B.B. [ Mina biznis ]

SB povisila stope rasta crnogorske ekonomije

Svjetska banka (SB) povisila je u najnovijem izvještaju prognozu ovogodišnjeg rasta crnogorske ekonomije na 3,3 odsto. To je 0,3 procentna poena bolje u odnosu na proljećne prognoze, kada se procjenjivao rast crnogorske ekonomije od tri odsto.

U najnovijem Redovnom ekonomskom izvještaju za Zapadni Balkan, u koji je agencija Mina-business imala uvid, SB očekuje rast crnogorske ekonomije u narednoj i 2027. godini od po 3,2 odsto, što je poboljšanje od 0,3, odnosno 0,2 procentna poena u odnosu na prethodne prognoze.

U izvještaju se navodi da privredni rast Crne Gore usporava nakon snažnog oporavka poslije pandemije, pri čemu se očekuje da će BDP porasti 3,2 odsto u prošloj godini i 3,3 odsto u ovoj.

“Kao mala, otvorena i euroizovana ekonomija, Crna Gora ostaje visoko izložena spoljnim šokovima, a snažna zavisnost od turizma dodatno povećava tu ranjivost. Inflacija je bila viša od očekivane, dok fiskalni prostor ostaje ograničen, a javni dug stabilan na oko 60 odsto BDP-a”, navodi se u posebnom odjeljku izvještaja za Crnu Goru.

Pristupanje EU i dalje je glavni pokretač reformi i dugoročnog razvoja Crne Gore.

Nedavni ulazak Crne Gore u Jedinstveno područje plaćanja u eurima (SEPA) trebalo bi da ojača finansijsku integraciju, smanji troškove transakcija i poveća povjerenje investitora.

“Očekuje se da će rast u periodu 2025–2027 u prosjeku iznositi oko 3,2 odsto, podržan privatnom potrošnjom, rastom realnih zarada i kontinuiranim ulaganjima u infrastrukturu i obnovljive izvore energije”, rekli su iz SB.

Ipak, očekuje se da će deficit tekućeg računa ostati povišen, uz sve veću zavisnost od spoljnog finansiranja.

Očuvanje fiskalne održivosti, jačanje upravljanja rizicima i sprovođenje ciljano usmjerenih politika za smanjenje siromaštva, biće od ključnog značaja u uslovima trajnih geopolitičkih i trgovinskih neizvesnosti.

Dalji napredak u procesu pristupanja EU mogao bi dodatno poboljšati izglede za rast, dok bi kašnjenja ili spoljašnji šokovi mogli negativno uticati na ekonomske performanse zemlje.

SB očekuje da će ekonomski rast Zapadnog Balkana umjereno ubrzati u narednoj godini, dok se u 2027. predviđa konkretniji oporavak, kojem će doprinijeti snažniji izvoz i investicije, zajedno s popuštanjem globalne ekonomske neizvjesnosti.

“Kako bi se zadržao napredak u približavanju stepenu razvoja EU, region se mora usmjeriti na kreiranje kvalitetnih radnih mjesta”, navodi se u saopštenju SB.

Ekonomski rast na Zapadnom Balkanu usporio je tokom ove godine budući da je inflacija dovela do smanjenja potrošnje, dok je pojačana neizvjesnost ograničavala trgovinu i ulaganja, i to uprkos solidnom rastu zarada i kredita.

Fiskalna politika, i pored blage relaksacije, ostaje disciplinovana, tako da je deficit bio ispod tri odsto, a javni dug je nastavio kretanje silaznom putanjom.

Prema prognozama, kombinovani ekonomski rast Albanije, Bosne i Hercegovine (BiH), Crne Gore, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije dostići će tri odsto u ovoj godini, što je 0,2 procentna poena niže od prethodnih projekcija.

Predviđa se i ubrzanje rasta na 3,1 odsto u narednoj, a zatim na 3,6 odsto u 2027.

Direktorica SB za Zapadni Balkan, Ksiaoking Ju, kazala je da taj region ostvaruje napredak i smanjuje razliku u razvoju u odnosu na naprednije ekonomije EU, ali ekonomski rast je i dalje nedovoljan da ispuni očekivanja građana.

„Kako bi se regionu pomoglo da postane moderna ekonomija, važno je razmotriti promjene strategije zapošljavanja - kao što su podsticanje većeg učešća na tržištu rada, unapređenje vještina građana i jačanje firmi kroz digitalna poboljšanja”, rekla je ona.

Prema nalazima iz izvještaja, Zapadni Balkan suočen je sa paradoksom na tržištu rada - u pojedinim sektorima prisutan je trajan manjak radnika, ali uporedo sa tim i stope nezaposlenosti su visoke, preko deset odsto, dok je učešće u radnoj snazi nisko, ispod 55 odsto, naročito među ženama, mladima i starijim odraslima.

„Demografska kretanja pojačavaju ove izazove. Radno sposobno stanovništvo je već značajno smanjeno, a, prema projekcijama, očekuje se njegov pad skoro 20 odsto do 2050. Ako se nastave trenutna kretanja u pogledu broja stanovnika, ekonomskog rasta i tržišta rada, region bi mogao da se suoči sa manjkom od preko 190 hiljada radnika u toku narednih pet godina“, navodi se u saopštenju.

Da bi „otključao” ekonomski rast, Zapadni Balkan mora da uloži u osnovnu infrastrukturu koja je od presudnog značaja za stvaranje radnih mjesta.

Među mjerama su jačanje obrazovnog i sistema zdravstvene zaštite i povećanje stope učešća u radnoj snazi, naročito među ženama. Ulaganje u transportnu, ekološku i energetsku infrastrukturu pomoći će bržem i efikasnijem povezivanju firmi i građana, unapređujući produktivnost.

Pored toga, poslovanje i rast privatnog sektora zahtjevaju jačanje javne uprave i pružanje podrške za politike kojima se podstiče ekonomski rast, uporedo sa kreiranjem predvidljivog regulatornog okruženja.

Podsticanje konkurencije u ključnim sektorima poput energetike i transporta, reforma državnih preduzeća, pojednostavljivanje propisa i pružanje podrške inovativnim start up-ima omogućiće firmama da šire svoje poslovanje i poboljšaju kvalitet usluga.

Konačno, aktiviranje privatnog kapitala trebalo bi da podrži ekonomiju kroz finansiranje, ulaganja, garancije i osiguranje, ali istovremeno i da podstakne digitalna i zelena unapređenja.