М.М. [ Бета ]

20. 03. 2023. 22:50   >>  22:50 1

ПОКАЗУЈЕ ИЗВЈЕШТАЈ УН

Финска и даље 'најсрећнија земља свијета'

Шесте узастопне године Финска је проглашена за "најсрећнију земљу свијета" по годишњем "индексу среће" који објављују УН.

"Свjетски извjештај о срећи" који рангира више од 150 земаља, од 2012. на Међународни дан среће, 20. март, објављује "Мрежа решења Уједињених нација за одржив развој".

"Извјештај о срећи" заснива се на процјени грађана и на економским и социјалним подацима. У извјештају се узима у обзир шест кључних фактора: социјална подршка, приходи, здравље, слобода, великодушност и непоостојање корупције. Даје се оцјена за задовољство на основу просјека података у трогодишњем периоду, преноси Франс прес.

Србија је на 45. мјесту по "индексу среће". Од земаља у сусједсетву испред Србије су Словенија на 22. мјесту, Румунија на 24, Словачка на 29. док је Косово које се рангира одвојено, на 34. мјесту. Иза Србије су Хрватска на 48. мјесту Мађарска на 51, Црна Гора на 67, БиХ на 71. мјесту, Бугарска на 77, Албанија на 83, Сјеверна Македонија на 87.

Ове године је Сјеверна Европа поново доминирала у првим мјестима са Данском на другом мјесту послије Финске, а слиједи Исланд. На четвртом мјесту је Израел што је пораст од пет мјеста у односу на извјештај прошле године.

Иако се исте земље у великој мјери појављују на врху листе из године у годину, аутори извјештаја су идентификовали Балтичке земље као брзо напредујуће ка нивоу Западне Европе.

Једина нова земља међу првих 20 најсрећнијих - Литванија, прешла је на 20. мјесто и потиснула Француску на 21. мјесто, док је Естонија прешла са 66. мјеста 2017. на 31. мјесто 2023. године.

Упркос украјинској кризи и ковиду, разни облици свакодневног доброчинства, као што је помоћ непознатој особи, поклон добротворној организацији или други облик помоћи су изнад препандемијскког нивоа у свијету, друге узастопне године, рекла је професорка Лара Акнин, једна од ауторки извјештаја.

У Украјини, упркос великој патњи и штети током руске инвазије, постоји "много јачи осјећај заједничке сврхе, љубазности и повјерења у украјинско руководство" него послије руске анексије Крима 2014. године, рекао је у саопштењу професор Јан-Емануел Де Неве, један од аутора извјештаја.

Године 2022. "љубазност је нагло порасла у Украјини, а опала у Русији", рекао је он.