[ М.В. ]

26. 01. 2023. 17:09   >>  13:40 2

СКУПШТИНА САВЈЕТА ЕВРОПЕ

"Рјешавати институционалну кризу у Црној Гори"

Парламентарна скупштина Савјета Европе (ПССЕ) расправљала је данас о напретку који су земље под надзором, укључујући и Црну Гору, постигле у области јачања владавине закона и спровођења прописа који се тичу заштите медијских слобода и људских права. Гласаће се о нацрту резолуције о прогресу када је у питању надзор ПССЕ над неколико земаља, укључујући Црну Гору. Као пропратни документ, достављен је извјештај који покрива више земаља а припремио га је посланик ПССЕ Пјеро Фасино, члан Комитета за праћење праћење поштовања обавеза насталих по основу чланства у Савјету Европе. Пјеро Фасино је казао да у Црној Гори недостаје политичке стабилности, да је у току институиционална криза, посебно због сукоба шефа државе и Владе, те да питање неизбора уставних судија представља проблем за наредне изборе.

Извјестилац ПССЕ за Црну Гору Дамијан Котријер рекао је да су исказали забринутост због ситуације у Црној Гори, да нема већине која би изабрала нову владу а предсједник државе свакако је одбио да да мандат новом мандатару. Котијер је навео да нијесу ни сигурни у закон по којем се би уопште дао мандат за формирање нове владе, у смислу његове усклађености са Уставом. Указао је и на неизбор уставних судија.

"Када смо дошли у Црну Гору, као извјестиоци, половином прошле године, сачекао нас је оптимизам, али избор судија и даље се не дешава. Уставни суд је врховно тијело за изборне жалбе. Предсједнички избори су 19. марта, а ако договора буде, могуће је да буде и пријевремених избора. Али опет имамо ситуацију у вези са Уставним судом. У Црној Гори сада имамо инстуитуционалну блокаду", наводи Котијер.  

Рјешење се, сматра, може наћи јер опстанак ових тензија није у интересу земље, посебно када је у питању шира интеграција у европски простор.

"Надам се политичком договору", казао је Котијер. 

У документу се истиче да је Црна Гора 2022. године доживјела значајну политичку нестабилност која је била резултат континуираног процеса трансформације након избора 2020.године, који су по први пут у историји земље омогућили формирање власти без Демократске партије социјалиста.

"Почетком фебруара 2022. године Влада коју је формирао Здравко Кривокапић смијењена је након изгласавања неповјерења. Предсједник државе Мило Ђукановић предложио је 3. марта да бивши потпредсједник Владе Дритан Абазовић формира владу. Дуги преговори су били неопходни да би се нашла већина у подијељеном парламенту. Скупштина је 28. априла потврдила нову коалициону владу са Абазовићем као премијером, ослањајући се на подршку ДПС-а, без учешћа. Главни фокус ове владе био је на примјени реформи неопходних за убрзање приступања Црне Горе Европској унији, укључујући и оне које препоручују надзорна тијела Савјета Европе", пише у извјештају.

Подсјећа се да је обављена посјета од 10. јула до 13. јула коизвјестиоца ПССЕ за Црну Гору Дамијена Котијеа и Никоса Торнаритиса и да им је тада омогућено да детаљно разговарају о развоју догађаја у вези са четири области које су идентификоване од ПССЕ као приоритети за постмониторинг дијалог. То су независност правосуђа, повјерење у изборни процес, слобода медија и борба против корупције.

"Власти су представиле неколико нацрта закона и изразиле увјерење да ће изборна реформа о којој се расправља у оквиру посебног парламентарног одбора бити завршена прије следећих избора. Именовање судија Уставног суда и чланова Судског савјета требало је да се деси у року од неколико недјеља. Именовање судија Уставног суда било је хитно потребно јер је неспособност политичких партија да се договоре о кандидатима оставила упражњена многа мјеста у суду, а предвиђено пензионисање једног судије у септембру оставило би суд без кворума. Све политичке странке су биле итекако свјесне значаја таквих именовања за владавину права и правилно функционисање демократских институција", наводи се у извјештају предатом ПССЕ. 

Истакнуто је да је развој у борби против корупције веома обећавајући. У претходним процјенама, пише у документу, закључено је да је законски оквир довољан, али да недостаје политичка воља за његово спровођење.

Након одлуке о усвајању Темељног уговора између Владе Црне Горе и СПЦ, истиче се, ДПС је повукао подршку Абазовићевој влади и 20. августа 2022. године парламент је изгласао неповјерење његовом кабинету. Указано је да је Абазовићева влада остала као прелазна влада до формирања нове владе или расписивања ванредних парламентарних избора.

"Ђукановић је 20. септембра предложио одржавање ванредних избора након што је одбио да потврди кандидата три владајућа политичка блока, Миодрага Лекића, за премијера. Премијер у техничком мандату Дритан Абазовић оптужио је Ђукановића да злоупотребљава своја уставна права и блокира политички дијалог. Овакви догађаји су омели усвајање изборне реформе и именовање судија Уставног суда. Скупштина је 21. октобра поново пропустила да именује судије, тако да Уставни суд сада није у могућности да правилно функционише по питању изборних спорова", наведено је, између осталог, у извјештају.