K. J.

ZAVRŠEN SAJAM KNjIGA

Crna Gora malo, ali živo literarno središte

Tokom posljednjih godina pojavio se određeni broj romana čje su autorke žene i to nam na neki način daje za pravo, moža čak i obavezuje da probamo da to možemo nazvati crnogorskom romanesknom ženskom scenom, kazala je spisateljica Nataša Nelević, na zatvaranju IX Internacionalnog sajma knjiga.

Sajam je završen tribinom "Žene i romani - crnogorske spisateljice u romanesknom žanru", na kojoj su govorile Nataša Nelević, Olja Knežević, Ervina Dabižinović i Jelena Knežević.

Jelena Kneževič je rekla da je Crna Gora sasvim malo, ali živo literarno središte.

“Spisateljice ovdje kod nas, hajde da govorimo o našim savremenicama, ili o savremenoj književnosti, gotovo su nevidljive. Zašto je to tako, ne bih rekla da je zato što pišu o temama koje su nezanimljive, niti da je to jezički neadekvatno, ali je činjenica da to tako jeste. Istraživanje Evropske Unije iz 2019. godine potvrđuje da se objavljuju autori u čak 60 odsto produkcije, a autorki najviše 40, i što je manji izdavač, više je autorki”, navela je Knežević.

Isto tako, kritičari, kaže ona, mahom pišu u uticajnim časopisima, ne kritičarke i oni pišu više o romanima autora.

Ervina Dabižinović podijelila je iskustvo svoje prijateljice, čiji je rukopis čitala, koja je ipak odustala od objavljivanja istog, jer njena porodica nije htjela da ona izađe iz anonimnosti.

“To je jedna slika, koja se tiče stvarnosti jednog sistema koji je pokazao koliko žensko iskustvo ili stvarnost koju živi žena je potpuno nevidljivo ili mora ostati u velovima ćutanja. Dakle, imamo osjećanje straha, da se postavlja pitanje kvaliteta, da li je to kvalitetno, da li zadovoljava standard, a opet, pitanje je ko postavlja standard. To je jedan razlog zašto nema žena. Takođe, tu je i pitanje publike, da bi se nešto čitalo, mora se formirati publika kao fenomen i pojam koji je jedna vrsta refleksije”, navela je Dabižinović, piše u saopštenju Sekretarijata za kulturu i sport.

Olja Knežević je kazala da je slušajući svoje prethodnice pronašla se u svemu i to doživjela kao neku vrstu psihoterapije.

“Svi moji procesi koje sam prošla od 2012. kada je objavljen moj prvi roman ‘Milena i druge društvene reforme’ od svih tih procesa najugodniji je onaj kad stvaramo, tu smo svoje, tu smo gospodarice svog svijeta, prostora, emocije, istine, koja je različita i kod svake žene. Postoji ta tendencija da kad neka žena izda neki roman, traži se da se sve žene prepoznaju u njoj, inače tu nešto fali, ona nije dobra”, rekla je Knežević.