М.М.Љ. [ Vreme.com ]

19. 12. 2022. 06:37   >>  14:41

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ВАКУУМ

Не би било први пут да ЕУ разрјешава политичке поларизације

Због институционалног вакуума, предсједник Црне Горе оцијенио је да постоји потреба за ангажовањем посредника из ЕУ. Уколико би до таквог ангажовања дошло, то не би било први пут да Европска унија разрјешава политичке кризе у државама Западног Балкана. Најуспјешнија ЕУ је била у Сјеверној Македонији.

Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић ипак је потписао спорне измјене Закона о предсједнику, које је усвојила у Скупштини актуелна владајућа већина Демократа, УРА-е и Демократског фронта.
Овим измјенама, које су критиковали сви међународни партнери Црне Горе, од Венецијанске комисије до Европске уније, владајућа парламентарна већина умањиће надлежности предсједника када је ријеч о избору мандатара за састав Владе.

Ђукановић је указ ипак потписао, иако вјерује да је закон сам по себи неуставан и да ће одговорност лежати на онима који су закон усвојили у Скупштини.

"Ја немам намјеру у томе да учествујем“, кратко је поручио Ђукановић у петак уз оцјену да је само због својих уставних надлежности одлучио да закон потпише. За Ђукановићев ДПС овакав закон покушај је уставног пуча.

Према новим правилима, предсједник Црне Горе спроводи консултације са партијама и мандат за састав нове Владе треба да додијели кандидату парламентарне већине. Уколико то предсједник одбије, нови Закон подразумијева да парламентарна већина у Скупштини преузме надлежност предсједника земље из ове области.

Из Венецијанске комисије, тијела Савјета Европе који је задужен за оваква питања, јасно су рекли да закон не би требало да се усваја, "јер се њиме мијењају одредбе Устава Црне Горе“. Истог је става и Европска унија.

Међутим, владајућа већина одлучила је да нове одредбе ипак усвоји, јер је то једини начин да се премости актуелна политичка криза, и Влада у техничком мандату Дритана Абазовића замијени новом.

Читава идеја је да нови мандатар за састав Владе, који нема подршку Ђукановића, буде кандидат ког је предложио Демократски фронт, Миодраг Лекић који је након пада Владе Дритана Абазовића пронађен као једино компромисно решење.

Пошто Ђукановић није прихватио Лекића као мандатара, владајућа већина сматрала је да се тиме крши Устав. Да ли и ко крши Устав у Црној Гори немогуће је утврдити, јер институција одговорна за очување уставног поретка – Уставни суд, нема потребан кворум јер умјесто седам чланова има само три.

У исто вријеме у Скупштини нема довољне већине да се преостали чланови Уставног суда изаберу. Тако се практично направио зачарани круг институционалне и политичке кризе у Црној Гори из које више нико не зна како изаћи, а воље за нове изборе нема.

Због институционалног вакуума, предсједник Црне Горе оцијенио је да постоји потреба за ангажовањем посредника из ЕУ, који би помогли у разрјешењу политичке кризе. Иако је раније био против мијешања странаца у унутрашње политичке спорове, сада вјерује да је ситуација озбиљнија него икад.

"Мислим да дубина проблема са којима се суочавамо у овој фази политичког живота у Црној Гори, уз овакво арогантно непоштовање препорука релевантних међународних институција, неминовно условљава њихово рјешавање уз помоћ партнера“, рекао је Ђукановић.

Из Европске уније позвали су све политичке актере да "подрже функционалност институција“ јер "недавна политичка дешавања“ доприносе успоравању приступних преговора земље ка ЕУ. "Најновије измјене закона о прерогативима предсједника су у супротности са мишљењем Венцијанске комисије. Поновно неименовање чланова Уставног суда илуструје неспособност да се изгради консензус о реформама“.

Уколико би се остварио Ђукановићев позив европским медијаторима, то не би било први пут да Европска унија разрјешава политичке поларизације и кризе у државама Западног Балкана пише "Време". Најуспјешније ријешена криза била је она у Сјеверној Македонији, када су 2015. власт и опозиција потписали споразум из Пржина након чега је пао режим Николе Груевског. Нешто мање успjешни, европски посредници били су у Србији јер ни након међустраначког дијалога посредованог посланицима Европског парламента, није дошло до значајних побољшања изборних услова.