Свијет

M.V. [ Sky news Australia ]

24. 09. 2022. 18:14   >>  00:07

ОБЈАВЉЕНИ ДОСИЈЕИ

Скептицизам према "теорији усамљеног убице Кенедија" никад јачи

Елементи завјере тешко да су могли бити снажнији. На дан 22. новембар 1963.године 35. предсједника САД Џона Фицџералда Кенедија (ЈФК) убио је Ли Харви Освалд, бивши маринац и самопроглашени про-Кастро марксиста који је пребјегао у СССР. Два дана касније Освалда је убио Џек Руби, мање важан гангстер повезан са мафијом. Није ни чудо што је о свему томе постојала сумња.


Пише: Џозеф М. Сиракуза за Sky news Australia 

У року од недјељу дана, само 29 одсто Американаца је вјеровало да је Освалд, дјелујући сам, убио предсједника Кенедија.

Док се Кенеди суочавао са Совјетским Савезом у трци у нуклеарном наоружању, он је такође био у сукобу са Конгресом, који је пријетио смањењем средстава за лунарну мисију. У септембру 1963.године Конгрес је запријетио да ће то прекинути…
Педесет година након најпознатијег атентата у 20. вијеку, испоставило се да ни предсједник Линдон Бејнс Џонсон, човјек који је преузео дужност од ЈФК-а, није вјеровао у службене верзије о атентату.

Нијесу, како се испоставило, ни Федерални истражни биро (ФБИ) или руска обавјештајна служба КГБ.

Строго тајни обавјештајни документи које је последњих година објавила америчка влада сходно одлуци Одбора за анализу документације о убиствима тек сада почињу да откривају степен скептицизма на високом нивоу према такозваној теорији усамљеног убице и бацају свјетло на унутрашње функционисање међународних обавјештајних служби које се боре да дођу до истине о убиству.

Заједничка нит теорија завјере била је да Освалд није дјеловао сам.

Епилог интерне истраге никад није угледао свјетлост дана 

Информације у досијеима биле су доступне научницима од касних 1990-их, али дијелом због огромне количине материјала, као и невољности научника да се повезују са „теоретичарима завјере“, много тога је тек недавно изашло на видјело.

Документи показују да је Џонсон, иако је јавно подржавао званичну верзију догађаја, тражио да ЦИА спроведе сопствену истрагу - чији резултати никада нису објављени.

Недавно прегледани документи показују да је КГБ уперио прст у самог Џонсона.

Уврштени у строго тајне досијее ФБИ, ЦИА и Националне агенције за безбједност – међу око 60.000 докумената о атентату на ЈФК-а које је објавио Одбор за ревизију атентата између 1994. и 1998. – доносе открића да су САД имале ФБИ кртицу у Кремљу и једну у резиденцији КГБ-а у Њујорку.

Према једном добро позиционираном извору из ФБИ, који је усађен дубоко у Кремљ, совјетски званичници су вјеровали да постоји добро организована завјера од стране "ултра-деснице“ у САД да омогући државни удар.

Чинило се да су убијеђени да атентат није дјело једног човјека, већ да је настао као резултат пажљиво планиране кампање у којој је учествовало неколико људи.

Сада знамо да се Кремљ плашио да би без руководства неки неодговорни генерал у САД могао да испали пројектил на Совјетски Савез.

Као резултат тога, СССР је ушао у стање државне приправности.

Рјешавање убиства за њујоршку резиденцију КГБ приоритет

Према другом извору ФБИ у СССР делегацији Уједињених нација, начелник совјетске канцеларије безбједности у Њујорку пуковник Борис Иванов одржао је састанак оперативаца КГБ-а 25. новембра 1963. и обавијестио их да је рјешавање убиства ЈФК-а њихов највећи приоритет.

Исти извор из ФБИ је 16. септембра 1965. извијестио да је резиденција КГБ-а у Њујорку добила инструкције из свог сједишта у Москви да пронађе све могуће информације о карактеру предсједника Џонсона, позадини, личним пријатељима и породици.

Што је још важније, сазнао је ФБИ, служба КГБ је "сада" у посједу података који наводно указују да је предсједник Џонсон одговоран за убиство покојног Кенедија. 

Што се тиче Ли Харвија Освалда, све што су званичници Кремља могли да кажу јесте да није имао никакве везе са Совјетским Савезом.

Опет, према извору ФБИ: "Описали су га као неуротичног манијака који је био нелојалан својој земљи и свему осталом".

Али то није био крај совјетске приче.

Руски предсједник Борис Јељцин је 1999.године предао предсједнику Билу Клинтону око 80 докумената из архива Кремља о атентату из 1963.године и о човјеку за кога је КГБ на крају открио да је убица, Ли Харви Освалд.

Досије је углавном садржао документе који се односе на Освалдов боравак у Совјетском Савезу, од 1959. до 1962., укључујући и његов захтјев за совјетско држављанство, који је одбијен: „Желим држављанство јер сам комуниста и радник. Живио сам у декадентном капиталистичком друштву у коме су радници робови“.

И Јељцин се бавио атентатом

Међутим, ово није био први пут да је Јељцин отворио архиве о атентату на Кенедија.

Његови мемоари из 1994.године укључивали су додатак докумената КГБ-а који говоре о Кенедијевом убиству.

На основу извјештаја једног КГБ-овог официра совјетском Централном комитету, Јељцин је изнио теорију да је ЈФК убијен у завјери тексашких нафтних магната.

Према извјештају КГБ-а, тексашки нафташи су склопили уговор са Џеком Рубијем - човјеком који је убио Освалда убрзо након што је оптужен за Кенедијево убиство - да организују атентат, при чему је Освалд био и учесник и "жртвено јагње".

Линдон Џонсон, Кенедијев потпредсједник, био је тексашки политичар са амбицијама у Овалном кабинету, и лако је могао да буде кооптиран, тврди КГБ.

ЈФК је разбијеснео нафташе Кенедијевим законом из 1962. године, који је увео порезе америчким нафтним компанијама које би их коштале стотине милиона долара годишње.

Јељцин је, као и КГБ, видио руку тексашке нафте на окидачу.

За завјеренике, према КГБ-у, Освалд је био најпогоднија фигура за извршење "терористичког акта“ против ЈФК-а због својих прошлих симпатија према совјетском комунизму.

Оно што нису узели у обзир је да је Освалд патио од психијатријске болести.

Када је Руби схватио да је Освалд способан да проговори, "Руби је одмах ликвидирао Освалда“, наводи КГБ.

Године 1991., то јест, 28 година након убиства, совјетски лидер Михаил Горбачов наредио је стручној комисији КГБ-а да заврши преглед њихових досијеа о убиству Кенедија.

Освалд се придружио ловачком клубу и купио једноцијевну сачмарицу

Студија никада није објављена, а није јасно да ли је била међу 80 докумената датих Клинтону.

Али 1992. и 1993. године, лист "Известиа" је објавио серију чланака заснованих на изјавама официра КГБ-а који су били упознати са тим.

Ови извори су цитирани да су совјетске власти до раних 1960-их одлучиле да Освалд неће бити од користи као обавјештајно средство.

Такође су примијетили да се Освалд придружио ловачком клубу и купио једноцијевну сачмарицу, али да је био прилично лош стријелац.

Крајња процјена КГБ-а била је да Освалд не би био у стању да сам припреми и изведе операцију као што је атентат на Кенедија.

Са своје стране, Освалд као да није имао много вере у своје руске налогодавце. 

У јуну 1962. године, прије него што је отишао у САД, Освалд је наводно рекао свом комшији: „Ви сами наставите да градите свој комунизам. Не можете се чак ни смијати као људска бића овдје“.

Није нужно да је пуцао саучесник

И данас је тешко не бити у увјерењу да је Ли Харви Освалд повукао окидач.

Луталица је имала душу убице да убије Кенедија и вјероватно је то урадио сам или је барем мислио да је сам.

Неко се не би изненадио да ако је заиста било још једног пуцања, није нужно да је пуцао саучесник.

Такво оружје је могло припадати другом "усамљеном убици“ или завјеренику који је радио за неку другу групу завјереника.

Није незамисливо, дакле, да су двојица наоружаних нападача, са потпуно одвојеним циљевима, обојица пуцала у истим судбоносним секундама времена.

Остало остаје мистерија.

(Професор Џозеф Сиракуза је професор политичке историје и међународне дипломатије на Универзитету Куртин).

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије