај интерес емисијом државних обвезница креће негдје 5 посто да бинаши грашани зарадјивали 60 посто више у односу на оно што им дају банке", каже економски аналитичар Олег Филиповић.

И не само то, емисија државних обвезница имала би, каже Филиповић, вишеструке користи за домаће финансијско тржиште. Развило бисе тржиште хартија од вриједности али и промијенио начин пословања банака.

"Развило би се једно секундарно тржиште финансијских инстумената што значи да би грађани и привреда те финансијскеинструменте могли користити по разним основама, рецимо, и за плаћање пореза и колатерала. Банке би на тај начин биле принуђене да мијењају свој начин пословања и морали би да мијењају однос према клијентима који код њих држе штедњу, а они је користе за даљи пласман", додаје Филиповић.

То је потврдило и искуство Хрватске која се у фебруару задужила емитовањем домаћих обвезница 1,85 милијарди еура по каматној стопиод 3,65 одсто.

Како је саопштено из хрватског Министарства финансија, ојачали су тржиште капитала јер су пробудили велико интересовање грађана да штедњу коју имају у банкама ставе на располагање држави, која ће тај новац искористити за рефинансирање постојећих обавеза.